Дуализам — разлика између измена
Садржај обрисан Садржај додат
м Бот Додаје: vi:Thuyết nhị nguyên |
мНема описа измене |
||
Ред 4:
== Филозофско значење ==
У [[филозофија|филозофији]], мишљење
Први почети дуализма крију се већ у примитивном анимизму и демонизму, који емпиричку двојакости физичких и психичких манифестација код човјека проширују на читаву природу, приписујући сваком материјалном предмету његов невидљиви
▲У [[филозофија|филозофији]], мишљење – опречно [[монизам|монизму]] – да постоје двије исконске, равноправне и несводљиве категорије стварности (два основна модалитета, двије исконске "супстанције", два конститутивна принципа свега, што постоји): дух и тело, односно идеја и материја.
На почетку Новог вијака нова фаза филозофског дуализма започиње с Десцартесовом теоријом о духу и твари као апсолутно хетерогеним супстанцијама. Та теорија, преко оказионалистичких дискусија, Леибнизове науке о престабилној хармонији између духовних и материјалних модификација у монадама, преко Кантове концепције о неспознатљивим духовним и материјалним
▲Први почети дуализма крију се већ у примитивном анимизму и демонизму, који емпиричку двојакости физичких и психичких манифестација код човјека проширују на читаву природу, приписујући сваком материјалном предмету његов невидљиви "душевни" педант. Та се схваћања најприје таложе у митским персонификацијама и дивинизацијама природних објеката, небеских телеса, временских и биолошких циклуса, важних, импресивних и необичних појава, катастрофа итд. У најранијим полумитским концепцијама грчке "природне филозофије" дуализам се појављује као хилозоизам (мишљење да је све у природи прожето животом), као наука о "козмичком уму", о "души цвијета", која предањује материју итд. Код Платона дуализам се изразио у учењу о цвијету идеја и цвијету појавности; код Аристотела у теорији о форми-души, која обликује и оживљава пасивну вечну твар. Те дуалистичке филозофске концепције контаминирају се у доба појаве кршћанства с религиозним предоџбама о богу-духу ("светом духу"), о посмртном животу душе итд., што удара темељ дуализму кршћанске теологије и сколастике.
▲На почетку Новог вијака нова фаза филозофског дуализма започиње с Десцартесовом теоријом о духу и твари као апсолутно хетерогеним супстанцијама. Та теорија, преко оказионалистичких дискусија, Леибнизове науке о престабилној хармонији између духовних и материјалних модификација у монадама, преко Кантове концепције о неспознатљивим духовним и материјалним "стварима по себи", преко разних панпсихизама, психофизичких паралелизама итд. траје до данас.
Дуализам се релативно ријетко јавља као чисти дуализам, тј. наука о исконској и несводљивој двојности цвијета. Код већине филозофа крије се под дуалистичком фасадом уверење о апсолутном приоритету било духовног, било материјалног фактора стварности, и тако се привидни дуализам коначно разрјеђује у идеалистички или материјалистички поглед на цвијет (види Материјализам). Дуализму и плурализму (који тврди постојање мноштва изворних принципа) супротставља се монизам, учење (које је нпр. заступао Б. Спиноза) да се свеколика стварност, духовна и осјетилна, да се све њене протурјечности и разлике могу извести из једног јединственог изворног принципа (види Монизам).
Линија 16 ⟶ 15:
јин-јанг симболизира дуализам свих ствари у природи према схваћања таоистичке филозофије.
Религиозна наука о два принципа, двије силе, које се од искона боре за превласт и коначну побједу у свијету. Опречни принципи дефинирају се као различито: као добро и зло, свјетлост и тама, мушкост и женственост (јин и јанг код Кинеза), Ормузд и Ахриман (у прастарој перзијској Зороастровој религији), бијели и црни бог (у вери старих Славена), бог и сатан (у манихејизму, научању перзијског верског реформатора Манија, 216- 276). Примијењен не само на природу и животне манифестације, него и на друштвене
== Значење у политици ==
Двојно устројство Аустро-угарске монархије која је, према нагодби из 1867, била сложена од двије државе
▲Двојно устројство Аустро-угарске монархије која је, према нагодби из 1867, била сложена од двије државе – аустријске царевине и угарске краљевине – под једном (хабзбуршком) династијом.
== Значење у физици ==
У физици, двоструко својство вала и корпускула; основно својство материје, према којему свака елементарна честица има својства валног гибања, а електромагнетски валови својства честица (види Вална механика).
| |||