Отворите главни мени

Промене

м
нема резимеа измене
По завршетку маневара, предвиђен је обилазак града 28. јуна 1914. Лојка је том приликом служио као шофер Фердинанду и његовој супрузи [[Софија Хотек|Софији]], у аутомобилу грофа Хараха. Убрзо након што су напустили војне бараке, где је Фердинанд вршио смотру локалног царског гарнизона, припадник [[Млада Босна|Младе Босне]], [[Недељко Чабриновић]], је бацио бомбу на аутомобил. Међутим, бомба се одбила од аутомобила, експлодирала испод наредног аутомобила у колони и повредила више војника и окупљених грађана.{{sfn|Енциклопедија|Брно}}
 
Упркос противљењу своје супруге, Фердинанд је након пријема приређеног у његову част, у градској кући Беледија, одлучио да посети рањене војнике у Војној болници. Одлучено је да колона аутомобила до болнице иде измењеном трасом. Међутим, Лојка није био обавештен о промени трасе, па је скренуо у једну уличицу према Старом граду, како је предвиђено према првобитном плану. Када је поглавар [[Оскар Поћорек]] увидео грешку, наредио му је да се промени трасу, па је аутомобилом кренуо у [[рикверц]]. Ово се дешавало у близини уличне продавнице хране, испред које се налазио још један атентатор Младе Босне, [[Гаврило Принцип]]. Када је уочио Фердинандов аутомобил, Принцип је потрчао к њему, држећи свој [[Браунинг 1910|ФН Браунинг модел 1910]]. Чим га је видео, Лојка је покушао да убрза возило, али је стопалом промашио папучицу за гас. Тада је Принцип успео да упуца надвојводу Франца Фердинанда у вратну вену, а његову супругу Софију у стомак. На суђењу је Принцип изјавио како му је намера била да убије Оскара Поћорека, а не Софију.{{sfn|Дедијер|1966|p=346}}
 
Након атентата, Лојкин задатак је био да пошаље три телеграма: аустроугарском цару [[Франц Јозеф|Францу Јозефу]], немачком цару [[Вилхелм II Немачки|Вилхелму II]], и деци надвојводе Франца Фердинанда. Такође је био сведок на суђењу припадницима Младе Босне.
Аустроугарски цар Карлo I је 7. јула 1920. наградио Лојку са 400.000 [[Аустроугарска круна|круна]]. Он је тај новац искористио да отвори крчму у Знојму.
 
Остатак живота није провео срећно. Умро им је старији син, а затим се 28. децембра 1923. развео од Ане, која се убрзо удала за железничког службеника и преселила се у [[Гунтрамсдорф]] близу Беча. Окружни суд је сина Алфреда доделио оцу, док је код мајке боравио за време летњих распуста. Пропио се и како крчма у Знојму није ишла добро, преселио се у Брно, где је 1925. такође отворио крчму. Мештани у Брну су запамтили необичног крчмара, по честим ексцесима и нередима у крчми.{{sfn|Енциклопедија|Брно}}
 
Умро је напуштен, заборављен и болестан, у свом стану изнад крчме у Брну 18. јула 1926, где је два дана касније и сахрањен.{{sfn|Енциклопедија|Брно}}
 
Од његове смрти, улога возача аутомобила Франца Фердинанда је често погрешно приписивана [[Франц Урбан|Францу Урбану]].
 
== Извори ==