Википедија

Главобоља — разлика између измена

Интерактиван преглед историје
← Старија изменаНовија измена →
Садржај обрисан Садржај додат
ВизуелноВикитекст
Autobot (разговор | доприноси)
1.572.075 измена
м datum; козметичке измене
.
Ред 14:
|MeshID = D006261
}}
 
{{рут}}
'''Главобоља''' је један од најчешћих [[симптом]]а код људи, који подразумева [[бол]] у пределу главе, лица и горњег дела [[врат]]а. Главобоља настаје као последица различитих поремећаја: од безазлених стања која не захтевају никакво лечење до по живот опасних [[болест]]и. Она се јавља услед [[мигрена]] (оштрих, или мучних болова), [[Тензијска главобоља |тензијских главобоља]], и [[Кластер главобоља |кластерних главобоља]].<ref name=WHO2012/> Честе главобоље могу да утичу на односе и запослење.<ref name=WHO2012/> Постоји и повећан ризик од депресије код оних са јаким главобољама.<ref name=WHO2012/>
 
Главобоља се јавља код приближно 10% људи у популацији западне хемисфере и због овог симптома се око 30% болесника јавља свом лекару. Током живота главобоља се јавља најмање једанпут код 70-95% особа и то најчешће у узрасту од 20 до 40 година.<ref name=vodic>Републичка стручна комисија за израду и имплементацију водича у клиничкој пракси, Министарство здравља Републике Србије, Српско лекарско друштво: ''Главобоља - национални водич за лекаре у примарној здравственој заштити'', Београд, новембар 2005. ISBN 86-85313-31-7</ref>
 
<!-- Cause -->
Главобоље могу настати као резултат многих поремећаја, било озбиљних или не. Постоји низ различитих класификационих система за главобоље. Најпознатији је онај од [[Међународно друштво за главобољу |Међународног друштва за главобоље]]. Узроци главобоље могу да обухватају умор, депривацију сна, стрес, ефекте медикација, ефекте рекреативних лекова, вирусне инфекције, гласне буке, обичне прехладе, повреде главе, брзо гутање веома хладне хране или напитка, и проблеме зуба или синуса.
 
<!-- Prevention and Treatment -->
Третман главобоље зависи од темељног узрока, али најчешће подразумева [[аналгетик |лек за болове]]. Неке врсте главобоље се убрајају међу најчешће физичке непријатности.
 
<!-- Epidemiology -->
Ред 33:
Кроз историју је постојало неколико класификација главобоља, а данас се највише користи она коју је објавило Међународно удружење за главобољу ({{јез-енг|International Headache Society}}), а назива се ''Међународна класификација главобоља'' ({{јез-енг|The International Classification of Headache Disorders (ICHD)}}). Прва верзија те класификације (-{ICHD-1}-) објављена је [[1988]]. године, док је тренутна ревизија -{ICHD-2}- објављена [[2004]].<ref name=vodic/>
 
Главобоље су широко класификоване као „примарне” или „секундарне”.<ref>{{cite web|url=http://www.hopkinsmedicine.org/neurology_neurosurgery/specialty_areas/headache/conditions/primary_vs_secondary_headaches.html|title=The Johns Hopkins Headache Center - Primary Exertion Headache|author=Cecilia B Young|date=3 January 2012|work=hopkinsmedicine.org}}</ref> Примарне главобоље су бенигне, рекурентне главобоље које нису узроковане болестима или структурним проблемима. На пример, [[мигрена]] је врста примарне главобоље. Док примарне главобоље могу изазвати значајан дневни бол и инвалидитет, оне нису опасне. Секундарне главобоље су узроковане основном болешћу, као што је [[системска инфекција |инфекција]], [[повреда главе]], [[Васкуларна болест |васкуларни поремећаји]], [[Субарахноидално крварење |крварење мозга]] или [[Тумори лобањске дупље |тумори]]. Секундарне главобоље могу бити безопасне или опасне. Поједине „црвене заставице” или знакови упозорења указују на то да секундарна главобоља може бити опасна.<ref name="Goadsby">Goadsby PJ, Raskin NH. Chapter 14. Headache. In: Longo DL, Fauci AS, Kasper DL, Hauser SL, Jameson J, Loscalzo J. eds. Harrison's Principles of Internal Medicine, 18e. New York, NY: McGraw-Hill; 2012.</ref>
 
Према новој класификацији главобоље се деле у 14 класа. Прве четири класе обухватају примарне, следећих осам обухватају секундарне главобоље, у класи 13 су кранијалне неуралгије, примарни и централни узроци бола лица, док су у класи 14 некласификоване и недовољно специфичне главобоље.
Ред 39:
; Примарне главобоље
 
* 1. [[Мигрена|Васкуларна главобоља]] (мигрена),
* 2. [[ТензионаТензијска главобоља|Главобоља условљена укоченошћу мишића]] (тензионатензијска главобоља),
* 3. [[Кластер главобоља]] и остале тригеминоаутономне главобоље,
* 4. Остале примарне главобоље.
 
; Секундарне или симптоматске главобоље
 
* 5. Главобоља повезана са повредом главе и/или врата,
* 6. Главобоља повезана са васкуларним поремећајима главе или врата,
* 7. Главобоља узрокована неваскуларним интракранијалним поремећајима,
* 8. Главобоља узрокована разним супстанцама или прекидом њиховог узимања,
* 9. Главобоља узрокована општим инфекцијама,
* 10. Главобоља повезана са поремећајима хомеостазе,
* 11. Главобоља или бол лица узрокован поремећајима лобање, врата, уха, носа, синуса или осталих структура лица и лобање,
* 12. Главобоља повезана са психијатријским поремећајима.
 
; Неуралгије и остале главобоље
 
* 13. Кранијалне неуралигије, централна и примарна бол лица,
* 14. Остале главобоље.<ref name=vodic/>
 
== Узрок ==
 
Постоји више од две стотине типова главобоља. Неке су безазлене, док су друге опасен по живот. Ошис главобоље и налази на [[Неуролошки преглед |неуролошком прегледу]], одређују да ли су додатни тестови неопходни и који је третман најподеснији.<ref name=SIGN>{{cite book |author= Scottish Intercollegiate Guideline Network |title= Diagnosis and management of headache in adults |location= Edinburgh |date=November 2008 |isbn= 978-1-905813-39-1 |url= http://www.sign.ac.uk/guidelines/fulltext/107/ |publisher= [[NHS Scotland|NHS Quality Improvement Scotland]]}}</ref>
 
=== Примарне главобоље ===
 
Око 90% свих главобоља су примарне главобоље. Примарне главобоље се обично прво јављају кад су људи између 20 и 40 година стари.<ref name="Clinch">{{cite web|url=https://www.amazon.co.uk/CURRENT-Diagnosis-Treatment-Medicine-Edition/dp/0071624368|title=Clinch C. Chapter 28. Evaluation & Management of Headache - CURRENT Diagnosis & Treatment in Family Medicine, Third Edition (Lange Current Series): Jeannette E. South-Paul, Samuel C. Matheny, Evelyn L. Lewis: |isbn=9780071624367|publisher=McGraw-Hill|year= 2011}}</ref> Најчешћи типови примарне главобоље су мигрене и главобоље типа напетости.<ref name="Clinch" /> Онe имају различите карактеристике. Мигрене обично су присутне уз пулсирајуће болове главе, мучнину, фотофобију (осетљивост на светлост) и фонофобију (осетљивост на звук). Главобоље типа напетости обично се јављају са непулсирајућим „опсегом” притиска на обе стране главе, који нису праћени другим симптомима.<ref name="Detsky">{{cite journal |vauthors = Detsky ME, McDonald DR, Baerlocher MR | year = 2006 | title = Does this patient with headache have a migraine or need neuroimaging? | url = | journal = JAMA | volume = 296 | issue = 10| pages = 1274–1283 | pmid = 16968852 | doi=10.1001/jama.296.10.1274 }}</ref> Други веома ретки типови примарних главобоља обухватају:<ref name="Goadsby" />
* [[Кластерна главобоља |кластерне главобоље]]: кратке епизоде (15–180 минута) јаког бола, обично око једног ока, са аутономним симптомима (сузење, црвенило очију, назална загушења) који се јављају у исто време сваког дана. Кластерне главобоље се могу третирати са [[триптан]]има и спречити применом [[преднизон]]а, [[ерготамин]]а или [[литијум]]а.
* [[trigeminal neuralgia |тригеминална неуралгија]] или [[occipital neuralgia |окципитална неуралгија]]: пуцајући бол лица
* -{''[[hemicrania continua]]''}-: континуирани унилатерални бол са епизодама тешког бола. -{''Hemicrania continua''}- се може олакшати применом лека [[индометацин]].
* примарна пробадајућа главобоља: понављајуће епизоде пробадајућег бола у трајању од 1 секунде до неколико минута без аутономних симптома (сужења, црвенила очију, назалног загушења). Ове главобоље се могу третирати [[индометацин]]ом.
* главна главобоља с кашљом: почиње изненада и траје неколико минута након кашљања, кијања или напрезања (што све може повећати притисак у глави). Озбиљни узроци (погледајте секцију о црвеним заставицама секундарне главобоље) морају бити искључени пре него што се дијагноза „бенигне” примарне главобоље узроковане кашљом може успоставити.
* примарна главобоља услед напрезања: пулсирајући бол који почиње током или након вежбања, у трајању од 5 минута до 24 сата. Механизам који стоји иза ових главобоља је нејасан, вероватно су узроковане напрезањем које изазива дилатацију вена у глави, што узрокукује бол. Ове главобоље се могу спречити избегавањем превише напорног вежбања и могу се третирати лековима као што је [[индометацин]].
* [[Сексуална главобоља]]: тупа, билатерална главобоља која почиње током сексуалне активности и постаје много гора током [[Оргазам |оргазма]]. Сматра се да ове главобоље настају због мањег притиска у глави током секса. Важно је схватити да главобоље које почињу током оргазма могу бити узроковане субарахноидним крварењем, тако да се прво морају искључити озбиљни узроци. Ове главобоље се третирају саветујући особу да заустави секс ако дође до главобоље. Лекови као што су [[пропранолол]] и [[дилтиазем]] такође могу бити од помоћи.
* хипнотичка главобоља: умерено-тешка главобоља која почиње неколико сати након што заспи и траје 15-30 минута. Главобоља се може поновити неколико пута током ноћи. Хипнотичке главобоље се обично јављају код старијих жена. Ове главобоље се могу третирати са [[литијум]]ом.
 
Ред 81:
 
Озбиљнији случајеви секундарне главобоље обухватају:<ref name="Goadsby" />
* [[менингитис]]: упала [[мождане опне]] која се јавља с грозницом и [[менингизам |менингизмом]], или крутошћу врата
* крварење унутар мозга ([[интракранијално крварење]])
* [[субарахноидно крварење]] (акутна, тешка главобоља, крутоћа врата без врућице)
* [[Анеуризма |руптурни анеуризам]], [[артериовенске малформације]], [[интрапаренхимално крварење]] (само главобоља)
* [[Тумори лобањске дупље |мождани тумор]]: тупа главобоља која се погоршана са исцрпљеношћу и променом положаја, праћена је мучнином и повраћањем. Често, особа има мучнину и повраћање недељама пре почетка главобоље.
* [[темпорални артеритис]]: упална болест артерија уобичајена код старијих особа (просечна старост 70 година) с грозницом, главобољом, губитком тежине, чељусном клаудикацијом, осетљивим крвним судовима на слепочницама, -{''polymyalgia rheumatica''}-
* [[Глаукома|акутни глауком затвореног угла]] (повећани притисак у очним јабучицама): главобоља која почиње очним болом, замућеним видом, повезана је са мучнином и повраћањем. На физичком прегледу, особа ће имати црвене очи и фиксне, средње дилатиране зенице.
* Постикталне главобоље: Главобоље које се дешавају после конвулзије или друге врсте напада, као део периода након епилептичког напада ([[Postictal state |постикталнопостиктал]]но стање)
 
[[Гастроинтестинална болест |Гастроинтестинални поремећаји]] могу да узрокују главобоље, укључујућу -{''[[Helicobacter pylori]]''}- инфекцију, [[Целијачна болест |целијачну болест]], [[нецелијачна глутенска сензитивност |нецелијачну глутенску сензитивност]], [[irritable bowel syndrome |синдром раздражљивих црева]], [[inflammatory bowel disease |упалну болест црева]], [[гастропареза |гастропарезу]], и [[Списак хепатобилијарних болести |поремећаје јетре]].<ref name=LionettiFrancavilla2010>{{cite journal| vauthors=Lionetti E, Francavilla R, Pavone P, Pavone L, Francavilla T, Pulvirenti A | title=The neurology of coeliac disease in childhood: what is the evidence? A systematic review and meta-analysis | journal=Dev Med Child Neurol | year= 2010 | volume= 52 | issue= 8 | pages= 700–7 | pmid=20345955 | doi=10.1111/j.1469-8749.2010.03647.x | url=http://onlinelibrary.wiley.com/doi/10.1111/j.1469-8749.2010.03647.x/full | type=Systematic review and meta-analysis}}{{open access}}</ref><ref name=AzizHadjivassiliou2015>{{cite journal |vauthors=Aziz I, Hadjivassiliou M, Sanders DS |title=The spectrum of noncoeliac gluten sensitivity |journal=Nat Rev Gastroenterol Hepatol |volume=12|issue=9|pages=516–26|date=Sep 2015|pmid=26122473 |doi=10.1038/nrgastro.2015.107 |type=Review}}</ref><ref name=CamaraLemarroyRodriguezGutierrez2016>{{cite journal| vauthors=Cámara-Lemarroy CR, Rodriguez-Gutierrez R, Monreal-Robles R, Marfil-Rivera A| title=Gastrointestinal disorders associated with migraine: A comprehensive review | journal=World J Gastroenterol | year= 2016 | volume= 22 | issue= 36 | pages= 8149–60 | pmid=27688656 | doi=10.3748/wjg.v22.i36.8149 | pmc=5037083 | type=Review }}</ref> Третман гастроинтестиналних поремећаја може да доведе до ремисије или побољшања главобоља.<ref name=CamaraLemarroyRodriguezGutierrez2016 />
 
== Патофизиологија ==
 
Сам [[Људски мозак|мозак]] није осетљив на [[бол]], јер му недостају [[ноцицептор|рецептори бола]]. Међутим, severalнеколико areas of theобласти [[headглава |главе]] andи [[neckврат]]а doимају haveрецепторе painбола receptorsи andмогу canстога thusда senseосећају painбол. TheseОвим includeсу theобухваћене extracranialекстракранијалне arteriesартерије, [[middleсредња meningealменингеална arteryартерија]], largeвелике veinsвене, [[venousвенусни sinusesсинуси]], cranialкранијални andи spinalкичмени nervesнерви, headмишићи andглаве neckи musclesврата, the [[meningesмождане опне]], -{''[[falx cerebri]]''}-, partsделови of theможданог brainstemдебла, eyesочију, earsушију, teethзуба andи lining of theоблоге mouthуста.<ref name=ACEP2008>{{cite journal |last1=Edlow |first1= J.A. |last2= Panagos |first2= P.D. |last3= Godwin |first3= S.A. |last4= Thomas |first4= T.L. |last5= Decker |first5= W.W. |title= Clinical policy: Critical issues in the evaluation and management of adult patients presenting to the emergency department with acute headache |journal= Annals of Emergency Medicine |volume= 52 |issue= 4 |pages= 407–36 |date=October 2008 |pmid= 18809105 |doi= 10.1016/j.annemergmed.2008.07.001 |url=}}</ref><ref name="Clinical Neurology">{{cite web|url=https://www.amazon.com/Clinical-Neurology-8-David-Greenberg/dp/0071759050|title=Chapter 6. Headache & Facial Pain in Clinical Neurology|veditors= Greenberg DA, Aminoff MJ, Simon RP |edition=8th|publisher= McGraw-Hill|year=2012 |isbn= 9780071759052|work=amazon.com}}</ref> PialПијалне arteriesартерије, ratherпре thanнего pialпијалне veinsвене areсу responsibleодговорне forза painизазивање productionбола.<ref name="Goadsby" />
 
Главобоље често произилазе из тракције или иритације [[мождане опне]] и крвних судова. Ноцицептори могу бити стимулисани траумом или туморима главе и узроковати главобоље. Спазмови крвних судова, дилатирани [[крвни судови]], упала или инфекција менинга и мишићне напетости такође могу стимулисати ноцицепторе и узроковати бол.<ref name="Clinical Neurology" /> Једном стимулисан, ноцицептор шаље поруку дуж нервног влакна у нервне ћелије у мозгу, што сигнализира да један део тела боли.
Headaches often result from traction to or irritation of the meninges and blood vessels. The nociceptors may be stimulated by head trauma or tumors and cause headaches. Blood vessel spasms, dilated [[blood vessels]], inflammation or infection of meninges and muscular tension can also stimulate nociceptors and cause pain.<ref name="Clinical Neurology" /> Once stimulated, a nociceptor sends a message up the length of the nerve fiber to the nerve cells in the brain, signaling that a part of the body hurts.
 
Примарне главобоље је теже разумети него секундарне главобоље. Тачни механизми који узрокују мигрене, тензијске главобоље и кластерске главобоље нису познати. Временом су постојале различите теорије које покушавају да објасне шта се дешава у мозгу да изазове ове главобоље.
Primary headaches are more difficult to understand than secondary headaches. The exact mechanisms which cause migraines, tension headaches and cluster headaches are not known. There have been different theories over time which attempt to explain what happens in the brain to cause these headaches.
 
MigrainesТренутно areсе currentlyсматра thoughtда toмигрене beизазивају causedдисфункциони byнерви dysfunctionу of the nerves in the brainмозгу.<ref name="uptodate">Cutrer, FM, Bajwa A, Sabhat M. Pathophysiology, clinical manifestations and diagnosis of migraine in adults. In: UpToDate, Post TW (Ed), UpToDate, San Francisco, CA. (Accessed on April 23, 2014.)</ref> Previously,Раније migrainesсе wereмислило thoughtда toсу beмигрене causedузроковане byпримарним aпроблемом primaryвезаним problemза withкрвне theсудове bloodу vessels in the brainмозгу.<ref>{{cite journal |last=Goadsby |first= P.J. |title= The vascular theory of migraine--A great story wrecked by the facts |journal= Brain |volume= 132 |issue= Pt 1 |pages= 6–7 |date=January 2009 |pmid= 19098031 |doi= 10.1093/brain/awn321 |url= http://brain.oxfordjournals.org/content/132/1/6.full}}</ref> ThisОва vascularваскуларна theoryтеорија, whichкоју wasје developedВолф inразвио theу 20th century by20. Wolffвеку, suggestedсугерише thatда theје auraаура inу [[migrainesмигрена]]ма isузрокована causedсужавањем by constriction of intracranialинтракранијалних vesselsсудова (vesselsкрвних insideсудова theу brainмозгу), andа theсаму headacheглавобољу itselfизазива isширење causedекстракранијалних byкрвних rebound dilation of extracranial vessels (vessels just outside the brain)судова. DilationДилација ofових theseекстракранијалних extracranialкрвних bloodсудова vesselsактивира activatesрецепторе theболова painу receptorsоколним in the surrounding nervesнервима, causingузрокујући a headacheглавобољу. The vascular theoryВаскуларна isтеорија noније longerвише acceptedприхваћена.<ref name="uptodate" /><ref name="Charles">{{cite journal | author = Charles A | year = 2013 | title = Vasodilation out of the picture as a cause of migraine headache | url = | journal = Lancet Neurol | volume = 12 | issue = 5| pages = 419–420 | doi=10.1016/s1474-4422(13)70051-6| pmid = 23578774 }}</ref> StudiesСтудије haveсу shownпоказале migraineда headмигренски painбол isу notглави accompaniedније byпраћен extracranialекстракранијалном vasodilationвазодилацијом, butвећ ratherда onlyдолази hasсамо someдо mildблаге intracranialинтракранијалне vasodilationвазодилације.<ref name="Amin">{{cite journal | vauthors = Amin FM, Asghar MS, Anders H | year = 2013 | title = Magnetic resonance angiography of intracranial and extracranial arteries in patients with spontaneous migraine without aura: a cross sectional study | url = | journal = Lancet Neurol | volume = 12| issue = 5| pages = 454–461| doi = 10.1016/S1474-4422(13)70067-X | pmid = 23578775 }}</ref>
 
CurrentlyТренутно, mostвећина specialistsспецијалиста thinkсматра migrainesда areсу dueмигрене toпоследица aпримарног primaryпроблема problemса withживцима theу nerves in the brain.мозгу<ref name="uptodate" /> AurasСматра areсе thoughtда toсу beауре causedузроковане byталасом aповећане waveактивности ofнеурона increasedу activity[[Церебрални ofкортекс neurons|церебралном in the [[cerebral cortexкортексу]] (a part of theделу brainмозга) knownпознатом asкао corticalкортикалне spreadingширеће depressionдепресије<ref>{{cite journal |last1=HADJIKHANI|first1=N |last2=SANCHEZ DEL RIO|first2=M|last3=WU|first3=O |title=Mechanisms of migraine aura revealed by functional MRI in human visual cortex |journal=Proc Natl Acad Sci U S A |date=2001 |volume=98|pages=4687–92 |doi=10.1073/pnas.071582498 |pmid=11287655|pmc=31895 |issue=8|bibcode=2001PNAS...98.4687H |last4=Bakker|first4=Dick |last5=Fischl |first5=Bruce|last6=Kwong|first6=Kenneth K.|last7=Cutrer|first7=F. Michael |last8=Rosen|first8=Bruce R. |last9=Tootell|first9=Roger B. H. |last10=Sorensen |first10=A. Gregory |last11=Moskowitz|first11=Michael A. |display-authors=etal}}</ref> followedчему byследи a period ofпериод depressedдепресивне activityактивности.<ref>{{cite journal |last1=Buzzi|first1=M.G. |last2=Moskowitz|first2=M|title=The pathophysiology of migraine: year 2005|journal=J Headache Pain |date=2005 |volume=6|issue=3 |pages=105–11 |doi=10.1007/s10194-005-0165-2|pmid=16355290|pmc=3451639}}</ref> SomeНеки peopleљуди thinkсматрају headachesда areсу causedглавобоље byузроковане the activation ofактивацијом [[sensoryСензорни nervesнерв |сенсорних нерва]] whichкоји releaseотпуштају peptidesпептиде, suchкао asшто serotoninје серотонин, causingузрокујући inflammationинфламацију in arteriesартерија, duraмождане andоблоге meningesи andопне alsoи causeисто someтако vasodilationузрокују извесну вазодилатацију. Triptans[[Триптан]]и, medicationsлекови whichкојима treatсе migrainesтретирају мигрене, blockблокирају серотонинске serotoninрецепторе receptorsи andузрокују constrictконстрикцију bloodкрвних vesselsсудова.<ref>{{cite web|url=http://accessmedicine.mhmedical.com/content.aspx?bookid=348&sectionid=40381638|title=Denny CJ, Schull MJ. Chapter 159. Headache and Facial Pain. In: Tintinalli JE, Stapczynski J, Ma O, Cline DM, Cydulka RK, Meckler GD, T. eds. Tintinalli's Emergency Medicine: A Comprehensive Study Guide, 7e. New York, NY: McGraw-Hill; 2011|work=mhmedical.com}}</ref>
 
Особе које су подложније да доживе мигрене су оне које имају породичну историју мигрене, жене које доживљавају хормонске промене или узимају [[Oralni kontraceptiv |таблете за контролу рађања]] или су им прописане [[Хормонска терапија замјене (менопауза) |терапија хормонске замене]].<ref>{{cite web|title=Migraine Without Headache|url=http://www.neurobalancechiropractic.com.au/migraine-without-headache/|publisher=Neurobalance|accessdate=16 July 2014}}</ref> Сматра се да су [[Тензијска главобоља |тензијске главобоље]] узроковане активацијом периферних нерва у мишићима главе и врата.<ref name="Loder">{{cite journal | vauthors = Loder E, Rizzoli P | year = 2008 | title = Tension-type headache | url = | journal = BMJ | volume = 336 | issue = 7635| pages = 88–92 | doi=10.1136/bmj.39412.705868.ad| pmid = 18187725 | pmc=2190284}}</ref> [[Кластерна главобоља |Кластерне главобоље]] обухватају прекомерне активације [[тригеминални нерв |тригеминалног нерва]] и [[хипоталамус]]а у мозгу, али прецизни узрок није познат.<ref name="Leroux">{{cite journal |vauthors = Leroux E, Ducros A | year = 2008 | title = Cluster headache | url = | journal = Orphanet J Rare Dis. | volume = 3 | issue = 1| page = 20 | doi = 10.1186/1750-1172-3-20 | pmid = 18651939 | pmc = 2517059 }}</ref>
People who are more susceptible to experience migraines without headache are those who have a family history of migraines, women, and women who are experiencing hormonal changes or are taking [[birth control pills]] or are prescribed [[Hormone replacement therapy (menopause)|hormone replacement therapy]].<ref>{{cite web|title=Migraine Without Headache|url=http://www.neurobalancechiropractic.com.au/migraine-without-headache/|publisher=Neurobalance|accessdate=16 July 2014}}</ref>
 
[[Tension headaches]] are thought to be caused by activation of peripheral nerves in the head and neck muscles <ref name="Loder">{{cite journal | vauthors = Loder E, Rizzoli P | year = 2008 | title = Tension-type headache | url = | journal = BMJ | volume = 336 | issue = 7635| pages = 88–92 | doi=10.1136/bmj.39412.705868.ad| pmid = 18187725 | pmc=2190284}}</ref>
 
[[Cluster headaches]] involve overactivation of the [[trigeminal nerve]] and [[hypothalamus]] in the brain, but the exact cause is unknown.<ref name="Leroux">{{cite journal |vauthors = Leroux E, Ducros A | year = 2008 | title = Cluster headache | url = | journal = Orphanet J Rare Dis. | volume = 3 | issue = 1| page = 20 | doi = 10.1186/1750-1172-3-20 | pmid = 18651939 | pmc = 2517059 }}</ref>
 
== Дијагностички приступ ==
Линија 114 ⟶ 110:
|+ Диференцијална дијагностика главобоље
 
![[Тензијска главобоља]]
![[Tension headache]]
![[Нова дневна упорна главобоља]]
![[New daily persistent headache]]
![[Кластерна главобоља]]
![[Cluster headache]]
![[MigraineМигрена]]
|-
| благ до умерено тупог бола || || јак бол || умерен до јаког бола
| mild to moderate dull or aching pain|| || severe pain|| moderate to severe pain
|-
| трајање од 30 минута до неколико сати
| duration of 30 minutes to several hours
|| трајање од бар четири сата дневно
|| duration of at least four hours daily
|| durationтрајање ofод 30 minutesминута toдо 3 hoursсата
|| durationтрајање ofод 4 hoursсата toдо 3 daysдана
|-
|
|| Јавља се у периодима од 15 дана месечно током три месеца
|| Occur in periods of 15 days a month for three months
|| може се јавити више пута дневно током неколико месеци
|| may happen multiple times in a day for months
|| периодична појава; неколико пута месечно до неколико пута годишње
|| periodic occurrence; several per month to several per year
|-
| јавља се као стезање или притисак преко главе
|located as tightness or pressure across head
|| јавља се на једној или обе стране главе
|| located on one or both sides of head
|| јавља се на једној страни главе с фокусом у оку или [[слепочница (анатомија)|слепочници]]
|| located one side of head focused at eye or [[Temple (anatomy)|temple]]
|| јавља се на једној или ове стране главе
|| located on one or both sides of head
|-
|
|| конзистентан бол
|| consistent pain
|| бол се описује као оштар или пробадајући
|| pain describable as sharp or stabbing
|| пулсирајући или лупајући бол
|| pulsating or throbbing pain
|-
| без мучнине или повраћања
|no nausea or vomiting
||
||
|| мучнина, с могућим повраћањем
||nausea, perhaps with vomiting
|-
| noбез [[AuraАура (symptomсимптом)|auraаура]]
|| без ауре
||no aura
||
|| ауре
||auras
|-
| ретко, [[Фотосензитивност код људи|сензитивност на светло]] или сезитивност на буку
|uncommonly, [[Photosensitivity in humans|light sensitivity]] or noise sensitivity
||
|| може бити праћен [[Ринореја |цурењем носа]], [[сузе |сузама]], и [[Птоза (капак) |опуштеним капком]], обично само на једној страни
|| may be accompanied by [[running nose]], [[tears]], and [[Ptosis (eyelid)|drooping eyelid]], often only on one side
|| сензитивност на кретање, светло, и буку
||sensitivity to movement, light, and noise
|-
|
|| погоршана редовном употребом [[ацетаминофен]]а или [[Нестероидни антиинфламаторни лек |-{NSAIDS}-]]
|| exacerbated by regular use of [[acetaminophen]] or [[NSAIDS]]
||
|| mayможе existсе withјавити tensionса headacheтензијскм главобољом<ref name="BBDtriptans">{{cite journal |publisher=[[Consumers Union]] of US |journal=Consumer Reports Best Buy Drugs |date=March 2013 |title=Using the triptans to treat: Migraine headaches: Comparing effectiveness, safety, and price |page=8 |url =http://www.consumerreports.org/health/resources/pdf/best-buy-drugs/triptanFINAL.pdf |accessdate=18 March 2013}}</ref>
|}
 
MostВећина headachesглавобоља canможе beбити diagnosedдијагностикована byна theбази clinicalсаме historyклиничке aloneисторије.<ref name=Goadsby /> IfАко theсимптоми symptomsкоје describedособа byописује theзвуче personопасно, soundможда dangerous,ће furtherбити testingпотребно withдаље neuroimagingиспитивање orса lumbarнеуроснимањем punctureили mayлумбарном be necessaryпункцијом. Electroencephalography[[Електроенцефалографија]] (EEGЕЕГ) is notније usefulкорисна forза headacheдијагнозу diagnosisглавобоље.<ref>{{cite journal |last1=Gronseth |first1=G.S. |last2=Greenberg |first2=M.K. |title=The utility of the electroencephalogram in the evaluation of patients presenting with headache: A review of the literature |journal=Neurology |date=July 1995 |volume=45 |issue=7 |pages=1263–7 |pmid=7617180 |doi=10.1212/WNL.45.7.1263}}</ref>
 
TheПрви firstкорак stepза toдијагнозу diagnosingглавобоље aје headacheда is toсе determineутврди ifда theли headacheје isона oldстара orили newнова.<ref name="Smetana">[http://accessmedicine.mhmedical.com/content.aspx?bookid=500&sectionid=41026552 Smetana GW. Chapter 9. "Headache." In: Henderson MC, Tierney LM, Jr., Smetana GW. eds. ''The Patient History: An Evidence-Based Approach to Differential Diagnosis''. New York, NY: McGraw-Hill; 2012]</ref> A„Нова "newглавобоља” headache"може canбити beона aкоја headacheје thatнедавно has started recentlyпочела, or aили chronicхронична headacheглавобоља thatкоја hasје changedпроменила characterкарактер.<ref name=Smetana /> ForНа exampleпример, ifако aособа personима hasхроничне chronicнедељне weeklyглавобоље headachesса withпритиском pressureна onобе bothстране sides of his headглаве, andа thenзатим developsразвије aизненадну suddenозбиљну severeглавобољу throbbingна headacheједној onстрани one side of his headглаве, he hasона aима newнову headacheглавобољу.
 
== Извори ==
{{reflist|30em}}
 
== Литература ==
 
== Спољашње везе ==
Преузето из „https://sr.wikipedia.org/wiki/Главобоља”