Ваздушно пристаниште Београд — разлика између измена

'''Ваздушно пристаниште "Београд"''' изграђен је на ливади која се звала [[Дојно поље]], између [[Бежанијска коса|Бежанијске косе]] и леве обале [[Сава|Саве]], око два километра јужно од [[Земун|Земуна]]<nowiki/>а, био је у функцији од 1927. Кадакада је отворен па све до 1944. Кадакада су га порушили Немци у повлачењу.

Пројектом посебног грађевинског бироа Одељења за ваздухопловство у [[Петроварадин|Петроварадину]]<nowiki/>у, аеродром на данашњем [[Градска општина Нови Београд|Новом Београду]] замишљен је као војноцивилни, са заједничким летилиштем. За цивилни део одређен је простор у северозападном делу комплекса (према садашњем [[Студентски град (Нови Београд)|Студентском граду]]), а за војни - дуж пута за Бежанију. У првој фази, је планирана је изградња шест великих бетонских хангара - по три за војску и за цивиле.<ref>{{Cite book|title=ТАЈНА НОВОГ БЕОГРАДА|last=Николић|first=Зоран Љ.|publisher=|year=2010|id=|location=|pages=}}</ref>

Тек отварањем овог престоничног аеродрома, [[Краљевина СХС]] је на прави начин испунила обавезу коју је преузела још 1919, потписивањем Конвенције о међународном ваздушном саобраћају, а [[Београд]] је могао боље да искористи предност свог положаја за шире укључивање у систем међународног ваздушног саобраћаја. Од фебруара 1928. године са новог аеродрома полећу и авиони прве домаће авио компаније, "[[Аеропут]]".<ref name=":0" />

На аеродрому је 1931. године изграђена модерна пристанишна, аеродромска зграда, а 1936. уграђена је и опрема за слетање при слабој видљивости. Током [[Други светски рат|Другог светског рата]] аеродром су користили Немци. Они су га и порушили 1944. године, при повлачењу из Београда.

Од целокупног комплекса некадашњег аеродрома остао је сачуван само бетонски хангар који је служио за монтажу и оправке авиона. Направљен је 1931. године према решењу нашег прослављеног научника [[Милутин Миланковић|Милутина МиланковићМиланковића]]<nowiki/>а.