Јидиш (језик) — разлика између измена

 

Почетком 20. века, јидиш постаје велики језик источне Европе. Богата књижевност се штампа, филм и позориште на јидишу цвета, а чак је постао и званични језик [[Белоруска Совјетска Социјалистичка Република|Белоруске ССР]]. Он је био национални језик огромне јеврејске популације источне Европе која је одбацила [[ционизам]] и покушавала да добије културну аутономију у Европи. Али, средином века, [[холокауст]] је довео до драматичног и наглог пада у употреби јидиша јер су небројене јеврејске заједнице, како сакралне, тако и секуларне, које су свакодневно говориле јидиш, уништене.

У [[Савез Совјетских Социјалистичких Република|Совјетском Савезу]], много је учињено на промовисању коришћења јидиша средином [[1920е|1920-их]] година. Јидиш је сматран језиком „''јеврејског пролетеријата''“; у исто време, [[Хебрејски језик|хебрејски]] је сматран језиком „''буржоазије''“ и потискиван је. Почетком 1930-их, растући [[антисемитизам]] Совјетске политике избацује јидиш из свих друштвених сфера; мало јидиш публикација је преживело (међу њима књижевни часопис „''Советиш Хејмланд''” (''-{Sovetish Heymland}-'') и дневне новине „''Биробиџанер Штерн''” (''-{Birobidzhaner Shtern}-'')). Све више Јевреја покушава да се утопи у велико Совјетско друштво и све више говори [[руски језик]] науштрб јидиша.