Самош — разлика између измена
Садржај обрисан Садржај додат
мНема описа измене |
мНема описа измене |
||
Ред 15:
|гдуж=20.77
}}
'''Самош''' је насеље у [[Србија|Србији]] у [[општина Ковачица|општини Ковачица]] у [[Јужнобанатски управни округ|Јужнобанатском округу]]. Према попису из [[Попис становништва 2011. у Србији|2011.]] било је
== Историја ==
Ред 22:
Овде се налази [[Српска православна црква Светог Николе у Самошу]].
Године [[1840]]. почела градња цркве, која је потпуно довршена тек [[1847]]. године. <ref>Гордана Јованов: "О Самошу" (први део од настанка до 1940.),Самош 2000.</ref> Иконостас чине две групе икона: старије су зографске рад Недељка Поповића, а новије су изгледа дело иконописца Јована Исајловића млађег. Обе иконе на црквеним троновима урадио је као поклон, Урош Предић накнадно. Исте године кад и храм, уз њега је подигнута и српска народна [[школа]]. У Самошу било је [[1843]]. год.
По државном попису православног клира из 1846. године у Самошу има
За развој Самоша најзаслужнија је породица велепоседника и трговаца Теодоровића. Јован Теододовића је (пре и после) 1908. године био вирилни члан Торонталске жупаније, са пореском основицом 1482 круне. Чланови породице Јована Јоце Теодоровића (1828-1908) имали су напредно имање - одају са земљом, кудељару, дућан, огромну кућу у центру села и друге некретнине. Били су и црквени добротвори, те народни посланици и по богатству вирилни чланови скупштине Торонталске жупаније. Иза те отмене господе банатских Срба племића, остала је лепа галерија њихових портрета (14), које је по њиховој наруџбини, рођак сликар Урош Предић урадио бесплатно, са још приде неколико икона за самошки храм.
Ред 30:
Најзанимљивија личност у Самошу је био православни парох [[Александар Шандор Павловић]].<ref>Гордана Јованов: "Самошки шпицлови", Панчево 2004.</ref> Тај врло образован самошки свештеник у периоду 1847—1891. године, као добар зналац страних језика - преводилац и теолошки писац, објавио је десетак књига.<ref>"Стражилово", Нови Сад, 23. октобра 1886. године</ref>
[[Владимир Фијат]] (
На дан [[25. новембар|25. новембра]] [[1898]]. год. Добио је железничку станицу на прузи [[Алибунар]] – [[Сечањ]] и Самош — [[Ковачица]].<ref>Летопис Општина у јужном Банату: ''Банатска места и обичаји'' Марина М.(Беч 1999:</ref>
Ред 47:
<tr>
<td align=“left”>'''[[Становништво|Становника]]'''</td>
<td style=“font-family:Monospace;”>
<td align=“left”>
<td align=“left”>
<td align=“left”>
<td align=“left”>
<td align=“left”>
</tr>
<tr>
Ред 113:
== Демографија ==
У насељу Самош живи
Ово насеље је углавном насељено [[Срби]]ма (према попису из [[2002]]. године), а у последња три пописа, примећен је пад у броју становника.
|