Корисник:Blagovesnik/песак — разлика између измена

Пре Другог светског рата уписао је Медицински факултет Универзитета у Загребу, а за време фашистичке НД Хрватске године 1942. постаје члан Савеза комунистичке омладине Југославије (СКОЈ-у). Од 1943. прикључио се прикључио југословенским партизанима и учествујеучествовао у Народноослободилачкој борби у склопу партизанских санитетских јединица. <ref>{{cite web|last1=Harton|first1=Andrew James|url=http://www.kinoeye.org/01/05/horton05.php|title=Kinoeye|accessdate=14. 10. 2017}}</ref>

Након рата, Мимица је наставио студирање медицине, али упоредо пише књижевне и филмске критике. Филмску каријеру започиње 1950. године када је постао директор студија Јадран филма. Међутим, две године касније, Мимица је напустио ову филмску компанију због неслагања с њеним креативним концептима. Његов деби као независног редитеља и сценаристе је филм „У Олуји” (1952.). У другој половини 1950-их Мимица је постао заинтересован за анимиране филмове и постао је један од водећих директора Загребачке школе анимираног филма и направио је неколико значајних остварења. Године 1960. Мимица се повукао из свере анимираног филма (иако је његов последњи посао у анимацији био филм „Ватрогасци” (1971.)) и вратио се играним филмовима, од којих су најпознатији награђивани „Прометеј с острва Вишевице”, „Сељачка буна” и последње остварење „Бановић Страхиња”.<ref>{{cite web|title=Filmovi Vatroslava Mimice|url=http://www.imdb.com/name/nm0590791/|website=imdb}}</ref>

За филм „Понедељак или уторак” Мимица је освојио Златну Арену за најбољу режију. МимицаПотом се потом вратио традиционалним филмовима и први од њих је „Догађај” (1969). Следећим филмом „Храњеник” (1970) поново враћа гледаоце на тему Другог светског рата. Размишљајући о дешавањима у концентрационом логору Мимица је покушао да анализира суштину тоталитаризма у конкретној историјској ситуацији и зло као један од аспеката људске природе. <ref>{{cite web|last1=Harton|first1=A.J.|title=kinoeye|url=http://www.kinoeye.org/01/05/horton05.php|accessdate=29.10.2001.}}</ref>

Након тога Мимица је направио још неколико филмова од којих су најважнији „Сељачка буна 1573.” (1975.) који приказује како су сељаци на северу данашње Хрватске и суседним подручјима данашње Славоније, измучени злостављањем и искоришћавањем од стране локалних феудалаца попут окрутног '''Фрање''' Тахија, подигли устанак крајем XVI века и филм „Бановић Страхиња” (1981.) снимљен по мотивима српске народне песме Бановић Страхиња. <ref>{{cite web|url=http://www.yugopapir.com/2014/05/vatroslav-mimica-reditelj-banovic.html|website=yugopapir}}</ref> Сценарио за филм је написао у сарадњи са Александром Петровићем. <ref>{{cite web|title=Александар Петровић|url=http://aleksandarpetrovic.org/literarna-dela/knjige-autor-aleksandar-petrovic/|website=aleksandarpetrovic}}</ref> У 2001. години, на филмском фестивалу у Пули Мимица је добио награду за допринос кинематографији током своје каријере. <ref>{{cite web|title=kinoeye|url=http://www.kinoeye.org/01/05/horton05.php|website=kinoeye.org|accessdate=14. 10. 2017}}</ref>

'''ПодебљанСпољне текствезе'''