Врањска котлина — разлика између измена

нема резимеа измене
{{рут}}
'''Врањска котлина''' је прво проширење у оквиру [[композитна долина|композитне долине]] [[Јужна Морава|Јужне Мораве]]. Простире се од [[Бујановац|Бујановца]] до [[Владичин Хан|Владичиног Хана]] на дужини од 30 километара. [[Прешевска повија]] на 460 метара надморске висине, раздваја ову котлину од суседне [[Кумановска котлина|Кумановске]] на југу. Ширина Врањске котлине је око шест километара и обод јој је изграђен од старијих стена, док је дно прекривено [[неоген]]им [[седимент|седименти]]ма. Име је добила по граду [[Врање|Врању]] које је смештено у самој котлини. Наставља се на [[Грделичка клисура|Грделичку клисуру]].
 
Највећи ток у овој области је Јужна Морава, у коју се уливају све воде Врањске котлине. Од свог уласка у Врањску котлину на југозападу па до изласка код Владичиног Хана на североистоку, Јужна Морава је дугачка око 40 километара. Улазна тачка има надморску висину од 407, а излазна 328 метара. Према томе, укупан пад Јужне Мораве износи 79 метара, или приближно 2 метра по километру. Последица оваквог пада је стварање меандра, мртваја и обалских брежуљака.
 
Значајну карактеристику Јужне Мораве представља извесна асиметрија њеног слива. Она потиче од особина рељефа. У свом главном правцу југозапад-североисток, Јужна Морава прима знатно више притока с десне, југоисточне стране, а мање с леве, северозападне. С десне стране Јужне Мораве дижу се високе планине на којима се изливају веће количине талога. Ове реке имају и пространију сабирну област, па су због тога југоисточне притоке знатније. С леве, северозападне стране, Јужна Морава је ограничена нижим развођем, па је овај хидрографски центар мањи. У притоке Јужне Мораве, које прима са десне стране, спадају [[Кленичка река|Кленичка]], [[Преображењска река|Преображењска]], [[Требешињска река|Требешињска]], [[Тибушка река|Тибушка]], [[Бањска река|Бањска]], [[Корбевачка река|Корбевачка]], [[Јелашничка река]] и [[Врла]], док се са десне стране уливају [[Трновачка река|Трновачка]], [[Вртогошка река|Вртогошка]], [[Врањска река|Врањска]] или [[Градска река|Градска]], [[Моштаничка река|Моштаничка]], [[Јовачка река|Јовачка]], [[Лепеничка река|Лепеничка]] и [[Калиманска река]].
 
Главна притока Јужне Мораве у овој области је Врла. Она долази из дубљег залеђа са гребена [[Варденик]]а. Најпре Врла протиче дугачком клисуром, затим улази у [[Масуричко поље]], где прима Романовску и Масуричку реку, па се пробија кроз Прекодолску клисурицу и улива се у Јужну Мораву при њеном излазу из Врањске котлине.
Главна притока Јужне Мораве у овој области је Врла.
 
Притоке Јужне Мораве углавном имају одлике планинских река. Дуге су 10—25 километара и спуштају се са земљишта високог од 1.000 до 1.900 метара у изворишним деловима на земљиште високо 400—330 метара код ушћа. Због великог пада притока, брзина воде је и ерозивно-механичка снага је јака. Ове велике разлике у паду утичу на протицање воде и поплаве. После кише стварају се токови велике ерозивне моћи, сва вода и нанос нагло се сруче у главну реку и засипају њену алувијалну раван.
 
Количина воде у рекама и потоцима Врањске котлине зависи од распореда атмосферских талога и од биљног покривача. Максималне кише падају у мају и октобру, док период јул—август спада у најсувљ доба Врањске котлине. Када су кишне сезоне токови набујају. Такође, када се у пролеће снег топи, потоци опет имају довољно воде. Ипак, некада је јесењи водостај већи него пролећни. Код токова чији су сливови оголели, колебање воде је чешће и изразитије. Моштаничка река, на пример, после сваке кише набуја и плави њиве у низији. Поред ње, такву особину имају и Преображењска, Буштрањска, Трновачка и Кленичка река. Поједине мање притоке у јулу и августу при ушћу су потпуно суве (Кленичка, Вртогошка река), чему доприносе и обилна наводњавања.
 
У Врањској котлини се често јављају поплаве у низији. Поплаве наступају када притоке наносима код ушћа зајажују Јужну Мораву. Чим се појави запрека у отицању воде, због јаке кише или наглог топљења снега, јавља се застој у отицању воде из Врањске котлине и долази до поплава. Понекад је зајаживање Јужне Мораве знатно и тада се штете од поплава протежу на велико подручје: алувијална раван се претвара у дугачко језеро.
 
== Види још ==
== Литература ==
* Родић, Д, Павловић М, (1998): ''Географија Југославије'', Географски факултет, Београд
* {{cite book|last1=Трифуноски|first1=Јован Ф.|title=Врањска котлина - антропогеографска испитивања|publisher=Природно-математички факултет на универзитетот Скопје|edition=12}}
 
{{Композитна долина Јужне Мораве}}