Епископ пакрачки Никанор — разлика између измена

Садржај обрисан Садржај додат
мНема описа измене
Ред 21:
 
== Биографија ==
Рођен је [[13. децембар|13. децембра]] (1. децембра по [[јулијански календар|јулијанском календару]]) 1810. ода оца Прокопија, свештеника, и мајке Агрипине рођене Косић.<ref>[https://porodicnoporeklo.wordpress.com/2017/10/02/%D0%BD%D0%BE%D0%B2%D0%B8-%D0%BF%D0%BE%D0%B4%D0%B0%D1%86%D0%B8-%D0%BE-%D0%BF%D0%BE%D1%80%D0%BE%D0%B4%D0%B8%D1%86%D0%B8-%D0%B8-%D0%BF%D0%BE%D1%80%D0%B5%D0%BA%D0%BB%D1%83-%D0%B5%D0%BF%D0%B8%D1%81%D0%BA/ Нови подаци о породици и пореклу епископа Никанора Грујића (2. октобар 2017)]</ref> Као ђак је био најбољи писац латинских стихова и особити беседник. Нижу гимназију завршио је у [[Мохач]]у, вишу у [[Печуј]]у. Године [[1837]]. ступио је у карловачку богословију, а [[1841]]. за[[монаштво|калуђерио]] се и добио је име Никанор. Као брат [[Манастир Кувеждин|манастира Кувеждина]] прешао је у [[Сремски Карловци|Карловце]] [[1843]]. за придвомог калуђера [[карловачка митрополија|митрополиту]] [[Патријарх српски Јосиф|Рајачићу]]. Године [[1848]]. постао је [[протосинђел]], и тада се истакао као говорник на [[Мајска скупштина|Мајској скупштини]] у [[Сремски Карловци|Карловцима]] и на [[Први свесловенски конгрес|Свесловенском Конгресу]] у [[Праг]]у. У периоду [[1850]] — [[1861]]. био је [[архимандрит]] [[Манастир Крушедол|манастира Крушедола]], [[1861]]. посвећен је за [[епископ]]а у [[Пакрац]]у, [[1871]]. је именован за администратора [[Српска патријаршија у Сремским Карловцима|Карловачке патријаршије]] на место смењеног администратора, ''„народног патријарха“'', [[Арсеније Стојковић|Арсенија Стојковића]], због чега је много изгубио од популарности, те није ни био [[1874]]. изабран за [[патријарх]]а. Он се тада повукао у [[Пакрац]], и није више долазио у [[Сремски Карловци|Карловце]] до смрти.
 
Умро је 20. априла (8. априла по јулијанском календару) 1887.
Ред 42:
 
Особено стоји у поетској књижевности српској [[Свети Сава]], кога је написао Никанор Грујић и од кога је само први део штампан, у [[Сремски Карловци|Карловцима]] [[1861]]. године. Овај посао Грујићев није побожан спев у обичном смислу; у њему је толико студије и више уметничке концепције да је штета што је Грујић по изради другога дела који је остао у рукопису прекинуо даљи рад који је имао да се развије у велику поему. Класички образован, књижевно одлично спреман и по осећању и речи истинити песник, Грујић је у „С. Сави“ засновао еп који по многим одликама стоји усамљен у овој врсти књижевности код Срба. Објављени део обухвата познато казивање о Расткову одласку у [[Света гора|Св. Гору]], потеру и догађаје оне ноћи када га кошљеници нађу у манастиру. Четрнаесто-сложни стихови, с редовним узастопним сликовима, одржавају озбиљност песничке дикције до краја, и дају делу колорит узвишеног песничког чина .
 
== Референце ==
{{reflist}}
 
== Литература ==