Хиндуизам — разлика између измена

''Бхагавад-гита'' (»Песма Господња«) некада ''Гитопанишад'' а често и само ''Гита'', најважнији је и књижевно највреднији [[морал]]но–филозофски спис у Махабхарати, а у Индији је данас најпопуларнији део целог епа. Етичке дилеме духа, које се у уметнички обликованом дијалогу поступно заоштравају, сматрају се највернијом илустрацијом индијске мисли, па се Гита често назива [[Библија|Библијом]] »хиндуизма«.

 

За време гвозденог доба у Индији се основало неколико мислилачких школа и развијала се хиндуистичка [[филозофија]]. Три кључна догађаја су узроковала настанак нове епохе хиндуистичких мислилаца: упанишадско духовно подизање, долазак Махавире, оснивача [[ђаинизам|ђаинизма]], и Буде, оснивача [[будизам|будизма]]. Они су говорили да појединац не мора прихватити ауторитет Веда или [[каста|кастински]] систем да би постигао мокшу или [[нирвана|нирвану]]. Буда је отишао корак даље и тврдио да постојање душе или Бога није потребно. У то доба су многи хиндуси постали будисти или ђаинисти.

 

Упанишаде су заправо свештенички приручници, теоријске расправе које параболама откривају своје виђење стварности, филозофске шпекулације које су се налазиле у пантеистичком учењу о ''браману'', неутралној души света која прожима све ствари али се у поједином бићу јавља као ''атман'', (индивидуална свест о самом себи). Сматрано је да је пут до спаса заправо пут до знања и духовног увида, односно да се спасење индивидуалне душе не постиже обредним приношењем жртве, него |филозофско–мистичним понирањем у тајне бића и сједињење с Богом. Међутим њихова учења су била сувише апстрактна и неприступачна обичном народу па су стога остала доступна само веома малом кругу верника.

 

 

У последњих дванаест векова [[ислам|муслиманска]] војска је често продирала у Индију и запоседала њен северни део. Утицај будизма смањивао се, а многи хиндуси су се преобратили у [[ислам]]. Неки исламски владари попут Аурангзеба уништавали су хиндуистичке храмове и прогонили немуслимане, док су други, попут Акбара, били толерантнији.

 

Богослужење је у великој мери индивидуално. Због тога су обреди код куће исто тако важни као и они у храму. Хиндус поштује као појединац и као породица, а не као заједница верника. У већини кућа се налази неки угао или соба где се налази породични жртвеник. На њему је кип, олтар или симбол божанства. То може бити спирално обликован камен који представља Вишнуа или камени стуб који представља Шиву. То су и јарко обојене слике које приказују хиндуску [[митологија|митологију]] или осликавају јуначка дела богова.

 

[[Брак]] је изразито важан за сваког верника. Венчање је један од најсвечанијих и најсложенијих обреда у хиндуизму, обред који не само да осигурава наставак породице него и благостање преминулим члановима који бораве у другом свету. Погребне свечаности имају такође велику важност па је син тај који обавља обреде који ће омогућити души његовог преминулог оца ново духовно тело, којим ће се преселити у следећи живот.

* {{Cite book |ref= harv|last=Klostermaier| first =Klaus K. |year=1994| title =A Survey of Hinduism: Second Edition | publisher =SUNY Press}}

* {{Citation|last= Osborne|first=E|authorlink=|year=2005|title=Accessing R.E. Founders & Leaders, Buddhism, Hinduism and Sikhism Teacher's Book Mainstream|place=|publisher= Folens Limited|volume=|edition=|id=}}

{{refend}}

== Спољашње везе ==

{{commonscat|Hinduism|Хиндуизам}}

* [http://www.step.hr/duhovnost/religije/hinduizam.shtml Хиндуизам]

* [http://www.hinduism.co.za/ Преглед хиндуизма]

 

 

[[Категорија:Верске традиције и покрети]]