Самош — разлика између измена

Садржај обрисан Садржај додат
мНема описа измене
мНема описа измене
Ред 15:
|гдуж=20.77
}}
'''Самош''' је насеље у [[Србија|Србији]] у [[општина Ковачица|општини Ковачица]] у [[Јужнобанатски управни округ|Јужнобанатском округу]]. Према попису из [[Попис становништва 2011. у Србији|2011.]] било је 10041.004 становника.
 
== Историја ==
Ред 22:
Овде се налази [[Српска православна црква Светог Николе у Самошу]].
 
Године [[1840]]. почела градња цркве, која је потпуно довршена тек [[1847]]. године. <ref>Гордана Јованов: "О Самошу" (први део од настанка до 1940.),Самош 2000.</ref> Иконостас чине две групе икона: старије су зографске рад Недељка Поповића, а новије су изгледа дело иконописца Јована Исајловића млађег. Обе иконе на црквеним троновима урадио је као поклон, Урош Предић накнадно. Исте године кад и храм, уз њега је подигнута и српска народна [[школа]]. У Самошу било је [[1843]]. год. 21522.152 [[становништво|становника]] православне вере са два пароха, а два [[учитељ]]а поучавало је 220 [[ђак]]а.
 
По државном попису православног клира из 1846. године у Самошу има 23792.379 становника. Парохијско звање је основано 1806. године и од тада се воде све матичне књиге. Свештеници су Димитрије Пиваровић и Марко Нешковић. У народној школи ие 215 ђака, а мушкој деци предаје Павле Векецки а женској учитељ Адам Дрндарски. Пароха старог Нешковић заменио је потом његов син поп Макса, који је провео 30 година на самошкој парохији, где је и изненада умро 1890. године.<ref>"Српски сион", Карловци 1891. године</ref>
 
За развој Самоша најзаслужнија је породица велепоседника и трговаца Теодоровића. Јован Теододовића је (пре и после) 1908. године био вирилни члан Торонталске жупаније, са пореском основицом 1482 круне. Чланови породице Јована Јоце Теодоровића (1828-1908) имали су напредно имање - одају са земљом, кудељару, дућан, огромну кућу у центру села и друге некретнине. Били су и црквени добротвори, те народни посланици и по богатству вирилни чланови скупштине Торонталске жупаније. Иза те отмене господе банатских Срба племића, остала је лепа галерија њихових портрета (14), које је по њиховој наруџбини, рођак сликар Урош Предић урадио бесплатно, са још приде неколико икона за самошки храм.
Ред 30:
Најзанимљивија личност у Самошу је био православни парох [[Александар Шандор Павловић]].<ref>Гордана Јованов: "Самошки шпицлови", Панчево 2004.</ref> Тај врло образован самошки свештеник у периоду 1847—1891. године, као добар зналац страних језика - преводилац и теолошки писац, објавио је десетак књига.<ref>"Стражилово", Нови Сад, 23. октобра 1886. године</ref>
 
[[Владимир Фијат]] (1883-19591883—1959), образовао се за трговачког путника, а завршио као кувар у краљевском двору у Београду. Као колекционар поклонио је родном месту своју уметничку збирку, од преко 130 уметнина, да се од ње направи завичајни музеј - његов легат у Самошу. Збирка која је сада у галеријској функцији у центру Самоша, настала је под непосредним утицајем његовог добротвора кнеза Павла, такође колекционара, али и других, уметника попут Марка Мурата.
 
На дан [[25. новембар|25. новембра]] [[1898]]. год. Добио је железничку станицу на прузи [[Алибунар]] – [[Сечањ]] и Самош — [[Ковачица]].<ref>Летопис Општина у јужном Банату: ''Банатска места и обичаји'' Марина М.(Беч 1999:</ref>
Ред 47:
<tr>
<td align=“left”>'''[[Становништво|Становника]]'''</td>
<td style=“font-family:Monospace;”>23002.300</td>
<td align=“left”>24852.485</td>
<td align=“left”>27132.713</td>
<td align=“left”>26482.648</td>
<td align=“left”>24682.468</td>
<td align=“left”>24862.486</td>
</tr>
<tr>
Ред 113:
 
== Демографија ==
У насељу Самош живи 10191.019 пунолетних становника, а просечна старост становништва износи 45,0 година (42,5 код мушкараца и 47,5 код жена). У насељу има 475 домаћинстава, а просечан број чланова по домаћинству је 2,63.
 
Ово насеље је углавном насељено [[Срби]]ма (према попису из [[2002]]. године), а у последња три пописа, примећен је пад у броју становника.
Преузето из „https://sr.wikipedia.org/wiki/Самош