Србија и Црна Гора — разлика између измена

| Застава_Претходник2 = Flag of None.svg

Кад је проглашена [[Савезна Република Југославија]] [[1992]]. године, [[Организација уједињених нација|Уједињене нације]] и многе поједине државе (поготово [[Сједињене Америчке Државе|САД]]) нису хтеле да је признају као државу-континуитета са [[Социјалистичка Федеративна Република Југославија|СФРЈ]], иако су је признале као државу. СРЈ није била члан [[Организација уједињених нација|УН]] до 2000. године, а када је постала, након [[Демонстрације 5. октобра 2000.|Петооктобарских промена]], одмах је њено постојање доведено у питање. Власти у Црној Гори су након [[1997]]. заговарале аутономију (увођењем полицијских контрола на граници са [[Србија|Србијом]], одбијањем да прихвате ванредно и ратно стање на својој територији током [[НАТО бомбардовање СРЈ|НАТО бомбардовања СРЈ 1999. године]]), али се од промене режима у Србији захтевала и независност, са евентуалним преуређењем федерације у „Савез две независне међународно признате републике“. Нова савезна влада коју су чинили [[Демократска опозиција Србије|ДОС]] и црногорска опозициона странка СНП, инсистирала је да се питање преуређења заједнице не покреће до завршетка [[избори за народне посланике Србије 2000.|републичких парламентарних избора у Србији 23. децембра 2000. године]], јер би независношћу Црне Горе ДОС изгубио једину до тада освојену власт- савезну, чиме би се можда отворио пут бившем председнику Србије и Југославије, [[Слободан Милошевић|Слободану Милошевићу]] да преко још увек актуелне парламентарне већине у републичкој скупштини обустави изборе и поново успостави своје факторе контроле. Иако је ова жеља испуњена, тензије између две републике је убрзо након формирања владе [[Зоран Ђинђић|Зорана Ђинђића]] продубило припајање већег дела последње спорне територије из [[Распад Југославије|Југословенских ратова]] -— [[Превлака|Превлаке]] [[Хрватска|Хрватској]], а не [[Црна Гора|Црној Гори]], за шта су црногорци делимично кривили и српске преговараче из савезне делегације који су показивали равнодушност на преговорима.

Новом уставном повељом, укинут је директан избор институција заједничке државе: скупштина се бирала равноправним делегирањем из обе републичке скупштине, председник се бирао у скупштини, а он је уједно био и председник Савета министара- тела које је заменило Савезну владу. Ове институције су имале свега неколико овлашћења, и то већином у спољњој политици, јер је остатак надлежности прешао на републичке институције. Скупштина СЦГ само је усвајала законе у вези са људским правима, спољном политиком и ратификовала разне споразуме. Укинут је и статус [[главни град|главног града]], а уместо тога, [[Београд]] је постао административни центар, са готово свим заједничким институцијама. Уместо Уставног суда, предвиђен је Суд Србије и Црне Горе са седиштем у [[Подгорица|Подгорици]], који никада није конституисан. Заједничка Народна банка је подељена на републичке. Оваква подела, изазвала је незадовољство код појединих странака у Србији, нарочито [[Г17 плус|Г 17+]], која је убрзо почела да тврди да се права, као што су избор амбасадора, приступ заједничким материјалним средствима и сл. деле на равноправне делове, а обавезе, као што су давање новца за издржавање заједничке државе, деле у складу са величином република и бројем становништва. Интересантно, али сва државна обележја СРЈ су задржана, чак и контроверзна химна "[[Хеј, Словени]]", мада је пред [[Олимпијске игре]] у [[Атина|Атини]] [[2004]]. године постојала намера да се она замени за необичну комбинацију српске и црногорске националне химне „Боже, Правде“ и „Ој, Свијетла Мајска Зоро“, али то није учињено, јер је против био [[патријарх српски Павле|српски патријарх Павле]], кога су послушали и посланици владајуће већине из СНП-а, па није било већине за усвајање.

Привреда се упола смањила од [[1990]]. године због лошег управљања, међународних санкција и штете због рата на Косову и Метохији. Након збацивања председника [[Слободан Милошевић|Слободана Милошевића]] у октобру 2000, коалициона влада је увела мере за стабилизацију и агресивни програм реформе тржишта.

Чланство у [[Међународни монетарни фонд|ММФ]]-у обновљено је 2000. Донаторска конференција [[Светска банка|Светске банке]] и [[Европска комисија|Европске комисије]] одржана 2001. и сакупљено је 1,3 милијарди долара за државно реструктурирање СЦГ. 2001. договорено је да ће се отписати 66% дуга од 4,5 милијарди долара према Париском клубу, а такође извршен је сличан отпис за 2,8 милијарде долара дуга према Лондонском клубу.

[[Црна Гора]] је одвојила своју управу од федерације и Србије још током Милошевићеве власти. Током свог постојања унутар СЦГ, имала своју централну банку, користила [[евро]] као службену валуту, наплаћивала своју царину и имала свој буџет.

[[Датотека:MapaSrbijeiCrneGore.JPG|мини|200п|Мапа Србије и Црне Горе -— републике и покрајине]]

Србија и Црна Гора је покривала површину од 102.350 -{km²²}-, са 199 -{km}- обале. Рељеф је био изразито разноврсан. Значајан део Србије је у равницама и нижим брдима (осим југа који је планински) а већи део Црне Горе покривају високе планине. Србија не излази на море, целокупна обала отпада на Црну Гору. На црногорској обали се налази једини [[фјорд]] у јужној Европи. Клима је разноврсна на сличан начин. Север има континенталну климу (хладне зиме и врућа лета); централна област је комбинација континенталне и медитеранске климе; док на југу преовлађује јадранска клима дуж обале, а унутрашњост има врућа и сува лета и јесени, и релативно хладне зиме са много снега.

[[Београд]], са 1.717.863 становника по цензусу је био највећи град Србије и Црне Горе. Остали значајни градови су били [[Ниш]], [[Нови Сад]], [[Крагујевац]], [[Подгорица]], [[Суботица]], и [[Приштина]], сваки са око 100.000 -— 300.000 становника.

[[Црна Гора]] је одвојила своју привреду из савезне управе током Милошевићеве ере. Сада обе републике имају одвојене централне банке, различите валуте -— Црна Гора користи [[евро]], док је у Србији [[српски динар|динар]] званично средство плаћања. Две републике такође имају различите нивое царине, одвојене државне буџете, министарства унутрашњих послова и владе.

Србија и Црна Гора је демографски разноврснија од већине других европских земаља. По попису из 1991, најзаступљеније нације су [[Срби]] (62,6%), [[Албанци]] (16,5%) и [[Црногорци (народ)|Црногорци]] (5%). Такође су значајне популације [[Мађари|Мађара]], [[Роми|Рома]], [[Бугари|Бугара]], [[Македонци (народ)|Македонаца]], [[Румуни|Румуна]] и других источно романских народа (укључујући [[Цинцари|Арумуне]], [[Меглено-Румуни|Меглено-Румуне]] и [[Власи (Србија)|Влахе]]), и на десетине других словенских народа -— [[Бошњаци]], [[Хрвати]], [[Буњевци]], [[Шокци]], [[Горанци]], [[Јањевци]], [[Панонски Русини|Русини]], [[Словаци]], [[Муслимани (народ)|Муслимани]] и [[Југословени]]. Одређен број грађана се изјашњава као [[Балкански Египћани|Египћани]] и [[Ашкалије]]. Ове две групе су раније сматране Ромима који су веровали да потичу из данашњег Египта и Израела. Највећи део етничке разноврсности отпада на [[Косово и Метохија|Косово и Метохију]] и [[Војводина|Војводину]]. Велика албанска популација се углавном налази у Србији, већином на Косову и Метохији, уз мању бројност у општинама [[Општина Прешево|Прешево]] и [[Општина Бујановац|Бујановац]], и на југоистоку Црне Горе ([[општина Улцињ]]). Велика бошњачка популација живи у области [[Новопазарски санџак|Санџак]] на граници Србије и Црне Горе:

;Укупно Србија и Црна Гора -— 10.019.657

[[Категорија:Србија и Црна Гора|* ]]