Мутавеклијско краљевство Јемен — разлика између измена
Садржај обрисан Садржај додат
м Робот: додато {{bez_izvora}} |
м сређивање |
||
Ред 43:
== Историја ==
Верски вође из [[шиизам|шијитске]] [[ислам]]ске [[Секта|секте]] [[Зеиди|Зејдије]] успели су да протерају снаге [[Османско царство|Османског царства]] из планинске територије која је касније постала [[Северни Јемен]] негде око средине [[17. век]]а. Али је читав наредни век тај део Јемена остао јако разједињен и практички без икакве централне власти, због изузетно слабих могућности кретања по планинском терену Северног Јемена. [[Османско царство]] вратило се у Јемен [[1849]]. године, и успело да заузме обални појас Северног Јемена, Тихамах. Притисцима на Зејдијске [[
Међутим Османлије нису никада успели да задобију потпуну контролу над Јеменом и никада нису успели у потпуности да елиминишу отпор
Након слома [[Османско царство|Османског царства]], [[30. октобар|30. октобра]] [[1918]], [[имам]] Јаија Мухамед из династије ал-Касими прогласио је независност Северног Јемена. Имам Јаија Мухамед се [[1926]]. године прогласио краљем Мутавеклијског краљевства Јемен, и тако је постао световни а не само духовни вођа Јемена. Након тог су Јемен признале бројне државе.
Јаија Мухамед успео је 1920-их проширити територију своје државе на обални део Јемена, Тихамах, а и према северу на јужни Асир. На северу су се његове амбиције судариле са [[Саудијска Арабија|саудијским]] краљем Абдул Азиз ибн Саудом. Због тог су избијали и војни сукоби. Раних 1930-их саудијске снаге успеле су поново да заузму добар део раније изгубљених подручја, укључујући и град [[Ал Худаида]] на југу обалног појаса Тихамах. Данашње границе са [[Саудијска Арабија|Саудијском Арабијом]] установљене су тек [[20. мај]]а [[1934]]. године, након потписивања Мировног споразума у Таифу ([[Саудијска Арабија]]). Имам Јаија међутим никад није признао јужне границе своје државе према [[Уједињено Краљевство|британском]] [[Протекторат Аден|Протекторату Аден]]. Држао их је илегалнима и резултатом преговора туђинаца. Због тог је та граница била поприште војних сукоба и инцидената с [[Уједињено Краљевство|британском]] војском.
Краљевина Јемен, била је један од оснивача [[Арапска лига|Арапске лиге]] [[1945]]. године, те потом и [[Организација уједињених нација|Уједињених народа]] [[30. септембар|30. септембра]] [[1947]]. године
Ред 55:
Имам Јаија умро је за време [[државни удар|војног удара]] [[1948]]. године. На власт су се успели [[државни удар|пучисти]]. Али је убрзо имамов син Ахмед ибн Јаија, успео срушити пучисте и вратити се на трон након неколико месеци. Његова је владавина била је обележена растућом репресијом, он је обновио граничне сукобе с [[Уједињено Краљевство|Уједињеним Краљевством]] које је стајало на путу његове тежње да створи јединствени Велики Јемен. У марту [[1955]], изведен је покушај војног удара који је водила скупина официра и двоје незадовољне браће Ахмед ибн Јаије. Чак су га накратко успели и свргнути с престола, али су убрзо побеђени.
Ахмад ибн Јаија након тога морао се носити с растућим притиском на њега за потпору [[Арапи|арапским]] националистичким циљевима младог [[
Ахмед ибн Јаија је умро септембра [[1962]], а наследио га је његов син Мухамед ал-Бадр међутим он је владао врло кратко јер је исте године свргнут војним ударом. Војни официри школовани у Египту били су опчињени Насеровим арапским национализмом, па тако и млади заповедник краљевске гарде, Абдулах Салал, који је повео пучисте. Пучисти су преузели контролу над главним градом [[Сана (град)|Сана]], и створили [[Северни Јемен|Арапску Републику Јемен]]. [[Египат]] је на бројне начине помагао Арапску Републику Јемен, јер се ројалисти нису тако лако помирили с губитком власти. Они су имали присталице у краљевским кућама [[Саудијска Арабија|Саудијске Арабије]] и [[Јордан]]а тако је земља ушла у грађански рат, који је трајао са различитим интензитетом све до [[1967]], кад је Египат повукао своје јединице. Након тога ројалистичке снаге су успеле да надјачају и у завршним операцијама [[1968]], заузму главни град [[Сана (град)|Сану]]. Након тога опкољени републиканци пристали су на национално измирење. Потом је уследило и службено признање републиканске Арапске Републике Јемен, од стране моћног суседа [[Саудијска Арабија|Саудијске Арабије]] [[1970]]. године.
Ред 64:
* Јаија Мухамед ибн ал-Касими,- 1926-1948.
* Ахмад ибн Јаија,- 1948-1962.
* Мухамед ал-Бадр,- 1962-1967.
== Види још ==
| |||