Музеј Вука и Доситеја — разлика између измена

Старија и богатија је Вукова збирка. Оформљена је још крајем 19. века, када је Вукова кћерка, [[Мина Караџић|Мина Караџић-Вукоманови]]<nowiki/>ћ, поклонила његову заоставштину [[Краљевина Србија|Краљевини Србиј]]<nowiki/>и. Ова збирка је била прва од збирки [[Народни музеј (Београд)|Народног музеј]]<nowiki/>а чији је стручни каталог у целини штампан, Опис ствари Вука Стефановића Караџића, објављен је 1900. године, након што је Михајло[[Михаило Валтровић|Михајло Валтрови]]<nowiki/>ћ стручно обрадио материјал који је предат Народном музеју. Вукова оставштина излагана је у Народном музеју у оквиру Вукове спомен-собе и касније у оквиру Историјског одељења музеја. Део Вукове заоставштине, посебно намештај, нестао је или уништен 1915. године када је приликом аустријског бомбардовања Београда погођена и зграда Народног музеја, као и у време окупације. У збирци се данас чувају личне и породичне предмети Вука Караџића, портрети и уметничка заоставштина, прва издања његових књига и бројна архивска грађа.

Зграда музеја смештена у једном од најстаријих делова Београда, и заједно са [[Бајракли џамијомџамија у Београду|Бајракли џамијо]]<nowiki/>м и [[Шејх-Мустафино турбе (Београд)|Шеих-Мустафиним турбетомтурбе]]<nowiki/>том, представља архитектонско сведочанство дуговековног присуства турске владавине у Београду. Музеј се налази је у најстаријој сачуваној стамбеној згради у Београду, која је подигнута је у првој половини 18. века, вероватно за Београдског дефтердара (турског управитеља ризнице). Архитектонски представља класичан пример куће балканског стила – правоугаоне основе, са еркерима у екстеријеру и оријенталном поделом куће и диванханима у ентеријеру. Кућа је у то време била веома раскошна и једна је од ретких спратних кућа на Зејреку, како се овај део града називао у турско време. Двориште куће некада је опасивао високи зид, а данас је сачуван само његов део, крај улазне капије. Кућа је више пута мењала намену и власнике а између 1809. и 1813. године, у њој је радила Велика школа коју је основао Доситеј Обрадовић. Ова школа представљала је прву вишу просветну установу у Србији, која ће се касније развити у универзитет. Значајни конзерваторско-рестаураторски радови на овом здању обављени су 1948. године и објекту је враћен првобитни изглед. Због своје архитектонске и историјске вредности, здање музеја заштићено je као културно добро од изузетног значаја за Републику Србију.