Самостална демократска странка — разлика између измена
Садржај обрисан Садржај додат
м →top: уклањање непотребних шаблона |
м сређивање |
||
Ред 1:
{{Инфокутија политичка партија
| име = Самостална демократска странка
| изворно_име = Samostalna demokratska stranka
Ред 43:
| напомена =
}}
'''Самостална демократска странка''' је била [[политичка партија|политичка странка]] која је деловала у [[Југославија|Југославији]] од [[1924]]. до [[1946]]. године. Окупљала је углавном Србе, и то тзв. ''[[пречани|пречане]]''
Основао ју је [[Светозар Прибићевић]] иступивши из [[Демократска странка (Југославија)|Демократске странке]], односно оптуживши њено тадашње водство за колаборацију са заговорницима федералног реорганизације [[Краљевина Југославија|Краљевине СХС]]. Средином 1920их. па до 1927. СДС је подршку имала и међу припадницима милитатне [[Организација југословенских националиста|Организације југословенских националиста]].
Ред 51:
Након његове смрти, странку је водио [[Срђан Будисављевић]]. Након пада режима [[Југословенска национална странка|Југословенске националне странке]], СДС је могла поново легално да дјелује и придружила се Удруженој опозицији предвођеном [[Влатко Мачек|Влатком Мачеком]].
На [[Избори за народне посланике Краљевине Југославије 1935.|изборима 1935]]. и [[Избори за народне посланике Краљевине Југославије 1938.|1938]]. била је на листи ''Удружене опозиције'' (1935—1937) и ''Блока народне слоге'' ([[1938]]). Након [[споразум Цветковић—Мачек|споразума Цветковић-Мачек]] СДС је ушла у владу и у њој остала до [[Априлски рат|Априлског рата]].
За вријеме Другог свјетског рата, чланови Самосталне демократске странке су били једни од главних жртава усташке антисрпске политике. Дио њих је убијен или су умрли у логорима, други су протјерани или сами побјегли у Србију, која је била под њемачком окупацијом. Трећи су четницима или партизанима, углавном потоњима због њихова пројугословенског става. Заједно с предратним члановима КПЈ они су сачињавали најважнији елемент партизанских снага у Хрватској током прве двије године отпора и револуције, и до краја рата битан дио тих снага.{{sfn|Tomasevich|2002|pp=368}} Ова група је дала значајан допринос раду [[ЗАВНОХ]]-а. Српски чланови ЗАВНОХ-а су у [[Оточац|Оточцу]] 12. јануара 1944. основали српски клуб чланова ЗАВНОХА под председништвом [[Раде Прибићевић|Радета Прибићевића]], некадашњег члана предратног Главног одбора СДС.
Након успоставе [[Социјалистичка Федеративна Република Југославија|комунистичке Југославије]] забрањен јој је рад.
== Референце ==
Линија 63 ⟶ 62:
== Литература ==
* {{Cite book |ref= harv|last=Tomasevich|first=Jozo|authorlink= Јозо Томашевић|coauthors= |title=War and Revolution in Yugoslavia, 1941-1945: Occupation and Collaboration|year=2002|url =http://books.google.rs/books?id=fqUSGevFe5MC&printsec=frontcover&source=gbs_ge_summary_r&cad=0#v=onepage&q&f=false |publisher=Stanford University Press|location= Stanford|isbn=978-0-8047-3615-2 }}
* {{Cite book |ref= harv|last=Петрановић|first=Бранко|authorlink= Бранко Петрановић|coauthors= |title=Историја Југославије, књига I
* {{Cite book|ref=harv|last=Димић|first=Љубодраг|authorlink=Љубодраг Димић|title=Историја српске државности|volume=3|year=2001|url=https://books.google.com/books?id=1wE1AAAAMAAJ|location=Нови Сад|publisher=Огранак САНУ}}
| |||