Ислам — разлика између измена

17 бајтова уклоњено ,  пре 2 године
м
Бот: исправљена преусмерења
м (standardizacija)
м (Бот: исправљена преусмерења)
{{Ислам}}
'''Ислам''' ({{јез-арап| إسلام}}) је монотеистичка [[Аврамске религије|аврамска религија]] која потиче од учења [[Мухамед]]а из [[7. век]]а. Заснива се на вери у једног Бога ({{јез-арап|[[Алах|Allah]]}}), изабраност Мухамеда за божијег посланика, [[предодређење|предодређеност]] људске судбине, награду за добра дела и казну за лоша, [[страшни суд|судњи дан]] и [[васкрсење]] мртвих. Постулати ислама објављени су у [[Куран]]у, светој књизи ислама. Куран је писан на арапском језику и садржи 114 сура (поглавља). Куран је збирка откровења које је од Бога, а преко [[гаврило|анђела Гаврила]] (арап: мелека Џибрила), у пустињској пећини примио Мухамед.
 
Следбеници ислама се називају [[муслимани]], „они који се потчињавају“ Божјој вољи.<ref>L. Gardet; J. Jomier "Islam". Encyclopaedia of Islam Online (2007-05-02).</ref>. У свету има 2 милијарди муслимана, што чини ислам другом највећом религијом после хришћанства<ref>{{cite web |url=http://www.adherents.com/Religions_By_Adherents.html#Islam |title=Major Religions of the World—Ranked by Number of Adherents |accessdate=3. 7. 2007 |format=HTML}}</ref> Основне обавезе сваког муслимана су вера у једног Бога (Алаха) и Мухамеда као његовог посланика, [[молитва]] пет пута дневно, [[пост]] у месецу Рамазану, давање милостиње и [[hadžiluk|хаџилук]] (ходочашће у [[Мека|Меку]]) бар једном у животу. Готово сви муслимани припадају једној од две главне исламске групе: [[сунизам|сунитима]] (80%) или [[шиизам|шиитима]] (20%). Ислам је преовлађујућа религија на [[Средњи исток|Средњем истоку]], као и многим државама [[Африка|Африке]] и [[Азија|Азије]]. Муслиманске заједнице постоје такође у [[Србија|Србији]] и земљама [[Балканско полуострво|Балкана]].
У Исламу је пет богоштовних дужности, [[пет стубова ислама]]. Практичне дужности муслимана су:
* [[Шехадет|Сведочење]] (арап: ''шехадет''): „Нема Бога осим Бога, а Мухамед је његов пророк";
* [[намазНамаз (молитваислам)|Молитва]] (арап: ''намаз'') пет пута дневно, и то: сабах (од појаве зоре до изласка сунца), подне (кад сунце мало изађе из зенита), икиндија (кад сунце нагне према западу), акшам (кад сунце зађе) и јација (кад ноћ потпуно падне).
* [[Пост]] (арап: ''саум''), уздржавање од јела, пића, пушења, полних задовољстава и неприличног говора од зоре до заласка сунца, у току месеца [[Ramazan|Рамазана]] који траје 30 или 29 дана. Рамазан и рамазански пост се завршавају [[Рамазански бајрам|Бајрамом]], великим муслиманским празником.
* [[зекат|Милостиња]] (арап: ''зекат''); имућни муслимани дужни су од вишка своје имовине уделити 2,5% за потребе сиромашних, ученика, болесника, старих и изнемоглих.
=== Ширење ислама ===
 
После Мухамедове смрти [[632]]. године његови наследници су се звали [[халиф|калификалиф]]и (арапски: заменици), а држава калифат. Под владавином [[праведни халификалифи|прве четворице калифа]] (632—661. наше ере), биле су освојене [[Сирија]], [[Палестина (регион)|Палестина]] и [[Месопотамија]]: [[Дамаск]] [[635]]. године; а [[Јерусалим]], [[Антиохија]] и [[Басра]] [[638]]. [[Сасанидско царство|Персија]] је побеђена између [[637]]. и [[650]], а [[Египат]] између [[639]]. и [[642]].
 
За првог наследника Мухамеда изабран је [[АбуЕбу Бекр|Абу Бакр]], његов таст и пратилац на хиџри до Медине. Током две године свога калифата, Абу Бакр је учврстио муслиманску доминацију у Арабији, помирио бунтовна бедуинска племена и ратовао против византијске Сирије. Абу Бакров наследник и други калиф био је [[Омер]] (634—644), који је освојио Сирију и део Египта и Месопотамије. После Омерове смрти, почеле су велике шизме. Следбеници [[Алија]], пророковог нећака и мужа пророкове кћерке Фатиме, очекивали су од њега да постане нови калиф, али аристократа [[Осман]] (644—656) из породице мекијанских Умајада, бивших пророкових непријатеља, је изабран уместо њега. Чланови [[Шиизам|Ши`а Али]] („Алијеве странке"), изјавили су да наследство мора да буде установљено на основу ближих сродничких релација: калиф мора да буде не само из племена Курејш, већ такође из фамилије Хашемита и законски рођен у браку Фатиме, пророкове кћерке, са [[Алија|Али ибн Аби Талибом]].<ref name=autogenerated1 /> Године [[656]]. наше ере, Умајада Османа убија група Алијевих следбеника. Изабрани калиф (четврти у суни-низу), Алија, морао је да се суочи са богатим и моћним умајадским гувернером Сирије, Муавијом, и његовим проницљивим генералом Амр ибн ал-Асом, освајачем Египта. Када су Алијеве трупе преузеле вођство у [[Битка код Сифина|бици код Сифина]] на Еуфрату, [[Амр ибн ел Ас|Амр ибн ал-Ас]] је закачио странице из Курана на копља својих војника и Алијева војска је престала да се бори. Амр ибн ал-Ас затражио је посредовање између Алија и Муавије, и овог другог је заступао тако успешно да су Алијеви представници прихватили Муавијин захтев за калифатом. Велика група из Алијеве војске, [[кариџити]] или „шизматици“ (од кариџа - отићи, изаћи), није прихватила арбитражу људских бића, јер „нема другог суда до Божјег“.<ref name=autogenerated1 /> Уместо да се бори против Муавије, Али се окренуо против кариџита, и тако је постао њихов смртни непријатељ. Године 661. кариџити су га убили. Након тога, калиф Муавија је основао династију Умајада из Дамаска (661—750).
[[Датотека:Age of Caliphs.png|300п|мини|лево|Територија калифата око [[750]]. године.]]
Освајања од 661-750. под Умајадима из Дамаска укључила су [[Авганистан]], велики део северне Африке и Шпанију. Берберска племена северне Африке била су преобраћена убеђивањем, иако ће наредних векова манифестовати своју етничку посебност прихватањем јереси каква је кариџитска. Године [[711]]. наше ере, муслиманска војска прешла је Ифрикију (Северна Африка) и стигла до Магриб ал-акса, екстремне западне тачке. Уз помоћ византијског намесника Сеуте и градских Јевреја које су прогањали визиготски хришћани, муслимани су кренули у освајање ал-Андалуза, на Иберијском полуострву. Падом визиготске престонице Толеда, муслимани су загосподарили целом територијом западно од Пиринеја. Граница њихове експанзије су биле планине, нарочито пошто је Карло Мартел код Поатјеа ([[732]]) ставио тачку на њихово напредовање у Прованси. Скинути са трона [[750]]. године од стране багдадских Абасида, последњи [[Омејадски калифат|Умајади]] су пронашли уточиште у, водом богатој, Андалузији. Године 827. наше ере, Аглабиди из Ифрикије започели су освајање Сицилије и Јужне Италије. Византијска војска их је протерала са копна, али острво је освојено 902. године. Нормани су га касније заузели 1091. године.
==== Шиити ====
{{main|Шиити}}
'''Шиити''' (од арапског: '''ши`а Али''' - Алијева странка) су други по величини огранак ислама. По историјском пореклу шиити признају Мухамедовог нећака [[Алија|Алију]] и његове потомке за једине пуноправне наследнике Мухамедове световне и духовне власти ([[халиф|калификалиф]]и и [[имам]]и). Шиити верују да је Алија директни наследник и вођа свих муслимана после Мухамедове смрти, за разлику од сунита који верују да је Абу Бекр, први калиф после Мухамеда, легитимно добио вођство над муслиманима. Ова разлика у мишљењу се десила 632. године и тај раскол је оштро поделио ове две муслиманске традиције у многим њиховим веровањима и делањима.
 
Шиити су данас већина у Ирану и Ираку. Значајних шиитских мањина има и у Пакистану, Индији, Авганистану, Либану, Азербејџану, Јемену, Бахреину и осталим земљама Персијског залива.
1.572.075

измена