Савез комуниста Словеније — разлика између измена

Крајем марта [[1919]]. године, 27. чланова љубљанске секције Југословенске социјалдемократске странке иступило је из њеног чланстав и на тзв. „Ускршњем конгресу“ од [[20]]. до [[23. март]]а [[1919]]. основало '''Словеначку социјалистичку странку''' ([[Словеначки језик|сло]]: ''Slovenska socialistična stranka''). Они су тада прихватили политику [[Владимир Лењин|Владимира Илича Лењина]], заузимајући се за оружану револуцију. За првог председника тада је изабран Јанко Петрич, а за секретара Ангела Воде.

Када је, априла [[1919]]. године, у [[Београд]]у основана Социјалистичка радничка партија (комуниста), Словеначка социјалистичка странка се укључила у њен рад, као секција словеначких комуниста. На Другом конгресу у [[Вуковар]]у, јуна [[1920]]. године, СРП (к) је променила назив у [[Савез комуниста Југославије|Комунистичка партија Југославије]], а словеначка секција је изгубила свој аутономни положај у оквиру КПЈ.

Скупштина [[Краљевина Југославија|Краљевине СХС]] је [[29. децембар|29. децембра]] [[1920]]. године донела [[Обзнана|Обзнану]] којом је забрањен рад КПЈ. Велики део словеначких комуниста прешао је у илегалу или је отишао у иностранство, посебно у [[Париз]], [[Беч]] или [[Москва|Москву]], где су наставили са партијским деловањем. Крајем [[1920е|1920-их]] година у [[Словенија|Словенији]] је [[Савез комуниста Југославије|КПЈ]] имала око 450 чланова.

[[1930е|Тридесетих година]] комунистичку партију на подручју Словеније почео је да обнаваља [[Борис Кидрич]], а [[1937]]. године унутар [[Савез комуниста Југославије|КПЈ]] основане су Комунистичка партија Словеније и [[Савез комуниста Хрватске|Комунистичка партија Хрватске]]. Оснивање КПС и [[Савез комуниста Хрватске|КПХ]] било је у складу са остваривањем одлука Четврте конференције КПЈ, одржане септембра [[1934]]. године у [[Љубљана|Љубљани]].

Оснивачки конгрес КП Словеније протекао је у строгој тајности, ноћу између [[17. март|17]]. и [[18. март]]а [[1937]]. године на имању Барличевих на Чебинама, код [[Трбовље|Трбовља]]. На чело КПС је изабран [[Едвард Кардељ]], који се управо тада вратио из [[Савез Совјетских Социјалистичких Република|Совјетског Савеза]]. КПС је тада имала око 250 чланова.

Када је у лето [[1937]]. године вођство над [[Савез комуниста Југославије|КП Југославије]] преузео је [[Јосип Броз Тито]], а у вођство Партије тада је укључено чак троје [[Словенци|Словенаца]]: [[Едвард Кардељ]], [[Франц Лескошек]] и [[Миха Маринко]].

Током [[Други светски рат|Другог светског рата]] Комунистичка партија Словеније је, у оквиру [[Ослободилачки фронт Словеније|Освободилне фронте]], која је формирана [[27. април]]а [[1941]], организовала и руководила оружаном борбом народа Словеније, која је почела [[22. јул]]а [[1941]]. године.

** [[Едвард Кардељ]] ([[1937]] -— [[1943]])

** [[Франц Лескошек]] ([[1943]] -— [[1948]])

** [[Миха Маринко]] ([[1948]] -— [[1966]])

** [[Алберт Јакопич]] ([[октобар]] [[1966]] -— [[децембар]] [[1968]])

** [[Франце Попит]] ([[март]] [[1969]] -— [[април]] [[1982]])

** [[Андреј Маринц]] ([[април]] [[1982]] -— [[мај]] [[1986]])

** [[Милан Кучан]] ([[мај]] [[1986]] -— [[децембар]] [[1989]])

** [[Цирил Рибичич]] ([[децембар]] [[1989]] -— [[мај]] [[1990]])