Самош — разлика између измена
Садржај обрисан Садржај додат
мНема описа измене |
|||
Ред 28:
За развој Самоша најзаслужнија је породица велепоседника и трговаца Теодоровића. Јован Теододовића је (пре и после) 1908. године био вирилни члан Торонталске жупаније, са пореском основицом 1482 круне. Чланови породице Јована Јоце Теодоровића (1828-1908) имали су напредно имање - одају са земљом, кудељару, дућан, огромну кућу у центру села и друге некретнине. Били су и црквени добротвори, те народни посланици и по богатству вирилни чланови скупштине Торонталске жупаније. Иза те отмене господе банатских Срба племића, остала је лепа галерија њихових портрета (14), које је по њиховој наруџбини, рођак сликар Урош Предић урадио бесплатно, са још приде неколико икона за самошки храм.
Најзанимљивија личност у Самошу је био православни парох [[Александар Шандор Павловић]].<ref>Гордана Јованов: "Самошки шпицлови", Панчево 2004.</ref> Тај врло образован самошки свештеник у периоду
[[Владимир Фијат]] (1883-1959), образовао се за трговачког путника, а завршио као кувар у краљевском двору у Београду. Као колекционар поклонио је родном месту своју уметничку збирку, од преко 130 уметнина, да се од ње направи завичајни музеј - његов легат у Самошу. Збирка која је сада у галеријској функцији у центру Самоша, настала је под непосредним утицајем његовог добротвора кнеза Павла, такође колекционара, али и других, уметника попут Марка Мурата.
На дан [[25. новембар|25. новембра]] [[1898]]. год. Добио је железничку станицу на прузи [[Алибунар]] – [[Сечањ]] и Самош — [[Ковачица]].<ref>Летопис Општина у јужном Банату: ''Банатска места и обичаји'' Марина М.(Беч 1999:</ref>
* '''[[Становништво|Популација]] кроз [[Историја|историју]]'''<ref>Милекерови летописи Општина у јужном Банату [[Феликс Милекер]]. ISBN 978-86-85075-04-9.</ref> .
| |||