Калаз — разлика између измена

м
нема описа измене
Садржај обрисан Садржај додат
мНема описа измене
мНема описа измене
Ред 38:
== Срби у Калазу ==
Срби су се предвођени патријархом Чарнојевићем у Калазу населили 1690. године. Сматра се да су дошли из Херцеговине, на основу карактеристика њиховог говора. Направили су своју цркву православну на јужном крају села. После су се доселили и Немци, који су ту спрам српске цркве своју малу католичку богомољу подигли.<ref>"Сербска пчела", Пешта 1833. године</ref> Калаз је као општина издвајао 1745. године 10 ф. за издржавање српске школе.<ref>"Просветни гласник", Београд 1886. године</ref>
Још из 1704. године наилазимо на каласке Србе у једном документу. Потписали су се биров Обрад и Ђука, са осталим кметовима налазећим у Калазу.<ref>"Гласник друштва српске словенсти", Београд 1872. године</ref> Потписали су се 1748. године на једном документу захтеву састављеном у Табану будимском, Срби из Калаза - биров са ешкутима.
Извесно време је у Калазу службовао млади учитељ Симеон Степанац, родом Мокринац, потоњи свештеник у другим местима. Расписан је 1855. године стечај за упражњено место српског учитеља у Калазу, са припадајућом годишњом платом од 180 ф.<ref>"Србски дневник", Нови Сад 1855. године</ref> У Калазу је 1866. године био потребан српски учитељ, плата је нуђена од 268 ф. Општина Калаз је 1867. године приложила за православни Школски фонд, врло велики износ од 226 ф. за пензије учитеља.
У Калазу је 1872. године било 611 Срба житеља.<ref>"Гласник друштва српске словесности", Београд 1872. године</ref> Тражио се 1882. године учитељ за српску школу у Калазу, са основном платом од 412 ф. Расписан је 1884. године стечај за упражњено место српског учитеља у Калазу, са припадајућом годишњом платом од 404 ф. и њивом, огревом и станом.<ref>"Школски лист", Сомбор 1884. године</ref> Изабран је учитељ Павле Станичков, којем је 1885. године дат декрет о сталном намештењу. На трећи да Ускрса 1885. године држан је у школи у Калазу, у 9,30 сати школски испит. Присуствовали су чланови Школског одбора и Општинског старешинства, на челу са парохом. Испитом је председавао Стева Поповић Вацки, епархијски школски надзорник. Године 1895. умро је у Српском Ковину парох Тимотије Михалџић који је био рођен у Калазу 1824. године. Био је неколико година пред Мађарску буну 1848-1849. године, српски народни учитељ у родном месту Калазу, а касније је рукоположен за свештеника и постављен за администратора парохије у месту Бати. За привременог учитеља у Калазу постављен је 1886. године Светозар Мацедоњанин. Константин Пешић учитељ у Калазу положио је 1888. године испит из мађарског језика у Сомбору. Поп Јован Бољарић је извесно време службовао у парохији Калазу.
27.346

измена