Ахеменидско царство — разлика између измена

| Површина = 8.000.000 km²² (500. п. н. е.)

'''Ахеменидско царство''' ([[староперсијски језик|стрперс.]] {{Стрперс|PA|12}}{{Стрперс|A|12}}{{Стрперс|RA|12}}{{Стрперс|SA|12}}, ''-{Pārsa}-''; {{јез-перс|شاهنشاهی هخامنشی}}) или '''Прво персијско царство''' је било прво Персијско царство које је од [[520. п. н. е.]] до [[330. п. н. е.]] обухватало је простор [[Велики Иран|Великог Ирана]]. На врхунцу моћи Ахеменидско царство протезало се на око 10,7 милиона -{km²²}- што га чини највећим царством у историји [[стари век|старог вијека]]. Становништво овог царства је у то вријеме чинило 46% свјетске популације.

Извори за проучавање историје Персијског царства представљају посебне потешкоће. Разлог за то је чињеница да су они писани на бројним различитим језицима. Историја Ахеменидског царства превасходно је позната преко дела класичних писаца, пре свега Херодота који је писао у петом веку п. н. е. Његов циљ био је да прослави победе које су [[Грци]] остварили над Персијанцима у првом периоду [[Грчко-персијски ратови|Грчко-персијских ратова]] (између 490. и 478. године п. н. е.). Његови се извори ограничавају на рани период царства. Каснији класични писци, попут [[Ктезије|Ктесије]] и [[Ксенофонт]]а, такође су писали о Персији. У [[Стари завет|Старом завету]] сачуване су две слике о Персији. Персијанци се јављају као рестауратори јерусалимског храма и активне присталице [[Јахве|Јахвиног]] култа.

Персијанци ахеменидског периода говорили су старијим обликом модерног персијског језика –— [[староперсијски језик|староперсијским језиком]]. Језик је припадао [[Индоевропски језици|индоевропској]] групи језика, а исписиван је [[клинопис]]ом. [[Арамејски језик]] био је административни језик царства. О административном систему царства најбоље сведоче две групе извора: „Текстови ризнице“ (белешке о исплатама у сребру радницима уместо њихових редовних следовања) и „Текстови утврђења“ (бележе одобравања свих врста следовања у храни радницима, култним званичницима и племићима). Важно откриће је и архив из Нипура у Вавилонији који одражава пословање велике вавилонске пословне фирме, породице Мурашу.

Главни локалитети ахеменидског периода јесу [[Пасаргаде]], [[Персепољ]], [[Суза (град)|Суза]] и бројни налази у западној Турској.

Персијска домовина била је Персија, данашња провинција [[Фарс]], која се налазила на југоисточном ободу планина [[Загрос]]. Персијанци припадају већој групи народа –— [[Иранци]]ма. Иранци су првобитно били сточари који су се из централне Азије померали у Иран. Асирски извори од 9. до 7. века п. н. е. говоре о Персијанцима и [[Међани]]ма. Међани су се настањивали у области Ектабане и били су много истакнутији у односу на Персијанце, поготово у асирским аналима. О Персијанцима нема никаквих сигурним помена пре првог миленијума п. н. е. Фарса се у ранијем периоду налазила у склопу државе [[Елам]]а. [[Асурбанипал]]овим упадом у Елам (646. година п. н. е.), Елам губи контролу над Фарсом. Због тога се за настанак персијске државе може узети 7. век п. н. е. Старије, можда и правилније, име за персијску државу јесте „Аншан“. Кирови претходници (Ахемен, Теисп, Кир I, Аријарамн, Камбиз I, Арсам) називани су „краљевима Аншана“.

Међани, који су живели у области античке [[Екбатана|Екбатане]], знатно чешће се спомињу у асирским изворима. Они су се и географски налазили ближе Асирији те су често били мета асирских похода. Асирски краљеви разликовали су две групе Међана: унутар и ван царства. Међански владар [[Кијаксар]], заједно са вавилонским владарем, учествовао је у [[Пад Ниниве|походу на Ниниву]]. Међутим, користи од пада Асирије имали су само Вавилоњани који су основали [[Нововавилонско царство]]. Кијаксар се, након пљачке [[Асирско краљевство|асирских]] градова, повукао у своју земљу и до 585. године п. н. е. проширио своју власт до источне [[Анадолија|Анадолије]] улазећи у сукоб са [[Лидија|лидијским]] владаром [[Крез]]ом. Река [[Халис (река)|Халис]] чинила је границу двеју држава. И поред недостатка конкретних доказа, верује се да је Медијско царство имало неку врсту хегемоније над персијском државом. Овај став заснива се на основу дела познијих античких писаца –— [[Херодот]]а, Ктезије и др.

Оснивач Персијског царства био је [[Кир Велики|Кир од Персије/Аншана]]. Киров цилиндар доказ је да је Кир потицао од лозе локалнихмесних владара. Антички писци (Херодот и Ктезије) наводе да је Персија била вазална међанска држава. Ови наводи нису потврђени археолошким налазима. Даље, антички писци говоре о побуни коју је Кир, медијски вазал, подигао побуну против међанског краља [[Астијаг]]а. Побуна је завршена заробљавањем међанског краља и преносом власти из Ектабане у персијски центар. Ектабана је постала престоница међанске сатрапије. Победом над Астијагом, Кир је потпуно преузео међанске територије. Персија се простирала од реке Халис до источног Ирана. Побуну Кира Персијског покушао је искористити краљ Крез како би остварио територијалне амбиције Лидије. Прешао је реку Халис и сусрео се са персијском војском код Птерије. Битка је завршена без победника. Крез је повукао своју војску натраг у Лидију. Кир је наставио да га гони све до лидијске престонице, [[Сард]]а. Након двонедељне опсаде, Сард је пао. Лидија је пала под персијску власт, а Крез је заробљен и одведен на персијски двор где је, по Херодоту, постао један од најцењенијих саветника персијског цара. Тачан датум персијског освајања Лидије није познат. Обично се датује негде током четрдесетих година 6. века п. н. е.

Нагло јачање Персије зближило је [[Касни период старог Египта|Египат]] и Вавилонију. Освајање Лидије, вавилонског савезника, довело је Кира у директан сукоб са [[Набонид]]ом. Персијска и вавилонска војска сукобиле су се код Описа, источно од Тигра. Вавилонска војска поражена је и масакрирана. Набонид је пао у заробљеништво, а вавилонци су Кира прихватили као свог новог краља. Нововавилонско царство сада је постало део Персијског царства које је тиме стекло огромну територију –— од Египта до Загроса. Свога сина, Камбиза, Кир је именовао за савладара и краља Вавилона. Завршетак вавилонског ропства и поновна изградња храма у Јерусалиму традиционално се приписује Киру. Овим актом кир је ојачао свој положај на [[Левант]]у. Кир се потом окренуо освајањима ка „далеком истоку“. Овај аспект персијских освајања најмање је документован. И Херодот и Ктезија стављају ове походе на сам крај Кирове владавине и наводе да је персијски цар погинуо у [[Бактрија|Бактрији]]. Пре смрти, подвео је под персијску контролу већи део [[Авганистан]]а, данашњи [[Узбекистан]], [[Туркменистан]] и [[Таџикистан]]. Кир је основао и нову престоницу –— [[Пасаргаде]], на месту 75  km удаљеном од староеламског града [[Аншан (Персија)|Аншан]]а.

[[Камбиз II|Камбиз]] је своју владавину започео као очев савладар. Владао је Вавилоном као краљ. Након очеве смрти преузима престо и наставља са успешним походима. Главни Камбизов циљ био је освајање [[Антички Египат|Египта]], једине преостале велике силе на старом истоку. Поморска моћ Египта била је значајно повећана. Камбиз је започео са припремама за велики војни поход. Припреме су се састојале у стварању персијске флоте. Посаду бродова чинили су поданици поморских персијских држава. Међутим, предводници су, без разлике, били Персијанци. Дуготрајне припреме окончане су 526/5. године п. н. е. Камбизов поход на Египат детаљно је описао Херодот у својој другој књизи. Инвазији је претходило одвајање [[Кипар|Кипра]] од Египта и склапање споразума са [[Арабљани]]ма на [[Синајско полуострво|Синајском полуострву]]. Египћани су се сукобили са Персијанцима на најисточнијем рукавцу Нила. У првој бици су одлучно потучени и приморани на повлачење у Мемфис. Мемфис је опкољен и након десет дана и освојен. Египатски краљ [[Псаметих III]] је заробљен. Пад египатске древне престонице заплашио је суседне народе на западу. [[Либија]], [[Барка]] и [[Кирена (град)|Кирена]] приклонили су се освајачу. Настојања да освоји и јужно, [[Краљевство Куш|Кушитско краљевство]], остала су без успеха.

Крај Камбизове владавине је нејасан. Херодот преноси да су озбиљни немири потресали царство док се Камбиз борио у Египту. Према Херодоту, Камбиз је потајно убио свога брата [[Бардија|Бардију]]. Убиство је искористио персијски маг [[Гаумата]] да се прогласи за Бардију и преузме краљевски престо. Многи Персијанци прешли су на његову страну, а Камбиз је остао изолован у Египту. Чим је чуо за побуну, Камбиз се упутио натраг у отаџбину, али је умро на путу.

Долазак [[Дарије Велики|Дарија]] на власт је прича налик трилеру. Камбиз је, наводно, пред смрт признао братоубиство својим дворанима. Персијанци нису били сигурни да ли да му верују или да прихвате новог цара. Потом је група персијских племића разоткрила варалицу, сковала заверу и убила га. Њихов вођа, Дарије, постао је нови персијски цар. Даријева породица била је блиско повезана са Кировом тако да није дошло до прекида владајуће династије. Долазак Дарија на власт праћен је устанцима широм земље –— у Ирану, [[Месопотамија|Месопотамији]], [[Јерменија|Јерменији]], Авганистану и централним деловима Азије. Дарије је провео годину дана у њиховом гушењу које је било изузетно сурово. Главни извори за Даријеву владавину јесу грчка историографија и [[Стари завет]]. Ахеменидско царство значајно је проширено за време владавине овог моћног владара. Држави је припојена северозападна Индија. Тачан датум није познат, али се зна да је освојена јер се налазила на листи држава потчињених Персији. Под персијском влашћу нашла се [[Егејско море|Егеја]] и неколико острва међу којима је и [[Самос]]. Око 513. године п. н. е. персијска власт проширена је на [[Тракија|Тракију]], а Персијанци склапају савез са [[Античка Македонија|македонском]] владајућом династијом. У четвртој књизи Херодотовој описан је Даријев прекинути поход на [[Скити|Ските]].

Године 499. п. н. е. јонски градови предвођени [[Милет]]ом дижу [[Јонски устанак|устанак]]. Придружили су им се [[Карија]] и делови Кипра уз ограничену подршку [[Атина (полис)|Атине]] и [[Еретрија|Еретрије]]. Персијанцима је требало пет година да угуше устанак. Коначан резултат био је казнени напад на Атину и Еретрију који је завршен поразом Персијанаца у [[Битка на Маратонском пољу|бици на Маратонском пољу]] 490. године п. н. е. Персијанци ипак нису изгубили никакву територију. Дарије је наставио Камбизов покушај да овлада западним египатским оазама. Завршио је прокопавање канала који повезује Средоземно и Црвено море који је започео египатски фараон [[Нехо II]]. Тиме је покушао да отвори велики поморски трговачки пут од источног Средоземља до Персијског залива. Дарије је започео два велика грађевинска пројекта –— изградњу два краљевска града, [[Суза (град)|Сузе]] и [[Персепољ]]а. Умро је 486. године п. н. е.

Даријев син и наследник, [[Ксеркс I|Ксеркс]], наставља политику свога оца. Одмах по доласку на власт, Ксеркс је морао да се суочи са побуном која је избила у Египту (486. п. н. е.). Побуну је угушио за годину дана. Ксеркс је планирао да настави са ратом против грчких полиса. Зато је предузео велике припреме. Године 481. п. н. е. избио је устанак у Вавилонији . Након гушења и овог устанка, Ксеркс је велику сатрапију Вавилонију поделио на две мање: „Вавилонију“ и „Преко реке“. Прва је обухватала данашњи [[Ирак]] и [[Сирија|Сирију]] до [[Еуфрат]]а, а друга остатак Сирије и [[Палестина (регион)|Палестину]]. У борби против Грчке Ксеркс није имао толико успеха. Неки грчки градови су прихватили персијску власт ([[Теба (град у Грчкој)|Теба]], [[Тесалија]]), али су други то одбили ([[Спарта (полис)|Спарта]], [[Атина (полис)|Атина]]). Сам персијски цар предводио је [[Ксерксова инвазија на Грчку|експедицију]] која је напала Грчку. Међутим, иако је сакупио најјачу до тада виђену војску, Ксеркс није успео да покори Грчку. Након пораза Спарте у [[Битка код Термопила|Термопилском кланцу]], Ксеркс је наставио са продором ка југу освајајући Атину. Међутим, Атињани су се на време склонили на острво [[Саламина (острво)|Саламину]] где се одиграла велика [[Битка код Саламине (480. п. н. е.)|поморска битка]]. Ксеркс је поражен лукавством. Атински војсковођа [[Темистокле]] навео га је на плићак где персијска флота није могла да се развије. Након пораза код Саламине Ксеркс се повлачи на исток јер су се појавиле индиције да би Вавилон поново могао подићи устанак. У Грчкој је оставио велику војску. Међутим, након пораза код [[Битка код Платеје|Платеје]] и [[Битка код Микале|Микале]], Персијанци су протерани и из Грчке и са егејске обале. Атињани преузимају вођство у борби против Персије и оснивају [[Делски поморски савез]] како би обезбедили редовне финансијске и војне ресурсе за наставак рата са Персијом. Рат се наставио још неколико деценија. Једина значајнија битка вођена је [[Битка код Еуримедона|на ушћу реке Еуримедон]] где су Атињани однели још једну сјајну победу. Године 465. п. н. е. Ксеркс је убијен у дворској завери. Следећи цар био је [[Артаксеркс I]]. Атињани су подржавали побуну локалногмесног египатског вође [[Инарова побуна|Инара]]. Артаксеркс је послао свога заповедника [[Мегабаз]]а да угуши устанак. Он је то учинио са великом бруталношћу. Атињани су наставили ратовање са Персијом и предузели неуспешан поход на [[Кипар]]. Године 449. п. н. е. закључен је [[Калијин мир|мир]] којим је рат завршен. Персијанци су се одрекли контроле над западном Малом Азијом, а Атињани су одустали од даљег вођења борби и ширења своје државе ка истоку.

Артаксеркс I умире у зиму 424/3. године п. н. е. у Вавилонији. Наследио га је ванбрачни син Охус који је узео ново име –— [[Дарије II]]. Дарије је морао водити борбу за престо са Артаксерксовим законитим сином [[Ксеркс II|Ксерксом]] и другим незаконитим сином, [[Согдијан]]ом. Борба је трајала неколико месеци и завршена је смрћу оба претендента. Дарије се умешао у [[Пелопонески рат]] и искористио слабост Атине након [[Сицилијанска експедиција|Сицилијанске експедиције]] да пружи помоћ Спарти. Трибут који су сатрапи [[Тисаферн]] и [[Фарнабаз]] прикупљали од јонских Грка одлазио је у спартанске руке. Тиме је убрзан слом Атине која је 404. године п. н. е. након пораза остала без целокупне флоте. Дарија је наследио син Арсес који узима име [[Артаксеркс II]]. Артаксеркс је био ахеменидски владар који се најдуже задржао на престолу (405-359). Убрзо по доласку на власт, Артаксеркс се суочио са својим млађим братом [[Кир Млађи|Киром]] који је претендовао на престо. У сукобу су учествовале и грчке снаге које је предводио [[Клеарх]]. Један од учесника [[Поход Десет хиљада|похода]] био је и историчар [[Ксенофонт]]. Кирове снаге су поражене у првој бици која је [[Битка код Кунаксе|вођена код Кунаксе]]. У Египту избија устанак 401. године п. н. е. Фараон [[Амиртеј]], оснивач [[Двадесетосма египатска династија|Двадесетосме египатске династије]], протерао је Персијанце из Египта. Наредних 56 година Египат неће бити под персијском влашћу. Артаксеркс је постигао успехе на западном фронту. Користивши се новим сукобом у Грчкој ([[Коринтски рат]]), Артаксеркс је успео да Грцима наметне споразум ([[Краљев мир]]) којим су му предали градове Мале Азије. Персијска власт у овом региону остаће стабилна до доласка Александра на власт.

Артаксеркса је 359. године п. н. е. наследио син Охус који је узео име [[Артаксеркс III]]. Његово главно достигнуће било је поновно освајање Египта 343. године п. н. е. након дугог и тешког похода. Артаксеркс и његова породица погинули су у крвопролићу које је подстакао и осмислио евнух [[Багоја]]. Багоја је потом уздигао на престо јединог преживелог Артаксерксовог сина Арсеса. Он узима ново име –— Артаксеркс. Међутим, убијен је након две године Багоја који је подржао долазак на власт [[Дарије III|Дарија III]]. Након ступања на престо, Дарије је уклонио Багоју. Судбина му је доделила да му противник буде велики освајач [[Александар Македонски]]. Дарије је у историју неосновано ушао као неодлучна кукавица. Међутим, анализа Александрових похода показује да је Дарије следио разумну тактику. Александар је победом [[Битка код Граника|код Граника]] остварио превласт у западној Малој Азији. Победом [[Битка код Иса|код Иса]] прекинуо је ахеменидску власт над Малом Азијом. Потом је освојио [[Тир]] након дуготрајне [[Опсада Тира|опсаде]]. Египат му се предао без борбе. Након пораза [[Битка код Гаугамеле|код Гаугамеле]], персијски цар дефинитивно је поражен. Нашао се у бекству. Падом Ектабане, језгра државе, означен је крај Персијског царства и почетак историје хеленизма. Након убиства Дарија од стране једног од његових заповедника, [[Бес Бактријски|Беса]], Александар се прогласио персијским краљем и осветником Ахеменида.

Целокупна територија Ахеменидског царства била је подељена на провинције које су се обично називале [[Сатрапија|сатрапије]] (персијски: штитећи краљевство). Управници су се називали сатрапима. Међутим, терминологија није увек прецизна. Грчки писци су повремено за сваког официра који окружује краља користили реч „сатрап“. Сатрапија је била прилично пространа. Сатрап је водио послове из провинцијске престонице истоветне са старим престоницама држава које су биле освојене. У Египту, на пример, сатрапски центар био је Мемфис, у Лидији Сард, у Медији Ектабана, у Вавилонији Вавилон. Такође су успостављани и нови центри: [[Дамаск]] (сатрапија „Преко реке“), [[Даскилејон]] ([[Фригија]]) и сл. Сатрапска престоница била је умањена верзија краљевских центара. У њој су провинцијски порези сакупљани и чувани. Порези су могли бити плаћани у натури или у племенитим металима. Сатрапова резиденција била је налик палати.

Дужност сатрапа било је и одржавање путева по којима је царство било познато. Херодотови описи дају драгоцене информације о путу којег су Ахемениди изградили од Сарда до Сузе. Постојала су одмаралишта са размаком од једног дана хода где су гласници могли добити храну и нове коње. Унутар сваке сатрапије постојале су мање целине којима су управљали локалнимесни људи.

Религије старог Блиског истока су биле многобожачке. Обожавали су природу. [[Сунце]] и [[Месец|Мјесец]], [[ватра]], [[вода]] и вјетар су им представљали светиње. Њима су приносили жртве: коње и волове. Обред се обављао на олтарима крај којих је вјечно горјела ватра. Над жртвом су читане св. молитве и поливане су светим пићем -— хаома, које се затим давало вјерницима.

* Историја старог истока -— Амели Курт

* Стара Грчка -— В. В. Струв, Д. П. Калистов

* Иран, размеђе истока и запада -— Герхард Швајцер

[[Категорија:Персија|* ]]