Википедија

Михаило Витковић — разлика између измена

Интерактиван преглед историје
← Старија изменаНовија измена →
Садржај обрисан Садржај додат
ВизуелноВикитекст
м Враћене измене Zuglo (разговор) на последњу измену корисника Laslovarga
Нема описа измене
Ред 1:
'''Михаило Витковић''' (Јегра /[[Јегар]]/, 25. август [[1778]] — [[Пешта]], 9. септембар [[1829]])
био је српско-мађарски песник и уважени адвокат.
 
== Биографија ==
 
Михаило Витковић је рођен у ЈегаруЈегри ({{јез-мађ|Eger}}), граду у [[Мађарској|Угарској]] у свештеничкој породици. Имао је браћу Гаврила и Јована и сестру Јекатерину. Отац Петар Витковић (1754 - 1808) био је парох месне српске цркве. Мајка му се звала Марија. Породица Витковића пореклом је из Требиња о чему сведочи и епска песма "Новљанин Алија и девет Витковића".
 
После завршетка гимназије у Јегару, одлази у Пешту да студира права. Године [[1801.]] завршивши права постао је "заклети краљевске табуле нотарем", а [[1803.]] постаје адвокат. Године [[1807.]] биран је за посланика у мађарском Сабору. Био је веома цењена личност у мађарским књижевним круговима. Михаило Витковић је у своме дому у данашњој улици Вереш Палне, у близини пештанске српске цркве Светог Георгија, формирао "тријас" најуваженијих мађарских књижевника: Ференца Казинција (1759 - 1831), Иштвана Хорвата(1784 - 1846) и Пала Семере (1785 - 1861). Његов дом постао је прави литерарни салон.
 
Одржавао је пријатељску везу са архимандритом и песником [[Лукијан Мушицки|Лукијаном Мушицким]] (1777 - 1837) који је у његову част написао и издао "Ода мојему пријатељу Михаилу Витковичу" ([[Будим]], [[1811]]).
 
Михаило Витковић је био сарадник Летописа Матице српске.
 
Михаило Витковић је писао углавном песме на српском и на мађарском језику. Писао је и оригиналне класицистичке песме (оде, епиграме, епистоле), али се бавио и превођењем. Целога свога века повезивао је своју српску народност са мађарским родољубљем.
 
Живео је у ванбрачној вези са удовицом Теодором Поповић.
 
== Дела на српском ==
*Милица - превод дела Жан-Францоа Мармонтела, остао је у рукопису
*Лукијану Мушицком кад је на степен архимандриства ступио (1812) - посланица у сафијској строфи
*Гробниј надпис Васе Чарапића сербског јунака - епиграм
*Љубови (1817) - грађанска сентиментална песма која је својевремено радо певана
*Песми о берби - сентиментална песма
 
== Српска издања ==
 
*Спомен Милице (Будим, 1816) - посрбљенасентиментални мађарскапосрбљени приповеткароман на основу мађарске приповетке Јожефа Кармана.
*На смерт Јоана Белановича (Будим, 1819) - ода
*Жертва на смерт (Будим, 1830) - превод позоришне игре А. Коцебуа
Преузето из „https://sr.wikipedia.org/wiki/Михаило_Витковић”