Након рата, Мимица је наставио студирање медицине, али упоредо пише књижевне и филмске критике. Филмску каријеру започиње 1950. године када је постао директор студија Јадран филма. Међутим, 2две године касније, Мимица 2је напустио "FILMову филмску компанију због неслагања с њеним креативним концептима.HR:::Његов Vatroslavдеби Mimica"као (inнезависног Croatianредитеља и сценаристе је филм „У Олуји” (1952.). FilmУ другој половини 1950-их Мимица је постао заинтересован за анимиране филмове и постао је један од водећих директора Загребачке школе анимираног филма и направио неколико значајних остварења.hr Године 1960. RetrievedМимица 18се Mayповукао 2010из свере анимираног филма (иако је његов последњи посао у анимацији био филм „Ватрогасци” (1971.) и вратио се играним филмовима, од којих су најпознатији награђивани „Прометеј с острва Вишевице”, „Сељачка буна” и последње остварење „Бановић Страхиња”.<ref>{{cite web|title=Filmovi Vatroslava Mimice|url=http://www.imdb.com/name/nm0590791/|website=imdb}}</ref>
Међутим, две године касније, Мимица је напустио ову филмску компанију због неслагања с њеним креативним концептима. Његов деби као независног редитеља и сценаристе је филм " У олуји, 1952). У другој половини 1950-их Мимица је постао заинтересован за анимиране филмове и постао је један од водећих директора Загребачке школе анимираног филма и направио неколико значајних остварења. Године 1960. Мимица се повукао из свере анимираног филма (иако је његов последњи посао у анимацији био филм " Ватрогасци, 1971.) и вратио се играним филмовима, од којих су најпознатији награђивани "Прометеј с острва Вишевице", "Сељачка буна" и последње остварење "Бановић Страхиња".<ref>{{cite web|title=Filmovi Vatroslava Mimice|url=http://www.imdb.com/name/nm0590791/|website=imdb}}</ref>
