Транскеј — разлика између измена

'''Транскеј''' је био некадашњи први (од 10) [[бантустан]] (формално [[република]]) у [[Јужноафричка Република|Јужноафричкој Републици]] намењен [[Негроидна раса|црначком]] домородачком становништву [[Коса (етничка група)|Коса]] за време [[апартхејд]]а.

Транскеј је основала влада [[Јужноафричка Унија|Јужноафричке Уније]] [[1959]]. као аутономни бантустан (заједно са бантустаном [[Цискеј]]) за народ Коса. Транскеј је проглашен потпуно независном државом [[1976]], како би правно послужио као држава за милионе црначких Коса, који су на тај начин изгубили дотадашње [[држављанство]] Јужноафричке Уније. <ref name=brit/>

На почетку [[15. век]]а територију источно од реке [[Грејт Кеј]] запосели су преци данашњег народа [[Нгуни]]. Та [[племе]]на говорила су разне варијанте [[Коса (језик)|Коса језика]] и били претеча данашњег народа Коса. Након [[1820]]. у тај крај почела су да се сливају различита племена, такозвани [[Фенгу]] (''Луталице без домовине''), које су са територије данашње [[Јужноафричка Република|јужноафричке]] [[Административна подела Јужноафричке Републике|провинције]] [[Квазулу-Натал|КваЗулу-Натал]] потиснуло [[племе]] [[Зулу]] под вођством свог поглавице [[Шака Зулу|Шаке Зулуа]]. <ref name=brit/>

[[Бури|Бурски]] колонисти звали су земље племена Коса између [[Велика рибља река|Велике рибље реке]] и реке [[Грејт Кеј]] -— Цискеј, а оне земље које леже источно од Грејт Кеја -— Транскеј. <ref name=brit/>

Кад су Бури почели да се насељавају и у тај крај помичући се из [[Кејптаун]]а на исток, сукобили су се афричким домородачким Косама, тако да су [[1778]]. склопили договор с њима, по коме је [[Велика рибља ријека]] утврђена као граница између територије [[племе]]на Коса и [[Колонија Рт добре наде|Колоније Рт добре наде]], али Косе нису схватили поенту тог уговора, који је њима спречавао да се селе на запад. Након тога је уследио читав низ сукоба на граници између [[1779]]. и [[1879]]. године. [[Британска империја|Британци]] су [[1847]]. анектирали Кафрарију, територију западно од реке Грејт Кеј и прикључили ју Колонији Рт добре наде [[1866]]. године. Затим су између [[1879]]. и [[1894]]. анектирали и све остале територије Транскеја: Источни Грикаленд, Пондоленд и Тембуленд и прикључили их Колонији Рт добре наде. Британци су [[1894]]. основали по Транскеју територијална већа, заменивши тако традиционални племенски политички систем својим органима. На почетку [[20. век]]а, сва та већа су уједињена у јединствено Генерално веће за Транскеј. Кад је [[1910]]. основана [[Јужноафричка Унија]] све земље Транскеја постале су део [[Провинција Рт добре наде|Провинције Рт добре наде]]. <ref name=brit/>

Након изгласавања ''Закона о Банту самоуправи'' [[1959]], у [[скупштина|парламент]]у Јужноафричке Уније у којем је инаугурисано начело ''Одвојеног развоја'' и формално дата самоуправа бантустанима, Транскеј и [[Цискеј]] постали су први аутономни бантустани. <ref name=brit/> Након тога је [[1963]]. основан [[скупштина|парламент]], ограничене моћи, јер је његове одлуке морао да одобрити парламент Јужноафричке Уније. Процес конституисања Транскеја довршен је [[1976]]. кад је он на наговор Јужноафричке Републике прогласио независност, коју је одмах признала ЈАР и остали независни бантустани, пославши своје дипломате у главни град [[Мтата|Умтату]].

}}</ref> Израелски бизнисмен Јаков Меридор (блиски пријатељ [[премијер]]а [[Менахем Бегин|Менахема Бегина]]) отворио је представништво своје компјутерске компаније Дегем у Транскеју, а професор Џозеф Бен Дак постао је саветник владе. <ref name=isra/>

Након првих слободних демократских избора, у којима су право гласа имали сви грађани Јужноафричке Републике, и усвајања новог [[Устав]]а [[27. април]]а [[1994]], свих 10 бантустана је укинуто и укључено у нову-стару државу Јужноафричку Републику. <ref name=word>{{cite web

}}</ref> Територија бантустана Транскеј постала је део нових [[Административна подела Јужноафричке Републике|провинција]] [[Источни Кејп]] и [[Квазулу-Натал|КваЗулу-Натал]], а сви његови грађани добили су поновно јужноафричко држављанство. <ref name=brit/>

Бантустан Транскеј имао је 43 654 км²² и 3 390 000 становника пред крај свог постојања [[1994]]. године.<ref name="saps">{{cite web

Протезао се уз обале [[Индијски океан|Индијског океана]], југоисточно од [[Дурбан]]а, окружен територијом [[Јужноафричка Република|Јужноафричке Републике]] са свих страна, осим према северу где је на малом делу граничио са [[Лесото]]м. Транскеј се састојао од три одвојене територије, једног већег централног, и два много мања, у планинској унутрашњости, источно и западно од централног дела. <ref name=brit>{{cite web

}}</ref> Главни град је Транскеја био је [[Мтата|Умтата]], а једина лука Порт Сент Џонс.

Централни део простирао се од реке Умтамвуна на северу и падина масива [[Дракенсберг]], до реке Грејт Кеј на југу, уз Индијски океан. Велик део територије Транскеја био је планинско земљиште, непогодно за пољопривреду. <ref name=hist>{{cite web

Најпознатији грађанин Транскеја био је председник Јужноафричке Републике [[1994]] -— [[1999]], [[Нелсон Мандела]].

Номинално, Транскеј је био демократска република, са највишим законодавним органом -— парламентом од 150 чланова, од којих су половина изабрани на вишепартијским изборима, а половину су постављали локалнимесни поглавице. Партија првог председника [[Кајсер Матанзима|Кајсера Матанзима]] Национална партија независности, практички је самостално водила земљу, и представљала једину стварну политичку снагу, друга по снази Демократска партија, била је преслаба да било шта направи (осталих 4 још слабије). Након [[државни удар|војног удара]] којег је извео Банту Холомиса [[30. децембар|30. децембра]] [[1987]]. све партије су укинуте, а земљом је владала војна хунта све до укидања Транскеја.

Транскеј је од самог почетка добивао помоћ владе Јужноафичке Републике, без које није био у стању да се одржи. Мала територија, са бројним становништвом и готово никаквом привредом, створили су једну инвалидну политичку творевину, тако да је средином [[1980е|1980-их]] 85 % прихода Транскеја долазило као помоћ од владе из [[Преторија|Преторије]]. Остатак прихода биле су дознаке радника који су радили по ''Белачкој Јужној Африци''.