Википедија

Самуилово царство — разлика између измена

Интерактиван преглед историје
← Старија изменаНовија измена →
Садржај обрисан Садржај додат
ВизуелноВикитекст
м сређивање
Ред 36:
| Догађај1 =
| Датум_догађај1 =
| Застава_Претходник1 = Flag of None.svg
| Претходник1 = [[Македонска Склавинија]]
| Застава_Следбеник1 = Byzantine imperial flag, 14th century, square.svg
Ред 43:
}}
'''Самуилово''' (понекад<ref name="ОДБ">{{ODB}}</ref>: ''Македонско'', ''Западнобугарско'' или ''Бугарско'') '''царство''' (976—1018) је држава која је настала из '''устанка комитопула''' ([[син]]ова [[Комита Никола|комите/кнеза Николе]]) првог, у низу од три, [[словенски устанци против Византије|словенска устанка против Византије у X и XI веку]]. Свој врхунац достигла је за време владавине [[Самуило (цар)|цара Самуила]]. После [[Битка на Беласици|пораза на Беласици]] и Самуилове смрти ([[1014]]), његов [[српски сроднички односи|синовац]] [[Јован Владислав]] је [[Убиство|убиствима]] уже Самуилове породице преузео власт. [[Византијско царство|Византија]] је након тога успела да победи устанике и да након Владиславове смрти приликом одбране [[Драч]]а ([[1018]].) победнички уђе у [[Охрид]] и сруши Самуилово царство тј. угуши ''устанак Комитопула''. Државне традиције Самуиловог царства су се још два пута дизале из пепела:
* [[1040]]. -— Под [[Петар Дељан|Петром Дељаном]]
* [[1072]]. -— Под [[Ђорђе Војтех|Ђорђем Војтехом]] (односно [[Константин Бодин|Константином Бодином]])
Спор око тога да ли је Самуило створио ''Македонско'', ''Западнобугарско'' или ''Бугарско царство'' нема везе са [[Историја|историјом]]<ref name="ОДБ" />, јер пројектује модерне етничке заједнице у прошлост<ref name="ОДБ" />, због чега ће бити представљен на крају чланка.
 
Ред 53:
== Самуилова освајања ==
 
Самуило је кренуо да проширује своје земље користећи се унутрашњим сукобима у [[Византијско царство|Византији]] и њеном заузетошћу на другим странама, првенствено побунама у [[Мала Азија|Малој Азији]] ([[побуна Варде Склира]]). Већ [[979]]. године продире у [[Тесалија|Тесалију]] и неуспешно [[Опсада|опседа]] [[Лариса|Ларису]], међутим град већ [[983]]. године успева да заузме, преселивши тамошње [[Јужни Словени|Словене]] у [[Македонија (област)|Македонију]]. Ширење словенског устанка приморало је младог цара [[Василије II Бугароубица|Василија II]] да [[986]]. године крене на [[Софија|Софију]], која је тада била [[Исток|најисточнији]] Самуилов посед. Међутим, [[Византијско царство|Византинци]] нису отпочели опсаду града већ су задовољили блокадом коју су после три [[Седмица|недеље]] морали да подигну због недостатка хране и повуку се ка Цариграду. Током повлачења словенска војска их је, предвођена самим Самуилом, сачекала у кланцима [[Тројанова врата|Тројанових врата]] (''[[битка код Трајанових врата|битка код Тројанових врата]]'') и разбивши [[17. август|17.08.]]986. године у потпуности [[Византијска војска|византијску војску]]. Последица овог пораза било је избијање [[грађанског рата]] у Византији који је паралисао сваки покушај да се устанак угуши. Василије је након три [[Година|године]] сукоба уз помоћ [[Руси|Руса]] успео да поврати контролу над Царством, али је за то време Самуило је направио поход на запад заузевши скоро све [[српске земље у раном средњем веку|српске земље]] ([[Дукља|Дукљу]], [[Травунија|Травунију]], [[Босна|Босну]], [[Рашка област|Рашку]]), да би [[989]]. године заузео [[Бер]] и [[Српчиште]] (''Србицу''). Приликом заузимања [[Дукља|Дукље]] заробљава [[Јован Владимир|Јована Владимира]], али га врло брзо враћа на [[Дукља|дукљанскидукља]]нски [[престо]] као [[муж]]а своје [[српски сроднички односи|ћерке]] [[Косара|Косаре]] и свог [[српски сроднички односи|зета]]. Већ наредне године Самуило осваја [[Епир (историјска покрајина)|Епир]] и [[Драчка тема|драчку тему]], припојивши својој држави и сам [[Драч]], који му је највероватније предао његов [[српски сроднички односи|таст]] и управник града [[Јован Хрисилије]].
 
== Самуилово царство ==
 
Његовој држави припојени су: [[Епир (историјска покрајина)|Епир]], [[Тесалија]], [[Дукља]], [[Рашка област|Рашка]], [[Босна]], [[Травунија]], [[Срем]], данашња [[Албанија]] и [[Подунавска Бугарска]]. Самуило се након тога прогласио за [[цар]]а позивајући се на титулу [[Симеон I|Симеона Великог]], уздигао је [[Охридска архиепископија|Охридску архиепископију]] на ранг [[Патријаршија|патријаршије]], а престоницу из [[Преспа|Преспе]] преместио у [[Охрид]].
 
== Почетак пропасти ==
Ред 69:
== Пропаст државе ==
 
Самуила наслеђује његов [[син]] [[Гаврило Радомир]], али је држава коју је преузео већ стајала на ''стакленим ногама''. У наставку офанзиве Василије је овладао [[Штип]]ом и [[Прилеп]]ом, [[Мелник]] му се сам предао, док је [[Битољ]] (у коме се налазио Радомиров дворац) спалио, након чега се враћа да презими у [[Солун]]у. У [[април]]у наредне године Василије поново осваја [[Воден (град)|Воден]], који се у међувремену одметнуо од његове власти. Након тога Радомир шаље посланика цару преко кога нуди закључење мира и своју лојалност, али Василије одбија његову понуду и покреће нову офанзиву ударивши на [[могленски крај]]. Жесток отпор који је у [[Моглен]]у [[Константин Диоген|Константину Диогену]] и [[Нићифор Сфијакис|Нићифору Сфијакису]] пружио [[војвода Ивац]] приморао је самог Василија да дође под град и тек је тада након страховитих борби град заузет, а мало затим заузета је и [[Нотија]]. О жестини борби најбоље говоре чињенице да је [[тврђава]] након тога спаљена и разрушена, а локалномесно становништво пресељено чак на други крај царства у [[Јерменија (област)|Јерменију]], у околину [[Васпуракан]]а.
 
После ових пораза на долази до промене власти у некадашњој Самуиловој држави, вероватно током [[Септембар|септембра]] [[1015]]. године. Самуилов [[српски сроднички односи|синовац]] [[Јован Владислав]] (син [[Арон Брсјачки|Арона]] који је по Самуиловој наредби убијен) у лову недалеко од језера Петриска убија свог брата и цара Гаврила Радомира и преузима власт. Да би обазбедио своју власт Владислав убија и његову жену, а њиховог сина ослепљује. Има индиција да је ово учињено уз подршку Византије, јер је Василије са новим владром закључио мир, међутим непријатељства су ускоро поново обновљена.
 
Василије овог пута продире до самог [[Охрид]]а, али га напади [[Војвода Ивац|војводе Ивца]] на његову позадину приморавају да се врати. Ивац се пред царем повукао у [[Планина|планине]], након чега се он бацио на заузимање преосталих [[запад]]них делова Самуиловог царства, заузевши [[Тврђава|тврђаве]] [[Термица (тврђава)|Термицу]] (недалеко од [[Банско (Македонија)|Бањског]] крај [[Струмица|Струмице]]) и [[Бојана (тврђава)|Бојану]] (поред данашње [[Софија|Софије]]).
 
Јован Владислав (творац чувеног [[Битољски натпис|''Битољског натписа'']]) је у циљу осигуравања своје власти, на превару довукао у [[Преспа|Преспу]] [[Срби|српског]] [[кнез]]а и [[Самуило (цар)|Самуиловог]] [[српски сроднички односи|зета]] [[Јован Владимир|Јована Владимира]], где је, према његовој [[Хагиографија|хагиографији]], убијен на [[Црква (грађевина)|црквеном]] прагу по његовој наредби [[22. мај|22.05.]] [[1016]]. године. Крајем [[лета]] Василије је поново покушао да освоји [[Перник]], али се после [[месеци|тромесечне]] (88 [[дан]]а) [[Опсада|опсаде]] повукао необављена посла, јер је храбра одбрана предвођена [[Војвода Кракра|војводом Кракром]] пружила јуначку одбрану. Током [[Пролеће|пролећа]] [[1017]]. године Василије заузима [[Вишеград (пелагонијски)|Вишеград]], [[Бер]], [[Острово (Воден)|Острово]] и [[Молиск]], а потом и [[Сетина|Сетину]]. У борбама око Сетине, показало се колико су се тамошњи [[Јућни Словени|Словени]] плашили [[Василије II Бугароубица|Василија]], јер су на саму његову појаву побегли из скоро добијене битке против Византинаца предвођених [[Константин Диоген|Константином Диогеном]].
Преузето из „https://sr.wikipedia.org/wiki/Самуилово_царство”