Дубровачка република — разлика између измена

Садржај обрисан Садржај додат
м Враћене измене 141.136.192.206 (разговор) на последњу измену корисника Sorabino
ознаке: мобилна измена мобилно веб-уређивање
Ред 118:
== Крај републике ==
 
Након слома Млетачке републике [[1797]]. далматински обални појас и [[Бока Которска]] долазе под јурисдикцију [[Хабзбуршка монархија|Хабзбуршке монархије]], а Дубровник остаје између.<ref name="Šišić" /> Појавом [[Наполеон I Бонапарта|Наполеона]] с једне стране и слабост Турске с друге, Дубровачка република више није била сигурна у новом саставу суседа.<ref>[http://www.caas.unizg.hr/skupovi/skupovi/57/FRANCUSKA%20UPRAVA%20U%20DUBROVNIKU%20-%20PROGRAM.doc Međunarodni znanstveni skup: FRANCUSKA UPRAVA U DUBROVNIKU (1808. – 1814.)]</ref> Кад је Аустрија [[1806]]. предала [[Далмација|Далмацију]] и [[Бока Которска|Боку]] [[Наполеон I Бонапарта|Наполеону]], [[Руска Империја|Руси]] са Црногорцима су заузели Боку. Стога је Наполеон послао генерала [[Жак Лористон|Лористона]] са 1.200 војника, да из Далмације, преко Дубровника, пређу у Боку. Стварни разлог ове акције је био заузимање Дубровника обманом и прављење од њега ослонца за даље операције у Јадрану.<ref>[http://www.vjesnik.com/pdf/2003%5C05%5C27%5C17A17.PDF Vjesnik, 27. мај 2003.]</ref> Тако, кад је француска војска [[25. мај]]а 1806. ушла у Дубровник, из њега није више изашла све до [[1815]]. Од тада Руси са српским савезницима из Херцеговине и Црне Горе су стално нападали на град. У град стиже француски генерал [[Огист Мармон]] који успева одбацити Русе иi Србеsaveznike. Французи су у граду стално наметали реквизиције и контрибуције. Дана [[31. јануар]]а [[1808]]. године, Мармон је, мимо знања Наполеона (уз његово накнадно одобрење), декретом распустио Сенат и дубровачку Владу и тиме укинуо Дубровачку републику.
 
Дубровник је затим припојен Наполеоновој [[Наполеонова Италија|Краљевини Италији]]. Године [[1814]]. Дубровник је постао део француске [[Илирске провинције|Илирије]]. Када су [[Уједињено Краљевство Велике Британије и Ирске|Британци]] заузели дубровачка острва и Цавтат, нека дубровачка властела побунила су у Конавлима, и [[15. новембар|15. новембра]] [[1813]]. истакла у Цавтату дубровачку заставу, па заједно с Енглезима опсели Дубровник [[28. јануар]]а 1814. чиме су прогласили, да је република обновљена и именовали провизорну владу. Али су се међутим Енглезима придружили и Аустријанци под генералом [[Тодор Милутиновић|Милутиновићем]], па кад су Французи 28. јануара предали град, Милутиновић га је заузео у име аустријскога цара и поред протеста дубровачке властеле, завео аустријску администрацију, а [[Бечки конгрес]] 1815. је то потврдио.