Википедија

Луј Филип I — разлика између измена

Интерактиван преглед историје
← Старија изменаНовија измена →
Садржај обрисан Садржај додат
ВизуелноВикитекст
Autobot (разговор | доприноси)
1.572.075 измена
м standardizacija
Autobot (разговор | доприноси)
1.572.075 измена
м Разне исправке
Ред 32:
 
== Долазак на престо ==
Револуција од 1830. године извршена је у име народнога суверенитета (то јест највише власти). То је и нови краљ усвојио, и назвао се Луј Филип I, по милости Божјој и вољи народној ''краљ Француза. ''Ваљало је израдити нов устав, и то је онај устав ''(charte) ''од 1830. године. Тај устав није био ''октројисан, ''то јест дат народу по краљевој вољи, него га је народ прописао, а краљ на њега ''пристао ''и заклео се да га поштује. Члан 14, на који се Карло X позивао, буде укинут. Цензура, то јест надзиравање штампе, би на свагда забрањена. Скупштина доби право да бира себи председника. Уставом су се обећавали закони о пороти, народној војсци, администрацији и слободној настави. — Устав буде 1831. године допуњен двама законима. Чланство у Горњем Дому, које је било наследно, буде претворено у доживотно, и смањи се изборни цензус (пореска стопа) од 300 на 200 динара. Тада је било 150 000 бирача (а 200 000 године 1848.).
 
Тако се то питање реши у корист народне скупштине, и она је имала највећу власт, а не краљ. Изгледало је да је у Француској утврђена парламентарна владавина. Али су још једнако постојале две непомирљиве странке, које су биле рђаво расположене према уставу: — на десној страни ''легитимисти, ''који нису хтели признати краља отмичара, а на левој ''републиканци, ''који су се тужили да су преварени 1830. године. Краљ пак, при свем том што се претварао као да се покорава скупштинској већини, није хтео вршити улогу уставнога краља. Он је хтео да сам бира себи министре, да с њима ради и да управља политиком министарства; уместо да своју владавину подешава према вољи скупштинске већине, он се трудио да створи већину, која би била послушна краљевој вољи.
Ред 41:
== Од 1830. до 1835. ==
[[Датотека:Coat of Arms of the July Monarchy (1831-48).svg|мини|лево|Лични грб Луј-Филипа -{I}-]]
Од 1830. до 1835. године отимале су се око власти две странке, које су заједнички извршиле револуцију, роајалистичка левица и републиканци. Да би учинио да га приме и републиканци, који су владали општином, Луј Филип се бејаше спријатељио с њиховим вођама, Лафајетом и Лафитом, и саставио мешовито министарство од пет републиканаца и четири роајалиста. Борба се започела у самоме министарству; ''напредњачка ''странка (parti du ''mouvement''— републиканци) хтела је демократску политику и мешање у корист побуњених народа у Европи; ''назадњачка ''странка (parti de la ''résistance ''— роајалисти) хтела је сачувати владавину грађанскога сталежа и мир с великим силама. Краљ, као присталица назадњачке странке, хтео је пустити да се истроше људи напредњачке странке, па остави саме републиканце у министарству (Лафит) и у париској општини. Мислило се да ће се они уплести у рат с Европом. Народ се препаде, тропроцентна рента паде на 52,70, а петпроцентна рента на 82.50 динара.(Државне обвезнице на учињени зајам) Скупштина напусти Лафита и краљ узе роајалистичко министарство (Казимир Перије, 1831.). Републиканска странка бејаше изгубила сваки изглед да ће преко скупштине доћи на власт; она покуша да по ново покрене револуцију од 1830. године, уреди радничка друштва, покрену новине и произведе више метежа у Паризу. Влада нареди да се забрањују новине и тајна друштва, помоћу народне војске угуши метеже, а у исто доба савлада и побуњене легитимисте на западу. После тако званога ''procèsmonstre ''— ужаснога суђења — и издавања септембарских закона против штампе ред би повраћен 1835. године.
 
== Од 1835. до 1840. ==
Ред 58:
Републиканска се странка била по ново уредила после 1840. године. Њу је представљао само један једини посланик (Ледри-Ролен) и само један лист ''Réforme ''(с мање од 2000 претплатника), али је она имала уза се један део париских радника, Луј-Бланових ученика, који су желели ''социјалну ''(друштвену) промену. ''Социјалисти ''(тако су их назвали) су се тужили, да су радници приморани, само да би имали рада, да примају онакве погодбе, какве им ставе њихови господари, власници фабрика; они су хтели, да држава узме на себе ту дужност да ''организује рад, ''отварајући радионице, где би сама употребљавала раднике.
 
Борба се заподела око питања о измени изборнога система, које је скупштина била одбацила (11. фебруара 1848.). Затим влада бејаше забранила један банкет, и левица је само протестовала, али није покушала да се одупре. Као и 1830. године револуцију започе републиканска странка. Она се лати оружја и погради барикаде, по источном делу Париза, а народна гарда, која је господарила у западном крају, стане против Гизова министарства. У то се доба народна гарда сматрала као представник парискога јавнога мнења и навикли су се били, да само о њој јединој воде рачуна; она је 1830. године помогла, да се утврди орлеанска династија, а у уставу је било написано: „Устав и сва права која су њим освештана чуваће патриотизам и храброст народне гарде“. Луј Филип уступи пред народном гардом, отпусти Гизоа и узе министарство из левице. Победила је странка која је хтела поправке (23. фебруара).
 
Али републиканска странка продужи револуцију. Она приреди једну ноћну манифестацију. Војска је била тим изненађена и пуцала је на манифестанте, те је било и мртвих, а републиканци узму лешеве и пронесу их кроз Париз. Сутра дан стадоше они и нападати: светина освоји Тиљерије, нагрте у Бурбонску Палату и примора скупштину, да огласи да је краљевска породица збачена с престола и да састави привремену владу (24. фебруара). Овога пута савез између левице и републиканаца донео је републиканцима победу. — Цела је унутрашњост била ројалистичка и страховала је од републике, али је била толико навикнута да прима из Париза сасвим готов облик владавине, да је без отпора примила револуцију и допустила, да власт предузму ''комесара, ''које посла привремена влада.
Ред 64:
== Породично стабло ==
{{Породично стабло
| име = Луј-Филип I
|style=font-size: 90%; line-height: 110%;
|border=1
Ред 108:
== Литература ==
{{refbegin|2}}
* {{Cite book |ref= harv|last= Лука|first= Зрнић|authorlink= Лука Зрнић|coauthors= |title= Историја новога века|year= 1927|url= https://sr.wikisource.org/wiki/%D0%98%D1%81%D1%82%D0%BE%D1%80%D0%B8%D1%98%D0%B0_%D0%BD%D0%BE%D0%B2%D0%BE%D0%B3%D0%B0_%D0%B2%D0%B5%D0%BA%D0%B0_(%D0%9B._%D0%97%D1%80%D0%BD%D0%B8%D1%9B)|publisher= Државна штампарија Краљевине Срба Хрвата и Словенаца|location= Београд|id=}}
* {{Cite book |ref= harv|last= Сењобос|first= Шарл|authorlink= Шарл Сењобос|coauthors= |title= Историја савремене цивилизације|year= 1908|url= https://sr.wikisource.org/sr/%D0%98%D1%81%D1%82%D0%BE%D1%80%D0%B8%D1%98%D0%B0_%D1%81%D0%B0%D0%B2%D1%80%D0%B5%D0%BC%D0%B5%D0%BD%D0%B5_%D1%86%D0%B8%D0%B2%D0%B8%D0%BB%D0%B8%D0%B7%D0%B0%D1%86%D0%B8%D1%98%D0%B5|publisher= Српска књижевна задруга|location= Београд|id=}}
{{refend}}
 
Ред 118:
 
{{низ
| пре=[[Шарл X]] ([[Луј XIX]])
| списак=[[Датотека:Coat of Arms of the July Monarchy (1831-48).svg|35п]]<br />[[Списак француских владара|Француски краљеви]]<br />([[1830]] — [[1848]])
| после=
}}
 
Преузето из „https://sr.wikipedia.org/wiki/Луј_Филип_I”