Милорад Спасојевић — разлика између измена

Спасојевић је био оснивач послератних позорита у [[Вршац|Вршцу]] и [[Ужице|Ужицу]], а једно време и члан [[Југословенско драмско позориште|Југословенсог драмског позоришта]]<ref name="spasojevic">{{cite web|url=http://www.politika.rs/sr/clanak/364624/Kultura/Neda-Spasojevic-glumica-sa-tajnom|title=Neda Spasojević – glumica sa tajnom|publisher=[[Политика (новине)|Политика]] |date = |accessdate = 30. 9. 2016.}}</ref> .<br>Током своје богате каријере, наступао је у разноврсним репертоарима. Доживео је велике успехе тумачивши романтичне и реалистичне ликове у домаћим представама, нарочито у [[Нушић]]евим, али и у доста кратактерних улога у [[Русија|руском]] репертоару. [[Горски вијенац]] је снимио на грамофонске плоче и тумачио га на гостовањима у читавој земљи.<br>Током позоришне каријере играо је велики број улога, а посебне за које је добио велика признања су : ''Неко (Ивкова слава), Надзорник затвора, Први стражар (Број 72), Иво Црнојевић (Максим Црнојевић), Писар (Дорћолска посла), Теча Панта (Госпођа министарка), Лурцион (Хвалисави војник).''<br> У свету филма се први пут појавио [[1959]]. године, када је добио улогу у [[Југославија|југословенском]] филму [[Влак без возног реда]] и у филмовима [[Лелејска гора]] и [[Срамно лето]] у којима је остварио најзначајније филмске улоге у каријери.<br>Милорадова жена је била ''Јелена Спасојевић'' позоришна кројачица, кћерка позната [[Списак српских глумаца|српска глумица]] [[Неда Спасојевић]] ([[1941]]—[[1981]]), а унука [[Исидора Минић]] му се такође бави глумом. Милорад је преминуо је [[20. август]]а [[1988]]. године у [[Београд]]у.