Контрареформација — разлика између измена

Захтеви за реформама унутар католичке цркве јављају се и пре [[Мартин Лутер|Мартина Лутера]]. Католичка реформација започиње истовремено кад и [[протестантизам]]. Многи су узроци за њу: необразованост свештеника, велики број бискупа који обављају политичке дужности или послушно следе захтеве владара, многи верници прихватају [[Еразмо Ротердамски|Еразмов]] [[хуманизам]], стварају се братства у [[Историја Италије|Италији]] која укључују и многе свештенике и чине претходницу црквеној реформи. Низ ренесансних папа окончава се са [[Папа Хадријан VI|Хадријаном VI]] (1522-1523) који подржава Еразмове поставке. [[Папа Клемент VII]] (1523-1534) показује политичке склоности које изазивају [[Пљачка Рима (1527)|пљачку Рима]] 1527. године. Пљачка је прави шок за католике широм Европе, а једна од њених последица је и [[Енглеска реформација|одвајање]] енглеске цркве. [[Папа Павле III]] (1534-1549) увиђа потребу за реформама те ствара комисију са циљем да се саставе предлози. Комисија указује на многе слабости у предлогу који је познат као „Савет за реформу цркве“. Осуђује се корупција, лењост свештенства, среброљубље и сл. Састављачи предлога залажу се за дискусију са протестантима. Сабор у Регенсбургу из 1534. године неуспели је покушај залечења шизме. Стварају се нови црквени редови: [[Капуцински ред]] (1529, у складу са учењем [[Фрањо Асишки|Фрање Асишког]]), [[Театински ред]] (1524), [[Картезијанци|Картузијански ред]]... Најутицајнији ред је ред [[Игнасио де Лојола|Игнација Лојоле]], [[исусовци|језуити]] или Друштво Исусово. Шпански племић Игнације Лојола (1491-1556) је војник и визионар. Након рањавања у [[Битка код Новаре|бици код Новаре]] (1521) почиње са читањем верских књига. Своје следбенике подвргава строгој дисциплини како би издржали све што захтева Исусово учење. Папа Павле прихвата ред 1540. године. Задатак реда је да васпитава омладину и супротставља се протестантима. Језуити су саветници владарима. Заузимају конзервативне ставове.

 

 

[[Свето римско царство|Немачко царство]] постаје центар протестантизма који је посебно учвршћен на северу. У овом раздобљу долази до коначног расцепа [[Лутеранизам|лутеранизма]] и [[Калвинизам|калвинизма]]. Протестантизам слаби. После смрти Лутера и [[Жан Калвин|Калвина]], не рађају се велики мислиоци нити се привлаче нови следбеници. Језуити средином 16. века отварају нове школе широм Царства. Контролишу универзитете у Келну, Бечу и Минхену. Протестанти се протерују из Штајерске. Језуити постижу успехе у Пољској. Пољска постаје једна од највернијих католичких држава. Противреформација руши везе између Пољака и Руса. Противреформација постиже слабије успехе у Чешкој и Моравској. Немачки протестантски кнежеви стварају 1609. године [[Протестантска унија|Протестантски савез]] у циљу самоодбране, на челу са изборником Палатината. Као одговор на то, католичке државе стварају [[Католичка лига (Немачка)|Католичку лигу]]. Сукоб избија око Чешке 1618. године.

 

 

== Извори ==