Кримски канат — разлика између измена

м
сређивање
м (сређивање)
* степе јужне [[Русија|Русије]] и [[Украјина|Украјине]].
 
Након смрти Хаџи Гераја уследила је борба за власт његових синова. У тај сукоб се умешало [[Османско царство]], па су поставили Менлија Гераја за кана. Османско царство је [[1475]]. заузело кнежевину Теодоро и три колоније од Ђенове. Од тада је канат под протекторатом Османског царства. Обала Крима је постала отоманскаосманска провинција (санџак), а остатком Крима и северним степама управљали су [[Кан (титула)|канови]].
 
[[Султан]]и су се односили према кановима више као према савезницима, а не поданицима. Канове нису бирали у Цариграду, него су само одобравали постављање новог кана. Турци су признавали легитимитет канова по степама као потомака [[Џингис-кан]]а. Канови су водили своју властиту спољну политику, која се знала разликовати од политике Османског царства. Односи између кана и султана су били предмет дипломатских односа. Канови су ковали властити новац и њихово име се спомињало на молитвама петком, а то су била два значајна елемента [[сувереност]]и. Нису плаћали [[данак]] Османском царству, него је Османско царство њима плаћало за услуге током ратних похода.
== Политички и економски систем ==
 
Гираји воде порекло од [[Џингис-кан]]а и такво племенито порекло омогућило им је да се потврде. Према традицији степе, владар је легитиман само ако може доказати порекло од Џингис-кана. Кримски Канат није следио отоманскуосманску идеологију и систем власти, него је следио традицију хорде. Кан је владао уз помоћ племићких породица бегова. Ногаји су припадали Астраханском канату до његова пада [[1556]]. и тада су постали значајни у Кримском канату.
 
Територија каната је била подељена међу [[бег]]овима, а испод бегова су били [[мирзе]] и племићке породице. Однос сељака и сточара према мирзама није био феудалан. Били су слободни, а исламски закон их је штитио од губитка тих права. Земља се заједнички обрађивала, а порез се разрезивао по селу. [[Порез]] је представљао десетину пољопривредног производа или дванаести део стоке. За време последњег кана извршена је реформа према турском моделу.
[[Датотека:S. V. Ivanov. At the guarding border of the Moscow state. (1907).jpg|мини|265п|Руси на јужним границама. Насликао: Сергеј Васиљевич Иванов]]
 
Кримски закон је био базиран на татарском закону, исламском закону и нешто ствари из турских закона. [[Муфтија]] је био главни свештеник, кога је бирало локалномесно свештенство. Муфтијина администрација контролисала је велику црквену земљу. Отомански султан је постављао кадијааскера, који је контролисао канатске судске јединице, којима су управљале кадије. [[Кадија|Кадије]] су теоретски зависиле о кадијааскеру, али практички су зависиле о кану и вођама кланова.
 
Религиозне мањине ([[Грци]], [[Јермени]], [[Кримски Готи]], [[Черкези]], Ђеновљани, [[Кримски Караити]] и [[Јевреји]]) живеле су у градовима и насељима, често у одвојеним четвртима. Имали су властите религиозне и судске институције. Контролисали су финансије и трговину, а плаћали су порез као компензацију за неслужење у војсци. Нема доказа да је било неке дискриминације. Живели су као кримски [[Татари]] и говорили су њихов језик.
== Златно доба ==
{{Историја Крима}}
Кримски канат је био једна од највећих сила у Источној Европи до 18. века. Играли су битну улогу у одбрани граница муслиманског света против Московске Русије и Пољске. У процесу који се звао "'''жетва степе'''" поробљавали су многе словенске сељаке и узимали ратни плен, од чега би кану припадао део од 10 до 20%. Понекад је походе предводио кан, а много пута су били појединачни походи, од којих је много било и против воље кана.
 
Све до почетка 18. века канат је био укључен у велику трговину [[ропство|робљем]] у Османском царству и Блиском истоку. [[Кефе]] је била најпознатија лука за трговину робовима. Постоје истраживачи, који процењују да је око 3 милиона људи било одведено у робље за време Кримског каната. Једна од најпознатијих жртава била је Рокселана, која је постала супруга [[Сулејман I|Сулејмана Величанственог]]. Константна опасност од Татара довела је до стварања [[козаци|козака]].
 
Татари су обично нападали дуж вода. Њихов главни пут према [[Москва|Москви]] је био од [[Перекоп]]а, до [[Тула|Туле]]. Када би зашли довољно дубоко, око 100 до 200 километара у територију окренули би се и кренули у пљачку и хватање робова. Русија је мобилисала до 65.000 војника у пролеће, што је било тешко оптерећење за државу. Обала реке Оке близу Москве је била последња линија одбране. [[Козаци]] и млади племићи би организовали страже да знају кретање Татара у степи.
== Назадовање ==
 
Са назадовањем Османског царства и променом односа снага у Европи започело је и назадовање Кримског каната. Из отоманскихосманских похода су се враћали без плена, празних руку, а татарска [[konjica|коњица]] је имала велике губитке како су модерне европске војске имале све више јачих [[топ]]ова. При крају 17. века [[Русија]] је постала превише снажна за кримске Татаре, па више нису могли пљачкати као некад. Нису могли изводити пљачкашке походе у Русији и Украјини. Економске невоље су довеле и до унутрашње борбе за власт. При крају каната и Ногаји су престали да подржавају кана.
 
У првој половини 17. века [[Калмици]] су основали [[Калмички канат]] на доњој Волги и почели су ратовати против Кримског каната и Ногаја. Калмички канат је постао руска вазална држава и учествовао је у руским походима 17. и 18. века са до 40.000 коњаника.