Музеј Вука и Доситеја — разлика између измена

Садржај обрисан Садржај додат
мНема описа измене
м Враћене измене Nkvrzica (разговор) на последњу измену корисника ZoranBot
Ред 1:
{{coord|44.82102|N|20.45888|E|region:SRB_type:landmark|display=title}}
== О Музеју ==
{{Инфокутија Музеј
|име = Музеј Вука и Доситеја
Ред 25:
|адреса = Господар Јевремова 21
}}
'''Музеј Вука и Доситеја''' је меморијални музеј, посвећен двојици великана српске културе, просветитељу и првом српском министру просвете [[Доситеј Обрадовић|Доситеју Обрадовићу]] и реформатору српског језика, творцу српског књижевног језика, [[Вук Стефановић Караџић|Вуку Стефановићу Караџић]]<nowiki/>уКараџићу.<ref>[http://www.narodnimuzej.rs/o-muzeju/prostori-narodnog-muzeja/muzej-vuka-i-dositeja/]</ref>
 
Старија и богатија је Вукова збирка. Оформљена је још крајем 19. века, када је Вукова кћерка, [[Мина Караџић|Мина Караџић-Вукоманови]]<nowiki/>ћВукомановић, поклонила његову заоставштину [[Краљевина Србија|Краљевини Србиј]]<nowiki/>иСрбији. Ова збирка је била прва од збирки [[Народни музеј (Београд)|Народног музеј]]<nowiki/>амузеја чији је стручни каталог у целини штампан, Опис ствари Вука Стефановића Караџића, објављен је 1900. године, након што је [[МихаилоМихајло Валтровић|Михајло Валтрови]]<nowiki/>ћ стручно обрадио материјал који је предат Народном музеју. Вукова оставштина излагана је у Народном музеју у оквиру Вукове спомен-собе и касније у оквиру Историјског одељења музеја. Део Вукове заоставштине, посебно намештај, нестао је или уништен 1915. године када је приликом аустријског бомбардовања Београда погођена и зграда Народног музеја, као и у време окупације. У збирци се данас чувају личне и породичне предмети Вука Караџића, портрети и уметничка заоставштина, прва издања његових књига и бројна архивска грађа.
За разлику од Вукове заоставштине, личних предмета [[Доситеј Обрадовић|Доситеја Обрадовић]]<nowiki/>аОбрадовића нема јер су уништени у пожару још 1813. године. Због тога се део музејске збирке која се односи на њега углавном заснива на ликовним прилозима, архивској грађи, Доситејевој преписци и књигама, међу којима су прва издања његових дела. Вукова збирка је издвојена из фонда Народног музеја и придружена малобројној заоставштини Доситеја Обрадовића 1949. године када је формиран посебан музеј – Музеј Вука и Доситеја, отворен 28. фебруара 1949. године. Додељена му је зграда у којој је једно време била Велика школа, с обзиром на то да је Доситеј Обрадовић био један од њених идејних твораца, а Вук Караџић један од првих двадесет ученика.
 
Народном музеју Музеј Вука и Доситеја придружен је поново 1979. године. Поред богате изложбене делатности, у музеју се обавља и делатност научно-истраживачког карактера, која се односи на Доситеја и Вука као и на период у којем су живели и стварали. Од 1958. музеј издаје и свој годишњак, Ковчежић, у коме се објављује грађа и научни прилози који су резултат научно-истраживачког рада у музеју.
Ред 34:
У току 2011. године започети су радови на санацији, рестаурацији и адаптацији зграде Музеја Вука и Доситеја којима је омогућено не само структурално санирање објекта, већ и примена стандарда модерне музеолошке праксе чувања и излагања, као и формирање нове осавремењене поставке. Радови су завршени у децембру 2012, а нова поставка, у реновираном Музеју, свечано је отворена 24. децембра 2012. године.
 
[[Датотека:Museum of Vuk and Dositej.jpg|десно|мини|Зграда Музеја Вука и Доситејамузеја]]
 
== Историја здања ==
 
Зграда музеја смештена у једном од најстаријих делова Београда, и заједно са [[Бајракли џамија у Београду|Бајракли џамијо]]<nowiki/>мџамијом и [[Шејх-Мустафино турбе (Београд)|Шеих-Мустафиним турбе]]<nowiki/>томтурбетом, представља архитектонско сведочанство дуговековног присуства турске владавине у Београду. Музеј се налази је у најстаријој сачуваној стамбеној згради у Београду, која је подигнута је у првој половини 18. века, вероватно за Београдског дефтердара (турског управитеља ризнице). Архитектонски представља класичан пример куће балканског стила – правоугаоне основе, са еркерима у екстеријеру и оријенталном поделом куће и диванханима у ентеријеру. Кућа је у то време била веома раскошна и једна је од ретких спратних кућа на Зејреку, како се овај део града називао у турско време. Двориште куће некада је опасивао високи зид, а данас је сачуван само његов део, крај улазне капије. Кућа је више пута мењала намену и власнике а између 1809. и 1813. године, у њој је радила Велика школа коју је основао Доситеј Обрадовић. Ова школа представљала је прву вишу просветну установу у Србији, која ће се касније развити у универзитет. Значајни конзерваторско-рестаураторски радови на овом здању обављени су 1948. године и објекту је враћен првобитни изглед. Због своје архитектонске и историјске вредности, здање музеја заштићено je као културно добро од изузетног значаја за Републику Србију.
 
== Збирка Музеја Вука и Доситеја ==
 
Збирка Музеја Вука и Доситеја <ref>[http://www.narodnimuzej.rs/zbirke/zbirke-narodnog-muzeja/novi-vek-i-moderno-doba/zbirka-muzeja-vuka-i-dositeja/]</ref> представља фонд меморијалног музеја, посвећеног просветитељу и првом српском министру просвете Доситеју Обрадовићу и реформатору српског језика, творцу српског књижевног језика, Вуку Караџићу.
 
Вукова збирка је оформљена још крајем 19. века, када је Вукова кћерка, Мина Караџић-Вукомановић, поклонила његову заоставштину Краљевини Србији. Ова збирка је била прва од збирки Народног музеја чији је стручни каталог у целини штампан, Опис ствари Вука Стефановића Караџића, објављен је 1900. године, након што је Михајло Валтровић стручно обрадио материјал који је предат Народном музеју. Вукова оставштина излагана је у Народном музеју у оквиру Вукове спомен-собе и касније у оквиру Историјског одељења музеја. Део Вукове заоставштине, посебно намештај, нестао је или уништен 1915. године када је приликом аустријског бомбардовања Београда погођена и зграда Народног музеја, као и у време окупације. У збирци се данас чувају личне и породичне предмети Вука Караџића, портрети и уметничка заоставштина, прва издања његових књига и бројна архивска грађа.
Ред 58:
 
== Спољашње везе ==
{{портал|Београд}}
{{commonscat|Museum of Vuk and Dositej}}
* [http://www.narodnimuzej.rs/ Народни музеј у Београду]
* [https://www.facebook.com/MuzejVukaiDositeja/?ref=bookmarks Фејсбук страница Музеја Вука и Доситеја]
* [http://www.beograd.org.rs/cms/view.php?id=1051 Презентација града Београда] - извор текста и слике по одобрењу [[Википедија:Дозволе за објављивање/Београд]]