Википедија

Друго бугарско царство — разлика између измена

Интерактиван преглед историје
← Старија изменаНовија измена →
Садржај обрисан Садржај додат
ВизуелноВикитекст
Нема описа измене
Ред 16:
| Површина = 1205: 248,000 km²<ref name="automatski generisano1">Kamburova, Violeta (1992). Atlas "History of Bulgaria". Sofia: Bulgarian Academy of Sciences. pp. 18, 20, 23.</ref> ; 1241: 477,000 km²<ref name="automatski generisano1" /> ; 1350: 137,000 km²<ref name="automatski generisano1" />
| Становништво =
| Престоница = [[Велико Трново|Велико Трново]] (1185—1393), [[Видин]] и [[Никопољ (Бугарска)|Никопољ]] (1393—1396)
| Званични_језици = [[Старословенски језик|старословенски]]
| Религија = [[Православље]]
Ред 60:
Јована Асена је на престолу наследио најмлађи брат [[Калојан]]. Калојан је био амбициозан владар и настојао је да доврши ослобађање Бугарске од Византије и да се Византинцима освети за ослепљивање 14.000 војника у бици код Бјеласице. Себе је називао "Романоубица" (Romanoktonos) након Василија који је себе називао "Бугароубица.<ref>"Андреев (Andreev), Йордан (Jordan); Милчо Лалков (Milcho Lalkov)., Българските ханове и царе (The Bulgarian Khans and Tsars) (in Bulgarian). Велико Търново. 1996. ISBN 978-954-427-216-6. стр. 160</ref> Године 1201. Калојан је освојио Варну, последње византијско упориште у Мезији. Потом је освојио и Варну и побио њено становништво упркос томе што је био Ускрс. Док су Бугари били заокупљени борбама на југу, угарски краљ [[Андрија II Арпадовић|Андрија II]] и његов вазал [[Вукан Немањић|Вукан]] освајају Београд, Браничево, Ниш. Следеће године је Калојан повратио своје територије{{sfn|Andreev|Lalkov|1996|pp=162}}.
 
Знајући да од Византије неће изнудити признање за своју круну, Калојан је ступио у преговоре са папом [[Иноћентије III|Иноћентијем III]]. Након дугих преговора, Калојан је крунисан за цара крајем 1204. године. Бугарска црква уздигнута је на ранг патријаршије. Међутим, Бугари нису мењали своје православне обреде и традиције{{sfn|Fine|1987|pp=56}}. Неколико месеци пре Калојановог крунисања за цара су крсташи [[Четврти крсташки рат|Четвртог]] рата [[Први пад Цариграда|освојили Цариград]] стварајући на византијској територији више самосталних држава. Од крсташких држава, најмоћније је било [[Латинско царство]]. Калојан је покушао да преговара са латинским царем, али он није прихватао бугарску државу ни поред папског признања. Византијска аристократија у Тракији склопила је савез са Калојаном уперен против Латинског царства. Одлучујућа битка вођена је 14. априла 1205. године [[Битка код Хадријанопоља (1205)|код Хадријанопоља]]. Латини су поражени, а њихов цар [[Балдуин I, Фландријскилатински цар|Балдуин]] је заробљен. Латинско царство запада у хаос<ref>Andreev & Lalkov. (1996). pp. 168-171</ref><{{sfn|Fine|1987|pp=81–82}}. Бугари су повратили већи део Тракије. Византинци у Тракији, изненађени бугарским успоном, склапају заверу са Латинима. Завера је откривена, а Калојан се брутално осветио Византинцима. Кампања против Латинског царства настављена је следеће године. Међутим, Калојан је убијен пре него што је могао да отпочне поход на сам Цариград.
 
=== Владавина Јована Асена II ===
Преузето из „https://sr.wikipedia.org/wiki/Друго_бугарско_царство”