Краљевина Пруска — разлика између измена
Садржај обрисан Садржај додат
мНема описа измене |
м сређивање |
||
Ред 50:
Хоенцолерни из Бранденбурга су 1529. [[споразум из Гримница|осигурали наслеђивање]] [[Померанијско војводство|Померанијског војводства]] после [[Бранденбуршко-померанијски сукоб|низа сукоба]], [[Споразум из Шћећина (1653)|задобили]] [[Провинција Померанија|њен источни део]] након [[Вестфалски мир|Вестфалског мира]].
Од 1618. [[Кнежевина Бранденбург|Електоратом Бранденбург]] и [[Пруском војводство|Пруским војводством]] су путем [[персонална унија|персоналне уније]] владали припадници династије Хоенцолерн („[[Бранденбург-Пруска]]“). Бранденбург је био део [[Свето римско царство|Светог римског царства]], а Пруско војводство [[пољска|пољски]] феуд. Током [[Пољско-шведски рат (1655—1660)|Другог северног рата]], [[Уговором из Лабијауа]] и [[Уговор из|Уговором из Вехлау-Бромберга]] Хоенцолерни су добили суверенитет над Пруским војводством. Стога, у замену за савез против [[Краљевство Француска|Француске]] у [[Рат за шпанско наслеђе|Рату за шпанско наслеђе]], изборник краља [[Фридрих III, цар Светог римског царства|Фридрих III]] се крунисао за „[[краљ у Пруској|у Пруској]]“ као [[Фридрих I од Пруске|Фридрих I]] 1701. године. Законски гледано, ниједно краљевство није могло постојати унутар Светог римског царства, осим [[Чешка (Бохемија)|Чешке]]. Међутим, Фридрих је, полазећи од тога да Пруска никада није припадала царству и да су Хоенцолерни потпуно суверени над њом, сматрао да је могао да уздигне Пруску у ранг краљевства.
Наслов „краљ у Пруској“ је усвојен да се нагласи да су изборни кнезови краљеви само у њиховом бившем војводству. У Бранденбургу и деловима њиховог домена који су још увек били у Царству, они су правно гледано били само кнежеви изборници. Ипак, до овог периода ауторитет цара је био само номиналан. Владари разних територија Царства су се понашали као владари суверених држава, и само су формално признавали царев ауторитет. Стога, иако је Бранденбург остао део Царства до његовог краја 1806, од 1701. па надаље третиран је као de facto део краљевства. Међутим, због правне чињенице да су Хоенцолерни још увек били цареви поданици у територијама који су били делови царства, наставили су да користе титулу кнежева изборника Бранденбурга све до краја царства. Стање је било тако све до 1772. када је титула промењена у „краљ Пруске“.
=== 1701–1721: Последице Тридесетогодишњег рата и Великог северног рата ===
Нова Краљевина Пруска била је врло сиромашна природним ресурсима и разорена [[Тридесетогодишњи рат|Тридесетогодишњим ратом]]. Њена територија је била расута. Простирала се у дужини од 1.200
{{Историја Немачке}}
[[Шведска|Шведски]] пораз од [[Руска Империја|Русије]], [[Изборна кнежевина Саксонија|Саксоније]], [[Пољско-литванска унија|Пољске]], [[Данска—Норвешка|Данске-Норвешке]], [[Кнежевина Хановер|Хановера]] и Пруске у [[Велики северни рат|Великом северном рату]] (1700—1721) означио је крај значајне шведске моћи на јужним обалама Балтичког мора. У току [[Помаранијски поход|Померанијског похода]] и по одредбама руско-шведског [[мир из Стокхолма|мира из Стокхолма]] (јануар 1720), Пруска је добила јужну [[Шведска Померанија|Шведску Померанију]] са [[Шчећин]]ом.
Велики кнез-изборник је увео [[јункери|јункере]], земљопоседничку аристократију, у чиновништво и војску своје краљевине. Повећано је занимање за пољску војску и образовни систем.{{sfn|Rothbard|1999|pp=24–27}} Краљ [[Фридрих Вилхелм I]] је увео пруски обавезни образовни систем 1717.{{sfn|Rothbard|1999|pp=24–27}}
Ред 65:
Године 1740. на пруски престо ступио је краљ [[Фридрих Велики|Фридрих II Велики]]. Користећи као изговор споразум из 1537. (на који је цар [[Фердинанд I, цар Светог римског царства|Фердинанд I]] ставио вето) којим је требало да делови [[Шлеска|Шлеске]] припадну [[Бранденбург]]у након нестанка своје владајуће династије [[Пјастови]]ћа, Фридрих је напао Шлеску, чиме је започео [[Рат за аустријско наслеђе]]. Након врло брзог заузимања Шлеске, Фридрих је понудио своју заштиту надвојвоткињи [[Марија Терезија|Марији Терезији]], ако се покрајина преда њему. Понуда је одбијена, али Аустрија се суочила неколико других противника, а Фридрих је на крају могао да добије формални уступак [[Споразум из Берлина|споразумом из Берлина]] 1742.
На изненађење многих, Аустрија је успешно успела обновити рат. Године 1744. Фридрих је напао опет како би спречио одмазду и захтевао је, овај пут, Чешку. Није успео, али француски притисак на аустријског савезника [[Краљевство Велика Британија|Велику Британију]] довео је до низа споразума и компромиса, што је кулминирало 1748. године [[Ахенски мир (1748)|споразумом из Ахена]] којим је обновљен мир и Пруској је остављена већина Шлеске.
Понижена због уступања Шлеске, Аустрија је радила на осигуравању савеза с Француском и Русијом („[[Дипломатска револуција]]“), док је Пруска одвучена у британски табор формиравши [[Англо-пруски савез]]. Кад је Фридрих превентивно напао Саксонију и [[Чешка (Бохемија)|Чешку]] током неколико месеци током 1756—1757, покренуо је [[Седмогодишњи рат]] који се такође може сматрати првим [[светски рат|светским ратом]], јер се водио на три континента (Европи и у француским и британским колонијама у Америци и Азији).
Ред 93:
=== Након Наполеона ===
[[Датотека:Uitbreiding Pruisen 1807-1871.png|мини|десно|300п|Ширење Пруске 1807—1871<br />плаво-територије према [[Тилзитски мир|Тилзитском миру]] [[1807]].<br />зелено-добијено [[1815]].<br />тиркиз-добијено у рату са [[Други шлезвички рат|Данском]] и [[Аустријско-пруски рат|Аустријом]] [[1864]]—[[1866]].]]
Пруска награда за свој удео у поразу Француске је дошла на [[Бечки конгрес|Бечком конгресу]], где је Пруска добила већину својих изгубљених територија и још више, укључујући и 40% [[Краљевина Саксонија|Краљевине Саксоније]] и већи део [[Порајње|Порајња]]. Велики део територија добијен у [[поделе Пољске|трећој подели Пољске]] додељено је [[Конгресна Пољска|Конгресној Пољској]] под руском влашћу.
Са овим пруским територијалним добицима, краљевство је реорганизовано у десет провинција. Већина краљевства, осим провинција Источне Пруске, Западне Пруске и Посена, постало је део нове [[Немачка конфедерација|Немачке конфедерације]], конфедерације 39 суверених држава које су замениле укинуто Свето римско царство.
Ред 109:
Године 1848, акције која је предузела Данска према војводствима [[Војводство Шлезвиг|Шлезвиг]] и [[Војводство Холштајн|Холштајн]] довеле су до [[Први шлезвишки рат|Првог шлезвишког рата]] (1848—1851) између Данске и Немачке конфедерације. Данска је однела победу.
Фридрих Вилхелм је објавио [[Устав Пруског краљевства|први пруски устав]] својом одлуком 1850. године. Овај документ умерен по мерилима тог времена, али конзервативан по данашњим мерилима, створио је два дома парламента. [[Ландтаг|Доњи дом]] или законодавно тело су бирали сви порески обвезници, који су били подељени у три категорије чији су гласови вредили у зависности од износа плаћеног пореза. Жене и они који не плаћају порез нису имали право гласа. То је омогућило да нешто више од трећине бирача изабере 85% законодавног тела. Горњи дом, који је касније преименован у „[[Дом кнезова]]“, именовао је краљ. Он је задржао пуну извршну власт и министри су били одговорни само њему (заиста, и до 1910. пруски краљеви сматрали су да владају по [[Божанско право краљева|божанском праву]]). Као резултат тога, власт земљопоседничке класе, јункера, остала је непрекинута, нарочито у источним провинцијама.
Фридрих Вилхелм је претрпео мождани удар 1857. године, а његов млађи брат, кнез Вилхелм, постао је регент. Вилхелм је водио знатно умеренију политику и стекао довољно снаге године да је после смрти Фридриха Вилхелма 1861. могао да постане краљ [[Вилхелм I Немачки|Вилхелм I]] захваљујући својим способностима. Међутим, убрзо након доласка на престо, суочио се спором са својим парламентом око величине војске. Парламент, којим су доминирали либерали, уступио је пред Вилхелмовом жељом да се повећа број пукова и ускратио одобрење за буџет који би то одобрило. У пат-позицији која је уследила, Вилхелм је разматрао да абдицира у корист свог сина, принца Фридриха Вилхелма. Међутим, ипак су га уверили да именује за премијера [[Ото фон Бизмарк|Ота фон Бизмарка]], велепосланика у Француској. Бизмарк је преузео дужност [[23. септембар|23. септембра]] [[1862]].
Ред 126:
Први од тих ратова је био [[Други шлезвички рат]] (1864), који је започела Пруска и успела у добијању аустријске помоћи. Данска је била тешко поражена и предала је и Шлезвиг и Холштајн Пруској, односно Аустрији.
Подељена управа над Шлезвигом и Холштајном је затим постала окидач за [[Аустријско-пруски рат]] (1866), у ком је Пруска, у савезу с [[Краљевина Италија|Краљевином Италијом]] и разним северним немачким државама, објавила рат Хабзбуршкој монархији. Коалиција предвођена Аустријом је била сломљена, а Пруска је анектирала четири мање савезнице-Краљевину Хановер, Електорат Хесен, Војводство Насау и Слободни град Франкфурт. Пруска је такође припојила Шлезвиг и Холштајн и такође ефективно анектирала Саxе-Лауенбург натеравши га у персоналну унију с Пруском (која је претворена у пуну унију 1876. године). Краљ Вилхелм је у почетку хтео територију саме Аустрије, али га је Бизмарк уверио да одбаци ту замисао. Иако је Бизмарк желео да Аустрија не игра никакву будућу улогу у немачким питањима, он је и даље сматрао да би Аустрија могла бити важан будући савезник.
С тим територијалним добицима, пруски поседи у [[Порајње|Порајњу]] и [[Вестфалија|Вестфалији]] су по први пут спојени на остатком краљевства. Рачунајући на [[дефакто|de facto]] припајање Саxе-Лауенбурга, Пруска се сада пружала непрекидно преко северне две трећине Немачке. Остаће на том обиму до збацивања монархије 1918.
Бизмарк је искористио ову прилику да доврши буџетски спор с парламентом. Он је предложио закон о надокнади штете којим му се даје ретроактивно одобрење за управљање без законског буџета. Претпостављао је, тачно како се испоставило, да ће то довести до поделе између његових либералних противника. Док су неки од њих тврдили да не сме бити компромиса с начелима уставне власти, већина либерала одлучила је да подржи закон у нади да ће се постићи више слободе у будућности.
Немачка конфедерација се распала у склопу рата. Уместо ње, Пруска је ујединила 21. државе северно од [[Мајна|Мајне]] основавши године 1867. [[Севернонемачка конфедерација|Севернонемачку конфедерацију]]. Пруска је била доминантна држава у овој новој конфедерацији, чинећи четири петине њене територије и становништва. Њена готово тотална контрола је потврђена у уставу који је написао Бизмарк. Извршна власт је поверена председнику
[[Датотека:Wernerprokla.jpg|мини|лево|250п|Проглашење [[Немачко царство|Немачког царства]] у [[Версај]]у]]
Јужне немачке државе (осим Аустрије) су биле присиљене да прихвате војне савезе с Пруском, и Пруска је започела кораке како би их спојила са Севернонемачком конфедерацијом. Бизмарково планирано уједињење Немачке у виду [[Немачко питање|мале Немачке]] је дошло знатно ближе остварењу.
Завршни чин ових догађања био је [[Француско-пруски рат]] (1870), где је Бизмарк натерао француског цара [[Наполеон III Бонапарта|Наполеона III]] да објави рат Пруској. Активиравши савезе који су успостављени након аустро-пруског рата, немачке државе су се окупиле и брзо поразиле Француску. Чак и пре тога, Бизмарк је био у могућности да доврши посао уједињења Немачке под пруским вођством. Патриотски занос изазван ратом с Француском био је превише за преостале противнике јединствене нације, па је 18. јануара 1871. (170. годишњица крунисања првог пруског краља [[Фридрих I од Пруске|Фридриха I]]) проглашено [[Немачко царство]] у [[Дворана огледала|Дворани огледала]] у [[Версајски дворац|Версајској палати]] код Париза, док је делови француског главног града и даље били под опсадом. Краљ Вилхелм постао први цар уједињене Немачке.
Ред 145:
Међутим, семе за будуће проблеме лежало је у несразмери између царског и пруског система. Царство је давало право гласа свим мушкарцима преко 25 година. Међутим, Пруска је задржала рестриктивни трокласни систем гласања, у којем је имала 17,5 пута већу гласачку моћ од остатка становништва. Како је царски канцелар био, осим у два раздобља (јануар-новембар 1873. и 1892-1894), и премијер Пруске, ово је значило да су краљ/цар и премијер/канцелар морали да траже већине у скупштинама изабраним на два потпуно различита система.
У време стварања царства, две трећине и Пруске и Немачке су биле руралне. У року од 20 година, ситуација је била обрнута, градови су чинили две трећине становништва. Међутим, и у краљевству и царству, границе изборних јединица никада нису били поново повучене тако да одражавају растућу популацију и утицај градова. То је значило да су рурална подручја била значајно презаступљена од 1890. па надаље.
Бизмарк је схватио да је остатак Европе био скептичан у погледу његова новог снажног [[Рајх]]а, и посветио се на очување мира, и у сагласности са тим деловао на [[Берлински конгрес|Берлинском конгресу]]. Ново Немачко царство побољшало је своје већ јаке односе с [[Уједињено Краљевство Велике Британије и Ирске|Великом Британијом]]. Везе између Лондона и Берлина биле су запечаћене са [[златни гајтан|златним гајтаном]] из 1858, када је принц Фридрих Вилхелм од Пруске оженио британску принцезу [[Викторија фон Саксен-Кобург и Гота|Викторију]].
Вилхелм је умро године 1888, а принц је доспео на престо као [[Фридрих III, цар Светог римског царства|Фридрих III]]. Нови цар, одлучни англофил, планирао је претворити Пруску и царство у либералнију и демократскију монархију по британском моделу. Међутим, он је умро након само 99 дана на престолу и наследио га је његов 29-годишњи син, [[Вилхелм II Немачки|Вилхелм II]]. Као дечак, Вилхелм се бунио против родитељских напора да га образују као либерала и постао темељито прусијанизиран под Бизмарковим туторством. Нови цар је брзо покварио односе с [[династија Виндзор|британском]] и [[романов|руском]] краљевском породицом (упркос томе што им је био блиски рођак), и постао је њихов супарник и на крају њихов непријатељ.
Ред 155:
== Политика ==
[[Датотека:Corona_Prusia-mj2.jpg|мини|250п|Пруска краљевска круна]]
Краљевина Пруска била [[апсолутна монархија]] до [[револуције|револуција 1848.]] у немачким земљама, након чега је Пруска постала [[уставна монархија]], а [[Адолф Хајнрих фон Арним-Бојценбург]] је изабран за првог првог пруског премијера. Након [[Устав Пруског краљевства|пруског првог устава]], формиран је дводомни парламент. [[Ландстаг|Доњи дом]] или законодавно тело у Немачкој је бирано од свих порезних обвезника, који су били подељени у три разреда према износу плаћених пореза. То је омогућило да нешто више од 25% бирача бире 85
== Административна подела ==
Ред 173:
* Покрајина [[Шлеска]]
* Покрајина Западна Пруска
* Покрајина [[Вестфалија]]
Године 1822. покрајине Јилих-Берг-Клев и Доња Рајна су формирале Рајнску покрајину. Године 1829. покрајине Источна и Западна Пруска спојили су се у покрајину Пруску, али одвојене покрајине су поново формиране 1878. године. Кнежевине Хоенцолерн-Сигмаринген и Хоенцолерн-Хехинген су анектиране 1850. и формиране у [[Хоенцолерн (пруска покрајина)|покрајину Хоенцолерн]].
| |||