Социјалистичка Аутономна Покрајина Косово — разлика између измена

Садржај обрисан Садржај додат
Нема описа измене
мНема описа измене
Ред 43:
За све време рата албанске масе се нису хтеле активирати у [[Народноослободилачка војска Југославије|народноослободилачки покрет]], па је у тим условима, због непријатељског става [[Албанци|Албанаца]] према [[Југославија|Југославији]], покрет против окупатора на Косову и Метохији био лишен масовне базе, коју је имао у другим деловима земље. Тек у јесен [[1942]]. године формирају се [[Главни штаб НОВ и ПО Косова и Метохије]], Први албански НОП одред „[[Зејнел Ајдини]]“ и Шарпланински НОП одред. Од априла [[1943]]. године на Косову и Метохији се налазио делегат [[Врховни штаб НОВЈ|Врховног штаба]] и [[Централни комитет Савеза комуниста Југославије|ЦК КПЈ]] [[Светозар Вукмановић|Светозар Вукмановић Темпо]], тако да је учињен велики напредак у организовању оружане борбе против окупатора. Новембра [[1943]]. године формирана је [[Прва македонско-косовска пролетерска бригада|Прва македонско-косовска бригада]].
 
Због тешкоћа у организовању народноослободилачких одбора у срезовима на подручју Косова и Метохије, каснило се и са организовањем обласног НОО тако да је [[Централни комитет Савеза комуниста Југославије|ЦК КПЈ]] у октобру 1943. године указао на потребу за хитним предузимањем додатних напора у циљу бољег организовања народне власти на косовско-метохијском подручју. Поменуте тешкоће су дошле до пуног изражаја непосредно након [[Друго заседање АВНОЈ-а|Другог заседања АВНОЈ-а]] крајем новембра 1943. године, пошто се знатан део албанских активиста НОП-а са овог подручја почео отворено изјашњавати за интеграцију са Албанијом. Ове тенденције су довеле до сазивања [[Бујанска конференција|Бујанске конференције]] која се отворено изјаснила за прикључење Косова и Метохије суседној Албанији. Пошто су биле супротне одлукама АВНОЈ-а, одлуке Бујанске конференције су почетком 1944. године одбачене од стране руководства КПЈ и [[Народноослободилачки покрет Југославије|НОП Југославије]].{{sfn|Димић|2001|p=273-276}}
 
Током јесени 1944. године, у склопу [[Косовска операција 1944.|Косовске операције]], јединице [[НОВЈ]] су ослободиле подручје Косова и Метохије, након чега се приступило организовању народне власти на среском и обласном нивоу. Коначна одлука о статусу овог подручја донета је почетком пролећа 1945. године, када се Обласни НОО Косова и Метохије изјаснио за стварање посебне аутономне области у саставу Србије. Ову одлуку је 7. априла 1945. године прихватила [[Антифашистичка скупштина народног ослобођења Србије]], којој су се у име Обласног НОО Косова и Метохије обратили [[Душан Мугоша]] и [[Мехмед Хоџа]]. Том приликом усвојен је и закључак о сазивању прве обласне скупштине за Косово и Метохију.{{sfn|Димић|2001|p=298-299}}
 
=== Аутономна Косовско-Метохијска Област (1945-1963) ===
Обласна скупштина Косова и Метохије је заседала је од 8. до 10. јула 1945. године у Призрену и том приликом је донет низ одлука о будућем уређењу ''Аутономне Косовско-Метохијске Области'' (АКМО), чије је оснивање потврђено 7. августа на [[Треће заседање АВНОЈ-а|Трећем заседању АВНОЈ-а]] и потом озакоњено 1. септембра 1945. године, када је Народна скупштина Србије усвојила посебан ''Закон о установљењу и устројству Аутономне Косовско-Метохијске Области''. Ове одлуке потврђене су [[Устав Федеративне Народне Републике Југославије|Уставом ФНРЈ]] из 1946. године и [[Устави Србије|Уставом НР Србије]] из 1947. године.{{sfn|Димић|2001|p=300-202}}
 
Први Статут АКМО донет је 23. маја 1948. године, а ступио на снагу 30. октобра 1948. године, након потврде у Народној скупштини НР Србије. Главни органи АКМО били су ''Обласни народни одбор'' као представничко тело и ''Извршно веће'' као носилац извршне власти. Други Статут АКМО донет је 20. фебруара 1953. године. Током 1958. године усвојени су посебни прописи којима је службена употреба албанског језика у потпуности изједначена са употребом српског језика, након чега се започело са вођењем двојезичне администрације у свим гранама покрајинске управе. Данашње границе АКМО је добила [[1959]]. године проширењем на северу, када су делови [[Општина Рашка|општине Рашка]] додати области као делови општине [[Лепосавић]].
Ред 78:
 
=== Председници ===
* '''Председник Антифашистичке скупштине народног ослобођења Косова и Метохије (1944—1945)'''
* [[Мехмед Хоџа]] ([[1. јануар]] [[1944]] — [[11. јул]] [[1945]])
* '''Председници Обласног народног одбора АКМО (1945—1963)'''
* [[Фадиљ Хоџа]] ([[11. јул]] [[1945]] — [[20. фебруар]] [[1953]])