Белегишка култура — разлика између измена

м
сређивање
м (сређивање)
| Догађај7 =
| Датум_догађај7 =
| Слика_Претходник1 = Flag of None.svg
| Претходник1 = [[Ватинска култура]]
| Слика_Следбеник1 = Flag of None.svg
| Следбеник1 = [[Босутска култура]]
| Слика_Претходник2 =
| Портал = Археологија
}}
'''Белегишка култура''' ('''Белегишка група''', '''Белегиш Кручени група''') је култура [[бронзано доба|бронзаног доба]] која је захватала области [[Срем]]а, [[Бачка|Бачке]], [[Банат]]а и [[Шумадија|Шумадије]], а у југоисточној [[Румунија|Румунији]] је сродан локалитет [[Кручени]]. Ова култура, иако мало распрострањена, има велики значај, јер представља спој између култура [[Панонија|Паноније]], [[Карпати|Карпата]] и централног [[Балкан]]а. Сматра се да директно потиче од [[Ватинска култура|Ватинске културе]], али постоји хијатус, тако да настанак Белегишке културе није најјаснији.
 
== Фазе ==
 
== Налазишта ==
Главна налазишта су насеља на [[Гомолава|Гомолави]], у [[Јаково|Јакову]], некрополе у [[Белегиш]]у - [[Стојића гумно]], [[Сурчин]]у, [[Војловица|Војловици]], [[Ковачица|Ковачици]], [[Матејски брод|Матејском броду]] и [[Карабурма|Карабурми]].
 
== Сахрањивање ==
У овој култури присутна је [[инфламација (антропологија)|кремација]]. Некрополе су са спаљеним покојницима, урнама и прилозима у керамици и металним предметима.
 
Најзначајније некрополе су Стојића гумно (поред [[Белегиш]]а), на којој се могу пратити преко пронађеног материјала фазе развоја Белегиш културе и [[Војловица]] (у Банату). Највећа некропола је Карабурма (Београд).
 
== Насеља ==
Насеља су делимично истражена. У [[Јаково|Јакову]] на локалитету [[Економија Сава]] отривене су [[земуница|земунице]] и јаме, али без надземне конструкције.
 
== Покретни материјал ==
[[Датотека:Urna belegiske kulture faza 1.jpg|мини|Фрагмент посуде Белегишке културе]]
Основни облици су велике биконичне урне са цилиндричним вратом и оштро профилисане посуде са једном или две дршке.
 
Украшавање у старијој фази представљају хоризонталне и вертикалне линије, као и лажни врпчасти [[орнамент]]и, на врату и трбуху посуде.
 
Млађа фаза обухвата црно глачану [[керамика|керамику]] са хоризонталним канелурама на врату и косим и вертикалним канелурама и рожастим украсима на трбуху посуде. [[Канелуре]] се виде на зделама чији су ободи фасетирани или тордирани.
 
Од металних налаза појављују се:
* луналасти привесци,
* издужена [[секира]] са дугметастом дршком
 
== Види још ==
 
== Литература ==
* Праисторија југословенских земаља, Бронзано доба, Сарајево, 1983.
 
== Спољашње везе ==