Манастир Свети Јован Бигорски — разлика између измена
Садржај обрисан Садржај додат
м сређивање |
мНема описа измене |
||
Ред 18:
[[Датотека:Bigorski manastir na stara razglednica.jpg|мини|лево|Манастир на старој разгледници]]
Према [[летопис]]у [[манастир]]а из [[1833]]. године, цркву је изградио [[1020]]. године Јован I Дебранин, први [[архиепископ]] [[Охрид]]а (1018 — 1037). [[Османско царство|Османлије]] су порушили манастир у [[16. век]]у. Манастир је обновио [[игуман]] Иларион [[1743]]. године уз помоћ села Галичника.<ref>"Време", Београд 1924. године</ref> Сељаци из Галичника су изградили и велику манастирску трпезарију. Он је изградио и неколико конака за [[монаштво|монахе]]. Бугари су за пре и за време Првог светског рата однели сво сребро које су нашли у манастиру.
Један век касније, у периоду [[1812]]-[[1825]] за време игумана Арсенија (1807—1838) из оближњег села [[Галичник]], битно је проширен манастир.<ref>[http://www.bigorski.org.mk/index.php?content_type=manastir&name=istorija Историја на манастирот] bigorski.org.mk</ref>
Једно од највреднијих манастирских уметничких блага је дрвени [[иконостас]] којег су израдили домаћи мајстори у периоду од [[1829]]-[[1835]] године. Били су то мајстори сељаци из околине Дебра, који су и цркву Св. Спаса у Скопљу радили. Уместо потписа урезали су сами себе у дрвету, у једном углу иконе. Један стара и три младића са длетом у руци - биће да је то била једна породица. За овај [[иконостас]] важи да је један од најлепших и највреднијих кипарских дела [[Византијска уметност|Византијске уметности]] у Македонији. За [[Икона|икону]] са ликом светог Јована Владимира која је датирана у [[1020]]. годину, верници тврде да има чудотворне исцелитељске моћи.
Игуман манастира архимандрит Харитон је 4. марта 1889. године у писму председнику [[Друштво Свети Сава|Друштва Свети Сава]] написао: {{цитат|Манастир Св. Јован „Бигорски” постоји на реци [[Радика|Радици]], у Дебарској, на јужном шареном огранку. Он је задужбина српских краљева и царева, у колико нам стари причају, а зна се и по томе што се из поменика види , да су поклоници и приложници све сами околни Срби. Овом манастиру чинили су поклоне и милостињу и сви владаоци [[Кнежевина Србија|обновљене Србије]]. Њихова звона и данашњи дан својим гласом предсказују нам спасење и храбре нас на издржавање и трпљење до онога суђенога часа кад нам буде синуло чисто и јасно наше старо српско сунце.{{sfn|Хаџи Васиљевић|1936|p=336}}
Ред 36:
Манастирска црква је изграђена од туцаног камена — бигора, па се верује да се по томе и назива ''Биогорски''.<ref>[http://www.gostivar.com/bigorski/ Манастир Јован Бигорски] gostivar.com</ref>
Данашњи манастирски комплекс састоји се од манастирске цркве, гробнице (костурнице) која се налази поред цркве, одбрамбене куле-звоника, зграде за боравак монаха и новоизграђеног дела за боравак гостију. Српско порекло и историјски континуитет доказују иконе и фреске са ликовима српских владара, двоглави бели орлови на поду храма, те стари месингани свећњаци са угравираним двоглавим орловима и звона. Три црквена звона. која су била у торњу 1924. године дарови су српских владара. Једно је поклонио 1837. године књаз Милош Обреновић. Друго звоно је даровао кнез Александар Карађорђевић 1850. године. Исте године су даровали треће звоно, кнежевићи Петар и Андреја Карађорђевић.<ref>"Време", Београд 1924. године</ref>
== Извори ==
|