Сентеш — разлика између измена
Садржај обрисан Садржај додат
мНема описа измене |
мНема описа измене |
||
Ред 37:
== Срби у Сентешу ==
По државном шематизму православног клира у Угарској из 1846. године у Сентешу је било равно 500 православних житеља. Парохија се налази у Арадском протопрезвирату, Арадске епархије. Ту су припадале и бројне парохијске филијале околних мањих места: Оросхаз, Сарваш, Сенаш, Магоц, Банфалу, Кун Сент Мартон, Чибахаза, Чонград и Чипа. Православно парохијско звање је основано и црквене матрикуле се воде од 1786. године. У месту је 1846. године православна црква посвећена Св. Николи, а порох је Румун, поп Мојса Грошеско.
Светозар Стеван Давидовић је био последње 33 године српски православни "душепочитељ" (парох) у Сентешу. Умро је 1891. године у 71. години живота. У некрологу се каже: "чувајући искру православља у средини туђинства" радећи у Сентешу. Претходно је био капелан 16 година уз свог оца Петра, у Вашархељу.<ref>"Школски лист", Сомбор 1891. године</ref> Изабран је 1891. године Обрад Давидовић из Сентеша за капелана у Панчеву.<ref>"Српски сион", Карловци 1902. године</ref>▼
Постоји народна школа 1846. године коју похађа осам ученика, које учи Јован Рено учитељ. У Сентешу постоји 1846. године при цркви и "Фондација за васпитање сиромашне деце", коју су установили месни парохијани: Јован Хаџи, Коста Хаџи, Јован Ђурица, Емануил Хариш, Коста Кало, Георгије Кало, Михаил Џамбал, Бајче Хариш, Димитрије Пап, Јован Рожа, Димитрије Хаџи, Еварија Жижић и Никола Серхатли - све трговци у Сентешу.
<ref>Reesch de Lewald, Aloysius: "Universalis schematismus ecclesiasticus venerabilis cleri orientalis ecclesiae graeci non uniti ritus regni Hungariae partiumque eidem adnexarum, necnon magni principatus Transilvaniae, item literarius, seu nomina eorum, qui rem literariam et fundationalem scholarem ejusdem ritus procurant ... pro anno ...", Buda 1846.</ref>
▲Светозар Стеван Давидовић је био последње 33 године живота, српски православни "душепочитељ" (парох) у Сентешу. Умро је 1891. године у 71. години живота. У некрологу се каже: "чувајући искру православља у средини туђинства" радећи у Сентешу. Претходно је био капелан 16 година уз свог оца Петра, у Вашархељу.<ref>"Школски лист", Сомбор 1891. године</ref> Изабран је 1891. године Обрад Давидовић из Сентеша за капелана у Панчеву.<ref>"Српски сион", Карловци 1902. године</ref>
Године 1925. дописник београдског листа "Време" јавља из Мађарске да наводно нема ни једног више Србина у Сентешу, код Сегедина. Наша црква је остала напуштена, без свештеника, а парохијани нити знају српски нити се осећају Србима.
| |||