Главобоља — разлика између измена

'''Главобоља''' је један од најчешћих [[симптом]]а код људи, који подразумева [[бол]] у пределу главе, лица и горњег дела [[врат]]а. Главобоља настаје као последица различитих поремећаја: од безазлених стања која не захтевају никакво лечење до по живот опасних [[болест]]и. Она се јавља услед [[мигрена]] (оштрих, или мучних болова), [[Тензијска главобоља |тензијских главобоља]], и [[Кластер главобоља |кластерних главобоља]].<ref name=WHO2012/> Честе главобоље могу да утичу на односе и запослење.<ref name=WHO2012/> Постоји и повећан ризик од депресије код оних са јаким главобољама.<ref name=WHO2012/>

Главобоља се јавља код приближно 10% људи у популацији западне хемисфере и због овог симптома се око 30% болесника јавља свом лекару. Током живота главобоља се јавља најмање једанпут код 70-95% особа и то најчешће у узрасту од 20 до 40 година.<ref name=vodic>Републичка стручна комисија за израду и имплементацију водича у клиничкој пракси, Министарство здравља Републике Србије, Српско лекарско друштво: ''Главобоља - национални водич за лекаре у примарној здравственој заштити'', Београд, новембар. {{page|year=2005. |id=ISBN 86-85313-31-7|pages=}}</ref>

Главобоље могу настати као резултат многих поремећаја, било озбиљних или не. Постоји низ различитих класификационих система за главобоље. Најпознатији је онај од [[Међународно друштво за главобољу |Међународног друштва за главобоље]]. Узроци главобоље могу да обухватају умор, депривацију сна, стрес, ефекте медикација, ефекте рекреативних лекова, вирусне инфекције, гласне буке, обичне прехладе, повреде главе, брзо гутање веома хладне хране или напитка, и проблеме зуба или синуса.

Третман главобоље зависи од темељног узрока, али најчешће подразумева [[аналгетик |лек за болове]]. Неке врсте главобоље се убрајају међу најчешће физичке непријатности.

Око половине одраслих има главобољу бар једном годишње.<ref name=WHO2012>{{cite web|title=Headache disorders Fact sheet N°277|url=http://www.who.int/mediacentre/factsheets/fs277/en/|accessdate=15 February 2016|date=October 2012}}</ref> Најчешће су главобоље услед напетости, које утичу на око 1,6 милијарди људи (21,8% популације), а њима следе мигренске главобоље које утичу на око 848 милиона (11,7%).<ref>{{cite journal|last1=Global Burden of Disease Study 2013|first1=Collaborators|title=Global, regional, and national incidence, prevalence, and years lived with disability for 301 acute and chronic diseases and injuries in 188 countries, 1990-2013: a systematic analysis for the Global Burden of Disease Study 2013.|journal=Lancet|date=22 August 2015|volume=386|issue=9995|pages=743–800|pmid=26063472|doi=10.1016/s0140-6736(15)60692-4|pmc=4561509|pages=743–800}}</ref>

Главобоље су широко класификоване као „примарне” или „секундарне”.<ref>{{cite web|url=http://www.hopkinsmedicine.org/neurology_neurosurgery/specialty_areas/headache/conditions/primary_vs_secondary_headaches.html|title=The Johns Hopkins Headache Center - Primary Exertion Headache|author=Cecilia B Young|date=3 January 2012|work=hopkinsmedicine.org}}</ref> Примарне главобоље су бенигне, рекурентне главобоље које нису узроковане болестима или структурним проблемима. На пример, [[мигрена]] је врста примарне главобоље. Док примарне главобоље могу изазвати значајан дневни бол и инвалидитет, оне нису опасне. Секундарне главобоље су узроковане основном болешћу, као што је [[системска инфекција |инфекција]], [[повреда главе]], [[Васкуларна болест |васкуларни поремећаји]], [[Субарахноидално крварење |крварење мозга]] или [[Тумори лобањске дупље |тумори]]. Секундарне главобоље могу бити безопасне или опасне. Поједине „црвене заставице” или знакови упозорења указују на то да секундарна главобоља може бити опасна.<ref name="Goadsby">Goadsby PJ, Raskin NH. Chapter 14. Headache. In: Longo DL, Fauci AS, Kasper DL, Hauser SL, Jameson J, Loscalzo J. eds. Harrison's Principles of Internal Medicine, 18e. New York, NY: McGraw-Hill; 2012.</ref>

* 1. [[Мигрена|Васкуларна главобоља]] (мигрена),

* 2. [[Тензијска главобоља|Главобоља условљена укоченошћу мишића]] (тензијска главобоља),

* 3. [[Кластер главобоља]] и остале тригеминоаутономне главобоље,

* 4. Остале примарне главобоље.

* 5. Главобоља повезана са повредом главе и/или врата,

* 6. Главобоља повезана са васкуларним поремећајима главе или врата,

* 7. Главобоља узрокована неваскуларним интракранијалним поремећајима,

* 8. Главобоља узрокована разним супстанцама или прекидом њиховог узимања,

* 9. Главобоља узрокована општим инфекцијама,

* 10. Главобоља повезана са поремећајима хомеостазе,

* 11. Главобоља или бол лица узрокован поремећајима лобање, врата, уха, носа, синуса или осталих структура лица и лобање,

* 12. Главобоља повезана са психијатријским поремећајима.

* 13. Кранијалне неуралигије, централна и примарна бол лица,

* 14. Остале главобоље.<ref name=vodic/>

Постоји више од две стотине типова главобоља. Неке су безазлене, док су друге опасен по живот. Ошис главобоље и налази на [[Неуролошки преглед |неуролошком прегледу]], одређују да ли су додатни тестови неопходни и који је третман најподеснији.<ref name=SIGN>{{cite book |author= Scottish Intercollegiate Guideline Network |title= Diagnosis and management of headache in adults |location= Edinburgh |dateyear=November 2008 |isbn= 978-1-905813-39-1 |url= http://www.sign.ac.uk/guidelines/fulltext/107/ |publisher= [[NHS Scotland|NHS Quality Improvement Scotland]]}}</ref>

Око 90% свих главобоља су примарне главобоље. Примарне главобоље се обично прво јављају кад су људи између 20 и 40 година стари.<ref name="Clinch">{{cite web|url=https://www.amazon.co.uk/CURRENT-Diagnosis-Treatment-Medicine-Edition/dp/0071624368|title=Clinch C. Chapter 28. Evaluation & Management of Headache - CURRENT Diagnosis & Treatment in Family Medicine, Third Edition (Lange Current Series): Jeannette E. South-Paul, Samuel C. Matheny, Evelyn L. Lewis: |isbn=9780071624367|publisher=McGraw-Hill|year= 2011}}</ref> Најчешћи типови примарне главобоље су мигрене и главобоље типа напетости.<ref name="Clinch" /> ОнeОне имају различите карактеристике. Мигрене обично су присутне уз пулсирајуће болове главе, мучнину, фотофобију (осетљивост на светлост) и фонофобију (осетљивост на звук). Главобоље типа напетости обично се јављају са непулсирајућим „опсегом” притиска на обе стране главе, који нису праћени другим симптомима.<ref name="Detsky">{{cite journal |vauthors = Detsky ME, McDonald DR, Baerlocher MR | year = 2006 | title = Does this patient with headache have a migraine or need neuroimaging? | url = | journal = JAMA | volume = 296 | issue = 10| pages = 1274–1283 | pmid = 16968852 | doi=10.1001/jama.296.10.1274 |pages=1274–1283}}</ref> Други веома ретки типови примарних главобоља обухватају:<ref name="Goadsby" />

* [[Кластерна главобоља |кластерне главобоље]]: кратке епизоде (15–180 минута) јаког бола, обично око једног ока, са аутономним симптомима (сузење, црвенило очију, назална загушења) који се јављају у исто време сваког дана. Кластерне главобоље се могу третирати са [[триптан]]има и спречити применом [[преднизон]]а, [[ерготамин]]а или [[литијум]]а.

* [[trigeminal neuralgia |тригеминална неуралгија]] или [[occipital neuralgia |окципитална неуралгија]]: пуцајући бол лица

* [[Сексуална главобоља]]: тупа, билатерална главобоља која почиње током сексуалне активности и постаје много гора током [[Оргазам |оргазма]]. Сматра се да ове главобоље настају због мањег притиска у глави током секса. Важно је схватити да главобоље које почињу током оргазма могу бити узроковане субарахноидним крварењем, тако да се прво морају искључити озбиљни узроци. Ове главобоље се третирају саветујући особу да заустави секс ако дође до главобоље. Лекови као што су [[пропранолол]] и [[дилтиазем]] такође могу бити од помоћи.

* [[менингитис]]: упала [[мождане опне]] која се јавља с грозницом и [[менингизам |менингизмом]], или крутошћу врата

* [[Анеуризма |руптурни анеуризам]], [[артериовенске малформације]], [[интрапаренхимално крварење]] (само главобоља)

* [[Тумори лобањске дупље |мождани тумор]]: тупа главобоља која се погоршана са исцрпљеношћу и променом положаја, праћена је мучнином и повраћањем. Често, особа има мучнину и повраћање недељама пре почетка главобоље.

* Постикталне главобоље: Главобоље које се дешавају после конвулзије или друге врсте напада, као део периода након епилептичког напада ([[Postictal state |постикталпостиктално]]но стање)

[[Гастроинтестинална болест |Гастроинтестинални поремећаји]] могу да узрокују главобоље, укључујућу -{''[[Helicobacter pylori]]''}- инфекцију, [[Целијачна болест |целијачну болест]], [[нецелијачна глутенска сензитивност |нецелијачну глутенску сензитивност]], [[irritable bowel syndrome |синдром раздражљивих црева]], [[inflammatory bowel disease |упалну болест црева]], [[гастропареза |гастропарезу]], и [[Списак хепатобилијарних болести |поремећаје јетре]].<ref name=LionettiFrancavilla2010>{{cite journal| vauthors=Lionetti E, Francavilla R, Pavone P, Pavone L, Francavilla T, Pulvirenti A | title=The neurology of coeliac disease in childhood: what is the evidence? A systematic review and meta-analysis | journal=Dev Med Child Neurol | year= 2010 | volume= 52 | issue= 8 | pages= 700–7 | pmid=20345955 | doi=10.1111/j.1469-8749.2010.03647.x | url=http://onlinelibrary.wiley.com/doi/10.1111/j.1469-8749.2010.03647.x/full | type=Systematic review and meta-analysis|pages=700–7}}{{open access}}</ref><ref name=AzizHadjivassiliou2015>{{cite journal |vauthors=Aziz I, Hadjivassiliou M, Sanders DS |title=The spectrum of noncoeliac gluten sensitivity |journal=Nat Rev Gastroenterol Hepatol |volume=12|issue=9|pages=516–26|date=Sep 2015|pmid=26122473 |doi=10.1038/nrgastro.2015.107 |type=Review|pages=516–26}}</ref><ref name=CamaraLemarroyRodriguezGutierrez2016>{{cite journal| vauthors=Cámara-Lemarroy CR, Rodriguez-Gutierrez R, Monreal-Robles R, Marfil-Rivera A| title=Gastrointestinal disorders associated with migraine: A comprehensive review | journal=World J Gastroenterol | year= 2016 | volume= 22 | issue= 36 | pages= 8149–60 | pmid=27688656 | doi=10.3748/wjg.v22.i36.8149 | pmc=5037083 | type=Review |pages=8149–60}}</ref> Третман гастроинтестиналних поремећаја може да доведе до ремисије или побољшања главобоља.<ref name=CamaraLemarroyRodriguezGutierrez2016 />

Сам [[Људски мозак|мозак]] није осетљив на [[бол]], јер му недостају [[ноцицептор|рецептори бола]]. Међутим, неколико области [[глава |главе]] и [[врат]]а имају рецепторе бола и могу стога да осећају бол. Овим су обухваћене екстракранијалне артерије, [[средња менингеална артерија]], велике вене, [[венусни синуси]], кранијални и кичмени нерви, мишићи главе и врата, [[мождане опне]], -{''[[falx cerebri]]''}-, делови можданог дебла, очију, ушију, зуба и облоге уста.<ref name=ACEP2008>{{cite journal |last1=Edlow |first1= J.A. |last2= Panagos |first2= P.D. |last3= Godwin |first3= S.A. |last4= Thomas |first4= T.L. |last5= Decker |first5= W.W. |title= Clinical policy: Critical issues in the evaluation and management of adult patients presenting to the emergency department with acute headache |journal= Annals of Emergency Medicine |volume= 52 |issue= 4 |pages= 407–36 |date=October 2008 |pmid= 18809105 |doi= 10.1016/j.annemergmed.2008.07.001 |url=|pages=407–36}}</ref><ref name="Clinical Neurology">{{cite web|url=https://www.amazon.com/Clinical-Neurology-8-David-Greenberg/dp/0071759050|title=Chapter 6. Headache & Facial Pain in Clinical Neurology|veditors= Greenberg DA, Aminoff MJ, Simon RP |edition=8th|publisher= McGraw-Hill|year=2012 |isbn= 9780071759052|work=amazon.com}}</ref> Пијалне артерије, пре него пијалне вене су одговорне за изазивање бола.<ref name="Goadsby" />

Тренутно се сматра да мигрене изазивају дисфункциони нерви у мозгу.<ref name="uptodate">Cutrer, FM, Bajwa A, Sabhat M. Pathophysiology, clinical manifestations and diagnosis of migraine in adults. In: UpToDate, Post TW (Ed), UpToDate, San Francisco, CA. (Accessed on April 23, 2014.)</ref> Раније се мислило да су мигрене узроковане примарним проблемом везаним за крвне судове у мозгу.<ref>{{cite journal |last=Goadsby |first= P.J. |title= The vascular theory of migraine--A great story wrecked by the facts |journal= Brain |volume= 132 |issue= Pt 1 |pages= 6–7 |date=January 2009 |pmid= 19098031 |doi= 10.1093/brain/awn321 |url= http://brain.oxfordjournals.org/content/132/1/6.full|pages=6–7}}</ref> Ова васкуларна теорија, коју је Волф развио у 20. веку, сугерише да је аура у [[мигрена]]ма узрокована сужавањем интракранијалних судова (крвних судова у мозгу), а саму главобољу изазива ширење екстракранијалних крвних судова. Дилација ових екстракранијалних крвних судова активира рецепторе болова у околним нервима, узрокујући главобољу. Васкуларна теорија није више прихваћена.<ref name="uptodate" /><ref name="Charles">{{cite journal | author last= Charles A | first=Charles|year = 2013 | title = Vasodilation out of the picture as a cause of migraine headache | url = | journal = Lancet Neurol | volume = 12 | issue = 5| pages = 419–420 | doi=10.1016/s1474-4422(13)70051-6| pmid = 23578774 |pages=419–420}}</ref> Студије су показале да мигренски бол у глави није праћен екстракранијалном вазодилацијом, већ да долази само до благе интракранијалне вазодилације.<ref name="Amin">{{cite journal | vauthors = Amin FM, Asghar MS, Anders H | year = 2013 | title = Magnetic resonance angiography of intracranial and extracranial arteries in patients with spontaneous migraine without aura: a cross sectional study | url = | journal = Lancet Neurol | volume = 12| issue = 5| pages = 454–461| doi = 10.1016/S1474-4422(13)70067-X | pmid = 23578775 |pages=454–461}}</ref>

Тренутно, већина специјалиста сматра да су мигрене последица примарног проблема са живцима у мозгу<ref name="uptodate" /> Сматра се да су ауре узроковане таласом повећане активности неурона у [[Церебрални кортекс |церебралном кортексу]] (делу мозга) познатом као кортикалне ширеће депресије<ref>{{cite journal |last1=HADJIKHANI|first1=N |last2=SANCHEZ DEL RIO|first2=M|last3=WU|first3=O |title=Mechanisms of migraine aura revealed by functional MRI in human visual cortex |journal=Proc Natl Acad Sci U S A |dateyear=2001 |volume=98|pages=4687–92 |doi=10.1073/pnas.071582498 |pmid=11287655|pmc=31895 |issue=8|bibcode=2001PNAS...98.4687H |last4=Bakker|first4=Dick |last5=Fischl |first5=Bruce|last6=Kwong|first6=Kenneth K.|last7=Cutrer|first7=F. Michael |last8=Rosen|first8=Bruce R. |last9=Tootell|first9=Roger B. H. |last10=Sorensen |first10=A. Gregory |last11=Moskowitz|first11=Michael A. |display-authors=etal|pages=4687–92}}</ref> чему следи период депресивне активности.<ref>{{cite journal |last1=Buzzi|first1=M.G. |last2=Moskowitz|first2=M|title=The pathophysiology of migraine: year 2005|journal=J Headache Pain |dateyear=2005 |volume=6|issue=3 |pages=105–11 |doi=10.1007/s10194-005-0165-2|pmid=16355290|pmc=3451639|pages=105–11}}</ref> Неки људи сматрају да су главобоље узроковане активацијом [[Сензорни нерв |сенсорних нерва]] који отпуштају пептиде, као што је серотонин, узрокујући инфламацију артерија, мождане облоге и опне и исто тако узрокују извесну вазодилатацију. [[Триптан]]и, лекови којима се третирају мигрене, блокирају серотонинске рецепторе и узрокују констрикцију крвних судова.<ref>{{cite web|url=http://accessmedicine.mhmedical.com/content.aspx?bookid=348&sectionid=40381638|title=Denny CJ, Schull MJ. Chapter 159. Headache and Facial Pain. In: Tintinalli JE, Stapczynski J, Ma O, Cline DM, Cydulka RK, Meckler GD, T. eds. Tintinalli's Emergency Medicine: A Comprehensive Study Guide, 7e. New York, NY: McGraw-Hill; 2011|work=mhmedical.com}}</ref>

Особе које су подложније да доживе мигрене су оне које имају породичну историју мигрене, жене које доживљавају хормонске промене или узимају [[Oralni kontraceptiv |таблете за контролу рађања]] или су им прописане [[Хормонска терапија замјене (менопауза) |терапија хормонске замене]].<ref>{{cite web|title=Migraine Without Headache|url=http://www.neurobalancechiropractic.com.au/migraine-without-headache/|publisher=Neurobalance|accessdate=16 July 2014}}</ref> Сматра се да су [[Тензијска главобоља |тензијске главобоље]] узроковане активацијом периферних нерва у мишићима главе и врата.<ref name="Loder">{{cite journal | vauthors = Loder E, Rizzoli P | year = 2008 | title = Tension-type headache | url = | journal = BMJ | volume = 336 | issue = 7635| pages = 88–92 | doi=10.1136/bmj.39412.705868.ad| pmid = 18187725 | pmc=2190284|pages=88–92}}</ref> [[Кластерна главобоља |Кластерне главобоље]] обухватају прекомерне активације [[тригеминални нерв |тригеминалног нерва]] и [[хипоталамус]]а у мозгу, али прецизни узрок није познат.<ref name="Leroux">{{cite journal |vauthors = Leroux E, Ducros A | year = 2008 | title = Cluster headache | url = | journal = Orphanet J Rare Dis. | volume = 3 | issue = 1| page = 20 | doi = 10.1186/1750-1172-3-20 | pmid = 18651939 | pmc = 2517059 |pages=20}}</ref>

|| може бити праћен [[Ринореја |цурењем носа]], [[сузе |сузама]], и [[Птоза (капак) |опуштеним капком]], обично само на једној страни

|| погоршана редовном употребом [[ацетаминофен]]а или [[Нестероидни антиинфламаторни лек |-{NSAIDS}-]]

|| може се јавити са тензијскм главобољом<ref name="BBDtriptans">{{cite journal |publisher=[[Consumers Union]] of US |journal=Consumer Reports Best Buy Drugs |date=March 2013 |title=Using the triptans to treat: Migraine headaches: Comparing effectiveness, safety, and price |page=8 |url =http://www.consumerreports.org/health/resources/pdf/best-buy-drugs/triptanFINAL.pdf |accessdate=18 March 2013|pages=8}}</ref>

Већина главобоља може бити дијагностикована на бази саме клиничке историје.<ref name=Goadsby /> Ако симптоми које особа описује звуче опасно, можда ће бити потребно даље испитивање са неуроснимањем или лумбарном пункцијом. [[Електроенцефалографија]] (ЕЕГ) није корисна за дијагнозу главобоље.<ref>{{cite journal |last1=Gronseth |first1=G.S. |last2=Greenberg |first2=M.K. |title=The utility of the electroencephalogram in the evaluation of patients presenting with headache: A review of the literature |journal=Neurology |date=July 1995 |volume=45 |issue=7 |pages=1263–7 |pmid=7617180 |doi=10.1212/WNL.45.7.1263|pages=1263–7}}</ref>