Златибор — разлика између измена

м
нема резимеа измене
м (додана категорија Паркови природе Србије помоћу геџета HotCat)
м
| изговор =
}}
'''Златибор''' је [[планина]] и [[парк природе]]<ref name="zlat1">{{cite web|url=http://www.srbija.gov.rs/vesti/vest.php?id=303906|publisher=srbija.gov.rs |title=Области Златибора и Радана проглашене парковима природе| |date = |accessdate = 6. 10. 2017.}}</ref> у [[Србија|Србији]] која се простире на површини од око 1.000 -{[[квадратни километар|km<sup>2</sup>]]}-, дугачка је 55 -{[[km]]}-, а широка и до 20 -{km}-.
Пружа се правцем [[северозапад|сјеверозапад]]-[[југоисток]]. Највиши [[Планински врх|врх]] је [[Торник]] (1.496 -{[[Метар|m]]}-). Златибор се простире између 43° 31' N и 43° 51' N, и између 19° 28' E и 19° 56' E. Познато је љетовалиште и зимовалиште, као и климатско љечилиште. Златибор се налази на сјевером дијелу области [[Стари Влах]], граничне области између [[Рашка|Рашке]], [[Херцеговина|Херцеговине]] и [[Полимље|Полимља]]. Обухвата предјеле три [[територијална организација Републике Србије|општине Републике Србије]]: [[Општина Чајетина|Чајетину]] и један део [[град Ужице|општине Ужице]] (Креманска област) северни Златибор и један мањи део [[Општина Нова Варош|општине Нове Вароши]] (Муртеничка област) јужни Златибор. Административни центар Златибора је варошица [[Чајетина]].
 
=== Цркве ===
[[Датотека:L'église orthodoxe serbe de Sirogojno.jpg||десно|мини|Црква Светих Петра и Павла у Сирогојну]]
[[Црква (грађевина)|Цркву]] у [[Сирогојно|Сирогојну]] је подигао [[1764]]. године протојереј Георгије Цмиљанић, родом из [[Љубиш]]а, родоначелник чувене свештеничке лозе [[Смиљанићи|Смиљанића]], уз помоћ и прилоге парохијана.<ref>{{cite web|title=Црква Светих апостола Петра и Павла|url=http://www.pamtimzlatibor.com/objekat/crkva-svetih-apostola-petra-i-pavla|website=Памтим Златибор|accessdate=12. фебруар2. 2017}}</ref> Чува више вриједних икона, међу којима су и оне које је насликао Симеон Лазовић. Црква у [[Мачкат]]у из [[1859]]-те чува иконе Алексија Лазовића. Црква у [[Бела Река|Бијелој Ријеци]] потиче из доба [[Немањићи|Немањића]]. У њој се налазе царске двери које је сликао Алексије Лазовић [[1817]]-те године.
 
=== Манастири ===