Санта Круз де Тенерифе — разлика између измена
Садржај обрисан Садржај додат
Бот: Сређивање увода |
м сређивање |
||
Ред 21:
| градоначелник = Мигел Зероло Агилар
}}
'''Санта Круз де Тенерифе''' ({{јез-ес|Santa Cruz de Tenerife}}) град је на [[Канарска острва|Канарским острвима]] и главни је град истоимене [[
Град се налази на североистоку острва [[Тенерифе]] које се налази у [[Атлантски океан|Атлантском океану]]. Простире се на 150,56 -{[[квадратни километар|km
== Географија ==
=== Клима ===
Клима је сува са веома ретким падавинама, које једва да достижу 200 милиметара. Температуре су благе са просечном годишњом од 21
{{Клима града
Ред 74:
== Историја ==
Прастановници Канарских острва, па и територије на којој се данас налази Санта Круз де Тенерифе, насељавао је народ [[берберин|берберског]] порекла по имену Гванче ({{јез-ес|guanche}}). Када су Шпанци освојили острва [[1496]]. године, [[Фернандез де Луго]], по искрцавању забио је крст ({{јез-ес|cruz}}) у земљу по коме овај град данас носи име. Овај крст се налази у Цркви Консепсион и износи се у процесији на Дан Крста, 3. маја.
Фенрандез де Луго се искрцао [[1494]]. како би освојио [[Тенерифе]], последње острво које је одолевало шпанским нападима, са трупама које су се састојале од војника из Шпаније и са острва Гомере и [[Гран Канарија]], и које су бројале 2.000 пешака и 200 коњаника. Након Битке код Асентеха, Фернандез де Луго је напустио острво да би се 1495. вратио са боље наоружаном и бројнијом војском, и након обнове тврђаве Ањаза у Санта Крузу, отпочео дефинитивно освајање.
Ред 80:
Временом ће се град претворити у једну од најважнијих лука на Атлантском океану, јер су Канарска острва била обавезна успутна станица за све бродове који су кретали ка Америци. Град се непрекидно развијао да би у 19. веку под владавином [[Фернандо VII од Шпаније|Фернанда VII]] престоница Тенерифа била пресељена из Сан Кристобал де ла Лагуна у Санта Круз де Тенерифе.
У [[Англо-шпански рат (1654—1660)|англо-шпанском рату]] од [[1654]]. до [[1660]]. године енглески [[адмирал]] [[Роберт Блејк]] је [[20. април]]а [[1657]]. године напао шпанску флоту и вешто маневришући, користећи са морском струјом, ватром из топова уништио шест шпанских [[
Током [[18. век|18.]] и [[19. век]]а, Санта Круз је био често изложен нападима холанских и енглеских [[гусари|пирата]].
За време [[Француски револуционарни ратови|Француских револуционарних ратова]] између 1792.1792. и 1800. године британски адмирал [[Хорејшио Нелсон]] покушао је да са једним бојним бродом три [[Фрегата|фрегате]] ноћу између [[24. јул]]а и [[25. јул]]а 1797.1797. године заузме Санта Круз де Тенерифе искрцавањем 1100 људи; одбијен је уз велике губитке, а сам [[Хорејшио Нелсон|Нелсон]] је био погођен из топа „''Тигар''“ и изгубио је руку. ''Топ Тигар'' се може видети у Војном музеју у Санта Крузу. Заповедник британског линијког брода „Калоден“ ({{јез-енгл|HMS Culloden (1783)}}) Томас Трубриџ, ступио је након тога у преговоре са гувернером оствра и склопио споразум о повлачењу и укрцавању десантног одреда са комплетним наоружањем, обећавши при том да Британци неће више нападати [[Канарска острва]].
Ред 91:
== Привреда ==
Привреда се углавном базира на услужним делатностима, туризму и малој привреди малих и средњих фирми, али такође поседује и хемијску индустрију где се посебно истиче најстарије нафтна рафинерија у Шпанији која потиче из 1930. године.
== Становништво ==
Ред 106:
| align=center| 188.477<ref name="City Population"/>
|}
Становници града Санта Круз де Тенерифе се популарно и незванично називају ''чичарерос'' ({{јез-ес|chicharreros}}), које се такође користи за све становнике острва Тенерифе. Становници суседног града [[Сан Кристобал де ла Лагуна]], града који је до [[19. век]]а био главни град Тенерифа, тако су називали становнике тада рибарског села Санта Круз који су због великог сиромаштва били присиљени да једу ситну и нискоквалитетну рибу по имену чичарос ({{јез-ес|chicharros}}). Када је у 19. веку под Фернандом VII, Санта Круз постао главни град острва, његови становници су погрдно име прихватили као своје колективно име.
== Административна подела града ==
Ред 115:
* Офра-Коста Сур (47.977 ст.)
* Суроесте(41.136 ст.)
== Знаменитости града ==
Линија 123 ⟶ 121:
=== Историјске грађевине и споменици ===
* '''Тврђава Свети Јован Крститељ''' ({{јез-ес|Castillo de San Juan Bautista}}), позната у народу као Црна тврђава, налази се поред мале увале на рубу Палметума, Калета де Негрос. Тврђаваје изграђена у првој половини 17. века и реконструисана 1756. године. На левој страни се налази ''Аудиторијум Тенерифе'', а на десној ''Поморски парк Сесар Манрике''. Тврђава је приобална утврда кружног облика, веома добро очувана и проглашена за шпанску историјску баштину.
* '''Аудиторијум Тенерифе''' ({{јез-ес|Auditorio de Tenerife}}) је дело шпанског архитекте [[Сантијаго Калатрава|Сантијага Калатраве]]. Аудиторијум се налази у Поморском парку. Једро које симболизује брод се претворило у симбол Санта Круза. Аудиторијум се састоји од две сале
* '''Црква Консепсион''' или '''Црква св. Зачећа''' ({{јез-ес|Iglesia de la Concepción}}), изграђена на месту црквице коју су подигли шпански конкистадори након искрцавања на обале Ањаза. Црква представља пример барокне канарске архитектуре и у њој се чува крст који је Алонсо Фернандез деЛуго забио у земљу када се искрцао на друго острво, Ачинет.
* '''[[Слободно зидарство|Масонски]] [[храм]] ложе Ањаза''' ({{јез-ес|Templo masónico de la logia Añaza}}) који се налази у улици Сан Лукас, дело је општинског архитекте Мануела де Камаре и Круза. Ова ложа је присутна у друге две масонске ложе које данас постоје, од којих једна припада Великој шпанској ложи а друга независној Великој канарској ложи (до расцепа је дошло пре завршетка храма). Данас се храм налази у фази рестаурације и рехабилитације због велике запуштености.
* '''Ла Рекова Вијеха''' ({{јез-ес|La Recova Vieja}}), стара пијаца која се налази у близини Гимера театра и где се данас одржавају уметничке изложбе.
* '''Куле Санта Круза''' ({{јез-ес|Torres de Santa Cruz}}), дело
=== Плаже и паркови ===
Линија 136 ⟶ 134:
* '''Плаже Роке де лас Бодегас и Алмасига''' ({{јез-ес|Las playas de Roque de las Bodegas y Almáciga}}) су плаже које се налазе иза Таганане, са стенама и аутохтоном вегетацијом, као и ресторанима и баровима у којима се могу пробати типично канарска јела.
[[Датотека:Tenerife2005 056.jpg|мини|лево|300п|Шпански трг]]
* '''Парк Гарсија Санабрија''' ({{јез-ес|Parque García Sanabria}}) је изграђен [[1926]]. године, на терену од 67.000 -{[[квадратни метар|m
* '''Шпански трг''' ({{јез-ес|Plaza de España}})<ref>[http://www.plaza-esp.com/ Званичан сајт Шпанског трга у Санта Крузу], Приступљено 24. 4. 2013.</ref>, који се са околином тренутно налази у реконструкционим радовима. Планира се стварање површине од 36.160 -{[[квадратни метар|m
* '''Трг Канделарија''' ({{јез-ес|Plaza de la Candelaria}}) се налази испред Шпанског трга, и на њему се налазе значајни грађевински објекти као Касино де Санта Круз, Трговинска комора и Зграда Олимп. У другој половини [[16. век]]а, направљен је први трг у Санта Крузу испред тврђаве Сан Кристобал, који је добио име Трг Пила и који је касније преименован у Трг Канделарија.
Линија 145 ⟶ 143:
Најпознатија прослава у Санта Крузу је Карневал, који се сматра једним од најзначајнијих карневала на свету. Заједно са Карневалом у [[Кадиз]]у, дели титулу прославе од интернационалног туристичког значаја. Датум прославе варира сваке године, међутим увек је између јануара и фебруара. Током [[Франсиско Франко|Франковог]] режима, Канарска острва су била једина шпанска територија где су карневали били дозвољени и славили су се под именом „Зимски празници“ ({{јез-ес|Fiestas de Invierno}}), јер су сами карневали били забрањени.
Игре као [[Салса (плес)|салса]] и [[батука]] трају целу ноћ. Прво се бира краљица Карневала а потом се отпочиње „Кабалгата Анунсијадора“, тј. свечана поворка којом се отвара Карневал који представља експлозију боја и звукова и као такав траје до среде, када се колорит мења црнином као знаком жалости поводом „сахране сардине"<ref>[http://www.webtenerife.com/PortalTenerife/Zonas/Tenerife+Norte/Isla+Baja/Tradiciones/Carnaval/ENTIERRO+DE+LA+SARDINA.htm# Сајт туристичког бироа Тенерифе], Приступљено 24. 4. 2013.</ref>" ({{јез-ес|entierro de la sardina}}) која уједно означава и званичан крај карневала, мада празновање траје до краја недеље. „Сахрана сардине“ се састоји у спаљивању огромне лутке од картона у облику сардине коју су направили затвореници затвора на Тенерифама. Том приликом људи облаче црнину, правећи се као да жале смрт сардине, уз пренаглашена нарикања и јецаје.
Последњих година постоји полмика око прославе „сахране сардине“. Једни се залажу за одржавање традиције и прославу „сахране“ средом, док Општина, правдајући се слабијом посећеношћу с обзиром да се ради о дану у сред недеље, предлаже да се премести у петак. Године 2004. славиле су се две „сахране“, једна спонтана коју је организовао народ и друга званична коју је одрганизовала Општина. године 2005, Општина је промовисала обе „сахране“, иако су многи сматрали ситуацију апсурдном. Године 2006, организовала се „отмица“ сардине која је требало да буде спаљена у петак, спаливши је према традицији, у среду.
|