Карлос II од Шпаније — разлика између измена

Током Карлосве владавине цветала је [[шпанска инквизиција]] која је [[1680]]. судила 120 људи а 21 је спаљен на ломачи. Поводом овог догађаја објављена је и велика, раскошно опремљена књига. Крајем живота, у једној од неколико самосталних одлука, Карлосс је основао ''Велику хунту'' ({{јез-шп|Junta Magna}}) са циљем да испита деловање [[Шпанска инквизиција|шпанске инквизиције]].
 
Године 1679. осамнаестогодишњи Карлос оженио се [[Марија Лујза Орлеанска|Маријом Лујзом Орлеанском]] ([[1662]] — [[1689]]), старијом ћерком [[Филип I, војвода Орлеански|Филипа I, војводе од Орлеана]] и његове прве жене принцезе [[принцеза Хенријета од Енглеске|принцезе Хенријете од Енглеске]]. У ово време она је била позната као симпатична млада жена. Нису имали деце пошто је Карлос био [[Импотенција|импотентан]]. Марија Лујза је постала [[Klinička depresija|депресивна]] и умрла је у 27. години након десет година брака. Карлос је био дубоко потресен. Ипак због неопходности да добије наследника наредне године се оженио [[Марија Ана од Нојбурга|Маријом Аном од Нојбурга]], ћерком [[Филип Вилхелм, изборник Палатината|Филипа Вилхелма, изборника Палатината]] свастиком [[Леополд I, цар Светог римског царства|Леополда I, цара Светог римског царства]]. Ипак ни у овом браку није било потомака.
 
Крајем живота Карлос је постајао све осетљивији и чуднији. Једном приликом је захтевао да се [[Есхумација|есхумурају]] тела чланова његове породице како би могао да посматра лешеве. Заплакао је када је видео тело своје прве жене Марије Лујзе.