Српска напредна странка (Краљевина Србија) — разлика између измена

Основана је у јануару [[1881]]. године око групе младоконзервативаца окупљених око листа „Видело“. Прваци Напредне странке су били [[Милан Пироћанац]] (први председник, до 1886), [[Милутин Гарашанин (политичар)|Милутин Гарашанин]] (други председник, до 1898), [[Стојан Новаковић]] (председник после обнове 1906) и [[Чедомиљ Мијатовић]]. Обично се сматрају настављачима групе старих конзервативаца ([[Илија Гарашанин]], [[Јован Мариновић]], [[Данило Стефановић]], [[Никола Христић|Никола]] и [[Филип Христић]], [[Ђорђе Ценић]], [[Коста Цукић]]), али су вође напредњака од њих далеко либералнији и модернији.

СНС је дошла на власт подржана од стране кнеза [[Милан Обреновић|Милана Обреновића]] и спроводила је либералне реформе, уверена да је то једини пут стварног осамостаљења и напретка Србије. У прво време били су у савезништву са [[Народна радикална странка|радикалима]] али су брзо ушли у сукоб и око власти и око политичких начела. Донела је прве и напредне законе о просвети, судовима, политичким странкама, Народној банци и стајаћој војсци. Након [[Тимочка буна|Тимочке буне]] [[1883]]. и [[Српско-бугарски рат (1885)|Српско-бугарског рата]] [[1885]]. постаје зависна од краља Милана, али и непопуларна у народу. После 1887. године налази се у опозицији, да би око 140 напредњака било из освете побијено [[1889]]. године, када су радикали формирали владу. Представници напредњака и касније учествују у нерадикалским или неутралним владама.

Напредњачкој оријентацији припадали су, краће или дуже време, и многи други значајни људи Србије свога доба –— председници владе [[Љубомир Каљевић]], [[Владан Ђорђевић]], [[Светомир Николајевић]], [[Лазар Докић]], [[Алекса Јовановић]], [[Милан Ђ. Милићевић]], [[Вукашин Петровић]], [[Ђура Хорватовић]], [[Драгутин Франасовић]], [[Милан Кујунџић Абердар|Милан Кујунџић]], [[Андра Ђорђевић]], [[Љубомир Ковачевић]], [[Мита Ракић]] и други.