Папска држава — разлика између измена
Садржај обрисан Садржај додат
Нема описа измене |
м сређивање |
||
Ред 70:
}}
'''Папска држава''' или '''Папске земље''' ({{јез-ита|Stato della Chiesa}}) је име историјске [[
== Историја ==
=== Рана историја ===
[[Пипин Мали]] је средином [[8. век]]а освојио већи део [[север]]не Италије и поклонио простор бившег [[Равенски егзархат|Равенског егзархата]] римокатоличком [[Папа|Папи]]. Овај историјски акт је познат као [[Пипинов поклон]]. [[Карло Велики]] је [[781]]. кодификовао и одредио територије на којима Папа има суверенитет. Територија је обухватала [[Рим]] и околину, али и [[Равена|Равену]], [[Пентаполис]] и [[Војводство Беневенто]], [[Тоскана|Тоскану]], [[Корзика|Корзику]], [[Ломбардија|Ломбардију]] и још неке градове. Сарадња папства и [[Каролинзи|Каролиншке династије]] је кулминирала 800. када је [[Папа Лав III]] крунисао Карла Великог за првог германског „Цара Римљана“ (''-{Augustus Romanorum}-''). Међутим, у прва три века постојања Папске државе, Папа није имао ефективну контролу над целом државом, нити је било јасно да ли је Папска држава независна у односу на [[Свето римско царство]].
У [[10. век]]у, цар [[Отон I]] је склопио уговор са Папом по којем је Папској држави потврђен суверенитет и независност. Ово питање је и даље остало предмет сукоба папства и царства, све до око 1300. када је независност Папе превагнула.
Ред 82:
=== Папска држава на врхунцу моћи ===
Током [[Ренесанса|Ренесансе]], територија Папске државе се проширила, највише под Папама [[Папа Александар VI|Александром VI]] и [[Папа Јулије II|Јулијем II]]. Папе су постале једне од најважнијих италијанских [[световни]]х владара, поред своје улоге у Цркви. У пракси, већином папских поседа су владали
На врхунцу територијалне експанзије, у [[18. век]]у, Папска држава је обухватала већину централне Италије: [[Лацио|Лациј]], [[Умбрија|Умбрију]], [[Марка (Италија)|Марку]], [[Равена|Равену]], [[Ферара|Ферару]], [[Болоња|Болоњу]] и делове [[Ромања|Ромање]]. Такође је укључивала енклаве у јужној Италији и околину Авињона у Француској.
=== Доба револуција ===
У периодима [[1796]]-[[1800]]. и [[1808]]-[[1814]], [[Француска револуција|француска револуционарна армија]] је претворила Папске поседе у [[Римска република 18. века|Римску републику]], а касније у део Француске.
Италијански национални револуционари су [[1849]]. прогласили [[Римска република 19. века|Римску републику]], док је [[Папа Пије IX]] побегао из Рима. Француске трупе [[Наполеон III Бонапарта|Луј Наполеона Бонапарте]] и Аустрије су поразиле револуционаре и вратиле Папу на власт.
=== Уједињење Италије
Године [[1860]], држава ујединитељ Италије — [[Краљевина Пијемонт-Сардинија|Сардинија]], припојила је [[Болоња|Болоњу]], [[Ферара|Ферару]], [[Умбрија|Умбрију]], [[Марка (Италија)|Марку]] и [[Беневенто]] Италији. Ове територије су биле приближно две трећине Папске државе. Под папском контролом је остао регион [[Лацио|Лациј]] у околини Рима. Тако је покренуто [[Римско питање]], т. ј. питање суверенитета над градом Римом.
Папски суверенитет у Риму је штитио француски гарнизон. Овај гарнизон се повукао јула [[1870]]. због избијања [[Француско-пруски рат|Француско-пруског рата]]. У септембру, Италија је објавила рат Папској држави и освојила Рим 20. септембра. [[Папа Пије IX]] се повукао из своје уобичајене резиденције [[Палата Квиринале|Палате Квиринале]] у Ватикан и прогласио се заробљеником.
Касније, [[1929]], [[Папа Пије XI]] формално се одрекао поседа Папске државе и потписао [[Латерански уговор]] са Италијом, којим је формирана држава [[Ватикан|Град Ватикан]]. Ова држава је суверена територија [[Света столица|Свете Столице]], која је сама по себи субјект [[Међународно право|међународног права]].
Ред 100:
== Спољашње везе ==
{{Commonscat|Papal States}}
[[Категорија:Бивше државе на Апенинском полуострву]]
[[Категорија:Католицизам]]
| |||