Каптол (Загреб) — разлика између измена
Садржај обрисан Садржај додат
Zoranzoki21 је преместио страницу Каптол (Загреб) на Загребачки Каптол преко преусмерења |
м SrpskiAnonimac је преместио страницу Загребачки Каптол на Каптол (Загреб) преко преусмерења |
||
Ред 1:
[[Слика:The Zagreb Cathedral renovated according to designs of Hermann Bolle (end of 19 century).jpg|мини|десно|200п|Поглед на загребачку катедралу с Каптолом крајем 19. века]]
'''Загребачки Каптол''' је део [[Загреб]]а, [[Главни град|главног града]] [[Хрватска|Хрватске]]. Налази се у [[Горњи град (Загреб)|Горњем граду]] и средиште је [[Католичка црква|римокатоличке]] [[Загребачка надбискупија|Загребачке надбискупије]].
Постојање Каптола, потврђено је [[1094]], када је [[Угарска|угарски]] краљ [[Ладислав I Свети|Ладислав I]] основао загребачку бискупију. [[Бискуп]], његова резиденција и катедрала налазили су се у југоисточним делу каптолског брда. Влашка Вес, насеље које се налазило у непосредној близини катедрале и било у надлежности бискупа, први пут се спомиње [[1198]]. године. Каптолска улица пресецала је Каптол на потезу од југа ка северу, а дуж ње налазиле су се куће [[каноник]]а. Како се група каноника на [[Латински језик|латинском]] означава речју ''-{capitulum}-'' („каптол“), јасно је како је Каптол добио своје име. Каноници су такође имали и световну јурисдикцију над овим насељем.
Катедрала је била посвећена [[1217]], али је [[1242]]. тешко страдала услед [[Татари|татарске]] најезде. Након 1263. била је реконструисана и обновљена. Као насеље Каптол је имао асиметричан облик правоугаоника у који се улазило на јужној страни, а излазило се на северној страни близу данашње Каптолске школе. У [[средњи вијек|средњем веку]] Каптол није био утврђен, већ је само био окружен дрвеним оградама или палисадама које су временом рушене и обнављане.
Одбрамбене зидине и куле око Каптола подигнуте су између [[1469]]. и [[1473]]. Године [[1493]]. [[Османско царство|Турци]] су стигли до [[Сисак|Сиска]] и покушали га освојити, али су претрпели пораз. Стога, плашећи се турске навале, загребачки бискуп је наредио да се око катедрале и његове резиденције подигну утврде. Одбрамбене куле и зидине које су изграђене између 1512. и 1520. очуване и данас, осим оних које су гледале право на предњи део катедрале смештене на Каптолском тргу које су порушене [[1907]].
У [[13. век]]у на Каптолу су изграђене две [[Готика|готичке]] цркве, црква св. Фрање са [[Фрањевци|фрањевачким]] самостаном, те црква св. Марије, која је знатно преуређена и реконструисана током [[17. век|17]]. и [[18. век]]а. У Опатовини се још увек могу видети кућице у којима су живели некадашњи становници каптолског насеља, док су у Долцу старе мале и узане улице уништене [[1926]]. када се на том месту почела градити тржница. Године 1334. каноник Иван Архиђакон Горички саставио је, на латинском језику, ''Статут загребачког каптола'', који представља најстарији [[урбари|урбар]] у Хрватској и који је формално установио насеље каптолских [[Кметство|кметова]] у близини кућа у којима су живели каноници: то је био почетак новог насеља названог Нова Вес (данашња улица Нова Вес).
[[Категорија:Загреб]]
| |||