Високошколска библиотека — разлика између измена

Садржај обрисан Садржај додат
мНема описа измене
мНема описа измене
Ред 20:
Насупрот библиотекама са двојном функцијом, постоје и самосталне библиотеке. Једна од њих је [[Универзитетска библиотека "Светозар Марковић"]] у Београду. Она је матична над свим високошколским библиотекама у Србији. Обухвата 76 факултетских, 30 семинарских (на [[Филолошки факултет Универзитета у Београду|Филолошком]] и [[Филозофски факултет Универзитета у Београду|Филозофском]] факултету) и око 70 библиотека катедара, одељења, института и студенстких домова. У вршењу функције матичности јој на територији [[Војводина|Војводине]] помаже [[Библиотека Матице српске]], а на територији [[Косово и Метохија|Косова и Метохије]] Народна и универзитетска библиотека у Приштини.
 
[[Универзитетска библиотека у Крагујевцу]]<ref>{{cite web|title=Историјски преглед Универзитетске библиотеке у Крагујевцу|url=http://www.ub.kg.ac.rs/index.php/o-nama|website=Универзитетска библиотека у Крагујевцу|accessdate=13. 4. 2017}}</ref> је одлуком Скупштине Универзитета у Крагујевцу 5. јуна 1985. издвојена из састава Радне заједнице Универзитета и ради као самостална радна организација у области образовања, културе и науке.
 
[[Универзитетска библиотека Никола Тесла|Универзитетска библиотека "Никола Тесла"]] у Нишу је основана 18. маја 1967. године, а од 1978. године носи име Николе Тесле. Током година, од класичне библиотеке прерасла је у значајан информационо-документациони центар овог дела Србије. Централна је библиотека Универзитета у Нишу.