Музеј Вука и Доситеја — разлика између измена
Садржај обрисан Садржај додат
мНема описа измене |
|||
Ред 1:
{{coord|44.82102|N|20.45888|E|region:SRB_type:landmark|display=title}}
{{Инфокутија Музеј
|име = Музеј Вука и Доситеја
Ред 25:
|адреса = Господар Јевремова 21
}}
Старија и богатија је Вукова збирка. Оформљена је још крајем 19. века, када је Вукова кћерка,
За разлику од Вукове заоставштине, личних предмета
Народном музеју Музеј Вука и Доситеја придружен је поново 1979. године. Поред богате изложбене делатности, у музеју се обавља и делатност научно-истраживачког карактера, која се односи на Доситеја и Вука као и на период у којем су живели и стварали. Од 1958. музеј издаје и свој годишњак, Ковчежић, у коме се објављује грађа и научни прилози који су резултат научно-истраживачког рада у музеју.
Ред 34:
У току 2011. године започети су радови на санацији, рестаурацији и адаптацији зграде Музеја Вука и Доситеја којима је омогућено не само структурално санирање објекта, већ и примена стандарда модерне музеолошке праксе чувања и излагања, као и формирање нове осавремењене поставке. Радови су завршени у децембру 2012, а нова поставка, у реновираном Музеју, свечано је отворена 24. децембра 2012. године.
[[Датотека:Museum of Vuk and Dositej.jpg|десно|мини|Зграда
== Историја здања ==
Зграда музеја смештена у једном од најстаријих делова Београда, и заједно са
== Збирка Музеја Вука и Доситеја ==
Збирка Музеја Вука и Доситеја <ref>[http://www.narodnimuzej.rs/zbirke/zbirke-narodnog-muzeja/novi-vek-i-moderno-doba/zbirka-muzeja-vuka-i-dositeja/]</ref> представља фонд меморијалног музеја, посвећеног просветитељу и првом српском министру просвете Доситеју Обрадовићу и реформатору српског језика, творцу српског књижевног језика, Вуку Караџићу.
Вукова збирка је оформљена још крајем 19. века, када је Вукова кћерка, Мина Караџић-Вукомановић, поклонила његову заоставштину Краљевини Србији. Ова збирка је била прва од збирки Народног музеја чији је стручни каталог у целини штампан, Опис ствари Вука Стефановића Караџића, објављен је 1900. године, након што је Михајло Валтровић стручно обрадио материјал који је предат Народном музеју. Вукова оставштина излагана је у Народном музеју у оквиру Вукове спомен-собе и касније у оквиру Историјског одељења музеја. Део Вукове заоставштине, посебно намештај, нестао је или уништен 1915. године када је приликом аустријског бомбардовања Београда погођена и зграда Народног музеја, као и у време окупације. У збирци се данас чувају личне и породичне предмети Вука Караџића, портрети и уметничка заоставштина, прва издања његових књига и бројна архивска грађа.
Ред 58:
== Спољашње везе ==
{{портал|Београд}}
{{commonscat|Museum of Vuk and Dositej}} * [https://www.facebook.com/MuzejVukaiDositeja/?ref=bookmarks Фејсбук страница Музеја Вука и Доситеја]
* [http://www.beograd.org.rs/cms/view.php?id=1051 Презентација града Београда] - извор текста и слике по одобрењу [[Википедија:Дозволе за објављивање/Београд]]
|