Хрватска сељачка странка — разлика између измена

Садржај обрисан Садржај додат
м сређивање
Ред 1:
{{Инфокутија политичка партија
{{Политичка партија 4
| име = Хрватска сељачка странка
| изворно_име = Hrvatska seljačka stranka
Ред 59:
На [[Избори за Уставотворну скупштину Краљевине СХС 1920.|изборима 1920. године]] ХРСС је постигла изврсне резултате, освојивши 230.590 гласова и 50 мандата и тиме постала четврта најјача странка у скупштини и најјача хрватска странка.{{sfn|Петрановић|1988|p=119}}
 
Међутим, њени посланици су напуштали Уставотворну скупштину након што одбијају поздравити српског регента Александра као владара нове државе. Стјепан Радић и његова партија нису хтели да поштују одредбе Крфског споразума, који је закључио Југословенски одбор са [[Анте Трумбић]]ем, па су говорили да је стварање СХС неважеће.<ref name="Ћоровић"/>
 
Дана [[28. јун]]а [[1921]]. године тесном већином донесен је на Уставотворној скупштини централистички [[Видовдански устав]].{{sfn|Tomasevich|2002|p=15}} Радићева странка је бојкотовала Уставотворну скупштину и [[1. април]]а 1921. су усвојили непризнати [[устав]] ''„неутралне Сељачке Републике Хрватске“''.<ref>[http://www.danas.rs/vesti/feljton/pod_teretom_neresenog_nacionalnog_pitanja.24.html?news_id=146442 Pod teretom nerešenog nacionalnog pitanja], Приступљено 20. 4. 2013.</ref>
Ред 65:
Након тога, [[1923]]. године хрватски вођа Стјепан Радић креће по [[Париз]]у, [[Лондон]]у и [[Москва|Москви]], тражећи помоћ у решавању ''„хрватског питања“''. Настојећи да придобије страну помоћ, Стјепан Радић је [[1924]]. посетио Москву и учланио странку у Сељачку интернационалу. Крајем исте године влада Краљевине на ХРСС примењује Обзнану, забрањује њено деловање и хапси Радића. У затвору, Радић је прихватио [[монархија|монархију]] и одрекао се [[републиканизам|републиканизма]]. У својству председника Хрватског сељачког клуба, [[Павле Радић]] је 27. марта 1925. изјавио да ХСС прихвата Видовдански устав и династију Карађорђевића.{{sfn|Петрановић|1988|p=144}} Странка је променила име у Хрватска сељачка странка (ХСС), избацујући придев ''републиканска''. Радић је је [[1925]]. године, након чега се вратио у скупштину.
 
Са друге стране, радикали су се окренули леђа Светозару Прибићевићу као сметњи да се постигне споразум са хрватском опозицијом. Компромис радикала и ХСС изнуђен 1925. није противуречио општој оријентацији хрватске опозиције, која је тежила проналажењу заједничког језика с радикалима ради ревизије Видовданског устава, а на другој страни принуђивао је радикале на деобу власти. Ипак, савез између ХСС и радикала је већ на самом почетку био затегнут. Радић је учествовао у раду владе, али није пропуштао да је критикује њене мере супротне његовим ставовима.{{sfn|Петрановић|1988|p=144}}
 
 
[[Датотека:Radic govori na skupstini.jpg|мини|250px|десно|[[Стјепан Радић]] држи говор у Дубровнику 27. маја 1928. године. Десно од Радића је [[Јосип Предавец]], а лево Светозар Прибићевић.]]
Линија 73 ⟶ 72:
{{...}}
[[Други светски рат]] у Европи, који је избио само неколико дана касније, трајно је одгодио извршења неких тачака споразума, укључујући ту и изборну реформу и изгласавање новог устава. Али споразум је на широком фронту допуштао Хрватима знатан степен аутономије. Између осталог, Хрватска сељачка странка ојачала је своје полувојничке организације, Сељачку заштиту у сеоским подручјима, и Грађанску заштиту у градовима. У [[Загреб]]у је Грађанска заштита проглашена помоћном полицијском снагом.
 
 
Сељачко-демократско коалиција се распала у марту 1941. око питања приступања Југославије [[Тројни пакт|Тројном пакту]]. ХСС је била за приступање, док је СДС била против.{{sfn|Tomasevich|2002|p=368}}
 
=== Други светски рат и касније ===
Популарност странке је нагло опала са избијањем [[Други светски рат|Другог светског рата]] и [[трећи рајх|немачке]] [[Априлски рат|инвазије на Југославију]] у априлу 1941. Странка се колебала којој се страни приклонити. Чланство стране је било подељено на десном крило које је симпатисало [[усташе|усташки]] покрет.
 
Иако се вођство ХСС-а уздржавало од употребе силе{{pojasniti}}, оно је још пре рата основало паравојне фомације [[Сељачка заштита|Сељачку]] и Грађанску заштиту, у које су се инфилтрирали усташки симпатизери.{{sfn|Pavlowitch|2008|p=23}} Грађанска заштита и Сељачка заштита су биле важни фактори за усташко преузимање власти, јер су готово у целости прешли на њихову страну. Оне су првих дана по проглашењу НДХ помогле у разоружавању јединица бивше југословенске војске и у успостављању одређеног степена надзора над великим делом територија новопроглашене државе.{{sfn|Pavlowitch|2008|p=23}}{{sfn|Tomasevich|2002|p=56}} Међутим, усташе нису имале поверења у њих, па чим су успоставили [[Усташка војница|Усташку војницу]], властиту страначку милицију, и преузели надзор над полицијом, део јединица Грађанске и Сељачке заштите придружили су језгру [[Хрватско домобранство|Хрватског домобранства]], будућој редовној војсци НДХ, док су остале јединице у потпуности распустили.{{sfn|Tomasevich|2002|p=56}}
Линија 85 ⟶ 83:
 
{{...}}
 
 
Руководство ХСС је 7. септембра упутило писмо |Ивану Шубашићу у коме је напало [[споразум Тито—Шубашић]] и истакло свој план по ком је странци требало да се обезбеди руководећа улогу у будућој државној заједници, осигурати помоћ и подршку западних савезника на разбијању партизана помоћу четника, да се што шире масе увлаче у [[Хрватско домобранство|домобранске]] јединице, као будућу оружану снагу државе Хрватске под руководством ХСС.
Линија 111 ⟶ 108:
* {{Cite book |ref= harv|last=Pavlowitch|first= Stevan K.|authorlink= Стеван К. Павловић |coauthors= |title=Hitler's new disorder: the Second World War in Yugoslavia|year=2008|url=http://books.google.rs/books?id=R8d2409V9tEC&printsec=frontcover&source=gbs_ge_summary_r&cad=0#v=onepage&q&f=false |publisher=Columbia University Press|location= |isbn=978-0-231-70050-4}}
* {{Cite book |ref= harv|last=Tomasevich|first=Jozo|authorlink= Јозо Томашевић|coauthors= |title=War and Revolution in Yugoslavia, 1941-1945: Occupation and Collaboration|year=2002|url =https://books.google.com/books?id=fqUSGevFe5MC&printsec=frontcover&source=gbs_ge_summary_r&cad=0#v=onepage&q&f=false |publisher=Stanford University Press|location= Stanford|isbn=978-0-8047-3615-2 }}
* {{Cite book |ref= harv|last= Петрановић|first= Бранко|authorlink= Бранко Петрановић|coauthors= |title= Историја Југославије, књига I - Краљевина Југославија|year=1988|url= |publisher= Нолит|location= Београд|id= }}
 
== Спољашње везе ==
* {{званични веб-сајт|http://www.hss.hr/}}
 
 
 
{{Хрватски сабор}}