Отворите главни мени

Промене

3.078 бајтова додато ,  пре 2 године
нема резимеа измене
| максималне_температуре =
| минималне_температуре =
| земље = {{застава|Русија}} ([[мурманска област|Мурманска]] и [[Архангелска област]], [[Ненеција]], [[Карелија]])
}}
 
'''Бело море''' ({{јез-ру|Бе́лое мо́ре}}; {{јез-крл|Vienanmeri}}) унутрашње је [[море]] на крајњем северозападу [[европски део Русије|европског дела]] [[Русија|Руске Федерације]]. Део је акваторије [[северни ледени океан|Северног леденог океана]] са којим је повезано преко [[баренцово море|Баренцовог мора]] са чијом акваторијом је повезано на северу. Целокупна акваторија Белог мора административно припада Русији и сматра се делом унутрашњих руских вода, а административно је подељена између њених федералних субјеката [[Мурманска област|Мурманске]] и [[Архангељска област|Архангељске области]] и [[Карелија|Републике Карелије]].
'''Бело море''' ({{јез-ру|Бе́лое мо́ре}}; {{јез-крл|Vienanmeri}}) је [[море]] на северу [[Европа|Европе]] између [[полуострво|полуострва]] [[Кола (полуострво)|Кола]] и [[Канина]].
[[Датотека:modis white sea.jpg|мини|250п|десно|Два сателитска снимка Белог мора]]
Цела обала припада [[Русија|Русији]]. Део је [[Северни ледени океан|Северног леденог океана]]. Површина мора износи око 90.000 -{km²}-, а највећа дубина 330 метара (Оњешки залив) док је просечна дубина 89 метара.
 
Бело море је дуго времена било једна од најважнијих руских акваторија преко које се одвијао највећи део поморске трговине, а у том погледу нарочито је била важна лука [[Архангељск]]. У садашње време Бело море је важан центар ратне морнарице Русије. [[беломорско-балтички канал|Беломорско-балтичким каналом]] повезано је са [[балтичко море|Балтичким морем]].
Температура површинског слоја воде лети износи 7-15°, а зими је нижа од 1°. Море се зими замрзава и пловно је само од маја до септембра. Повезано је са [[Балтичко море|Балтичким морем]] преко [[Беломорско-балтички канал|Беломорско-балтичког канала]], а са [[Азовско море|Азовским]], [[Каспијско језеро|Каспијским]] и [[Црно море|Црним морем]] Волго-балтички водени пут.
 
Бело море је једно од тек 4 светска мора које је име добило по боји (преостала 3 су [[Црно море|Црно]], [[жуто море|Жуто]] и [[Црвено море]]). Бело море је уједно и архаичан назив за [[Егејско море]] на југу Европе.
 
== Физичко-географске карактеристике ==
[[Датотека:Kandalaksha.jpg|мини|250п|десно|Поглед на Кандалакшски залив]]
[[Датотека:modis white sea.jpg|мини|250п|деснол|Два сателитска снимка Белог мора]]
Главна лука је [[Архангељск|Архангелск]] ({{јез-ру|Арха́нгельск}}) која је за време [[Савез Совјетских Социјалистичких Република|Совјетског Савеза]] била велико бродоградилиште и важан центар за [[подморница|подморнице]]. Сем ње на Белом мору се налазе још и:
Бело море се налази на [[северна Европа|северу Европе]] и припада акваторији [[Северни ледени океан|Северног леденог океана]], а многи океанографи га сматрају једним од залива [[баренцово море|Баренцовог мора]]. Северна граница мора према Баренцовом мору иде до линије која повезује рт [[Свјатој Нос]] на [[кољско полуострво|Кољском полуострву]] са ртом [[Кањин Нос]] на [[кањинско полуострво|Кањинском полуострву]].<ref>{{cite web|url=http://www.iho.int/iho_pubs/standard/S-23/S-23_Ed3_1953_EN.pdf|title=Limits of Oceans and Seas, 3rd edition|year=1953|publisher=International Hydrographic Organization|accessdate=6 February 2010}}</ref> Дужина те линије је око 600 км и то је уједно најшири део беломорске акваторије.
* [[Северодвинск]] ({{јез-ру|Северодви́нск}})
* [[Оњега (град)|Оњега]] ({{јез-ру|Оне́га}})
* [[Беломорск]] ({{јез-ру|Беломо́рск}})
* [[Кандалакша]] ({{јез-ру|Кандала́кша}})
* [[Кем]] ({{јез-ру|Кемь}})
* [[Мезен (град)|Мезен]] ({{јез-ру|Мезе́нь}})
 
Површина беломорске акваторије је око 90.000 км<sup>2</sup> и међу морима на чије обале излази Русија оно је површински веће једино од [[Азовско море|Азовског мора]]. На њему се налазе бројна мања и ниска острва укупне површине 347 км<sup>2</sup> Максимална дубина је 343 метра, просечна око 67 метара, док је укупна запремина око 4,4 хиљаде км<sup>3</sup>. Укупна дужина беломорске обале је преко 20.000 километара.
У Бело море се уливају реке: [[Сјеверна Двина|Северна Двина]] (Севернаја Двина {{јез-ру|Се́верная Двина́}}), [[Оњега (река)|Оњега]] ({{јез-ру|Оне́га}}) и [[Мезен]] ({{јез-ру|Мезе́нь}}). Амплитуда плимног таласа је до 1о m (Мезенски залив).
 
У физиономији Белог мора јасно се издвајају 4 пространа залива: [[кандалакшки залив|Кандалакшки]] на западу (уједно и најдубљи део мора), [[оњешки залив|Оњешки]] и [[двински залив|Двински]] на југу те [[мезењски залив|Мезењски]] на истоку. Обале уз Кандалакшки и Оњешки залив су јако разуђене, западне обале су генерално достав више и стрмије у поређењу са источним. Међу бројним острвима величином и значајем се издвајају [[Соловецка острва]], острво [[Киј]] и [[Кондостров]] у Оњешком заливу, [[Великиј]] у Кандалакшком заливу и [[Моржовец]] на северу акваторије.
У мору се налази неколико залива:
* [[Кандалакшски залив]] ({{јез-ру|Кандала́кшский зали́в}})
* [[Оњешски залив]] ({{јез-ру|Оне́жская губа́}})
* [[Двински залив]] ({{јез-ру|Двинска́я губа́}})
* [[Мезенски залив]] ({{јез-ру|Мезе́нская губа́}})
 
Сваки део беломорске обале има своје традиционалне називе, па се тако обале овог мора деле на [[кандалакшка обала|Кандалакшку]], [[терска обала|Терску]], [[карелијска обала|Карелијску]], [[поморска обала|Поморску]], [[оњешка обала|Оњешку]], [[љамицка обала|Љамицку]], [[летња обала Белог мора|Летњу]], [[Зимска обала Белог мора|Зимску]], [[Абрамовска обала|Абрамовску]], [[конушинска обала|Конушинску]] и [[Кањинска обала|Кањинску обалу]].
Од већих [[острво|острва]] на мору се налазе [[острво Киј]] ({{јез-ру|Кий}}) које је познато по старим манастирима и [[архипелаг]] [[Соловецка острва]] ({{јез-ру|Солове́цкие острова́}}) са око стотинак мањих острваца.
 
У Бело море се уливају бројне реке, а највеће међу њима су [[Кем (река)|Кем]], [[Мезењ (река)|Мезењ]], [[Оњега (река)|Оњега]], [[Поној]], [[Северна Двина]], [[Нива]], [[Ковда]], [[Стрељна]], [[Варзуга]] и бројни други мањи водотоци. Преко [[беломорско-балтички канал|Беломорско-балтичког канала]] повезано је са [[балтичко море|Балтичким море]].
Море је богато [[рибе|рибом]]: [[харинге|харинга]], [[атлантски лосос|лосос]], [[бакалар]], а развијен је и [[лов]] на [[фока|фоке]].
 
Најважнији лучки центри на његовим обалама су [[Архангељск]], [[Беломорск]], [[Кем]], [[Кандалакша]], [[Мезењ]], [[Оњега (град)|Оњега]] и [[Северодвинск]].
Цело море се налази у територијалним водама Русије.
 
Температура површинског слоја воде лети износи 7-15°, а зими је нижа од 1°. Море се зими замрзава и пловно је само од маја до септембра.
:''Бело море је архаичан назив [[Егејско море|Егејског мора]].''
 
Амплитуда плимног таласа је до 10 метара и највиша је у Мезењском заливу.
 
== Види још ==
* [[Баренцово море]]
* [[Географија Русије]]
 
== Литература ==