|
'''Ватрослав Мимица''' ([[Омиш]], [[Краљевина Југославија]], [[25. јун]] [[1923]]) југословенски је и хрватски филмски редитељ, сценариста и продуцент, творац неких од најпознатијих остварења југословенске кинематографије, а српској публици најпознатији као режисер филма о епском српском јунаку [[Бановић Страхиња|Бановић Страхињи]]. По мишљењу Петербурске федерације кино-штампе Ватрослав Мимица је највећи хрватски режисер и продуцент.<ref>{{cite web|url=http://www.pfkspb.ru/article_project/430/|title=Балканские фильмы в советском прокате|accessdate=2. 7. 2015.}}</ref>
== Биографија ==
Пре [[Други светски рат у Југославији|Другог светског рата]] уписао је [[Медицински факултет Универзитета у Загребу]], а за време фашистичке [[НД Хрватска|НД Хрватске]] године 1942. постаје члан [[СКОЈ|Савеза комунистичке омладине Југославије (СКОЈ)]]. Од 1943. се прикључио југословенским партизанима и учествовао у [[Народноослободилачка борба народа Југославије|Народноослободилачкој борби]] у склопу партизанских санитетских јединица. <ref>{{cite web|last1=Harton|first1=Andrew James|url=http://www.kinoeye.org/01/05/horton05.php|title=Kinoeye|accessdate=14. 10. 2017}}</ref>
== Рад на филму ==
Након рата, Мимица је наставио студирање медицине, али упоредо пише књижевне и филмске критике. Филмску каријеру започиње 1950. године када је постао директор студија Јадран филма. Међутим, две године касније, Мимица је напустио ову филмску компанију због неслагања с њеним креативним концептима. Његов деби као независног редитеља и сценаристе је филм „У''У Олуји”Олуји'' (1952.). У другој половини 1950-их Мимица је постао заинтересован за анимиране филмове и постао је један од водећих директора Загребачке школе анимираног филма и направио је неколико значајних остварења.<ref>{{cite web|title=Анимирани филмови: Ватрослав Мимица|url=http://www.matica.hr/vijenac/318/Janus%20hrvatskoga%20filma/|website=matica.hr|accessdate=14. 10. 2017}}</ref> Године 1960. Мимица се повукао из свере анимираног филма (иако је његов последњи посао у анимацији био филм „Ватрогасци” ''Ватрогасци'' (1971.)) и вратио се играним филмовима, од којих су најпознатији награђивани „Прометеј''Прометеј с острва Вишевице”Вишевице'', „Сељачка''Сељачка буна”буна'' и последње остварење „Бановић''Бановић Страхиња”Страхиња''.<ref>{{cite web|title=Филмови Ватрослава Мимице|url=http://www.imdb.com/name/nm0590791/|website=imdb}}</ref>
1961. године заједно са италијанским колегама екранизује историјску драму „Сулејман''Сулејман Освајач”Освајач''. Филм „Прометеј''Прометеј с острва Вишевице”Вишевице'' добио је у Пули 1965. године Златну арену за филм (ex aequo) и специјалну награду на IV Московском међународном филмском фестивалу. <ref>{{cite web|title=Филмски лексикон|url=http://film.lzmk.hr/clanak.aspx?id=1502|website=film.lzmk.hr}}</ref>
За филм „Понедељак или уторак” Мимица је освојио Златну Арену за најбољу режију. Потом се вратио традиционалним филмовима и први од њих је „Догађај”''Догађај'' (1969). Следећим филмом, „Храњеник” ''Храњеник'' (1970), поново враћа гледаоце на тему Другог светског рата. Размишљајући о дешавањима у концентрационом логору Мимица је покушао да анализира суштину тоталитаризма у конкретној историјској ситуацији и зло као један од аспеката људске природе. <ref>{{cite web|last1=Harton|first1=Andrew James|url=http://www.kinoeye.org/01/05/horton05.php|title=Kinoeye|accessdate=14. 10. 2017}}</ref>
Након тога Мимица је направио још неколико филмова од којих су најважнији „Сељачка буна 1573.” (1975.) који приказује како су сељаци на северу данашње Хрватске и суседним подручјима данашње Славоније, измучени злостављањем и искоришћавањем од стране локалних феудалаца попут окрутног [[Фрањa Тахиj|Фрање Тахија]], подигли устанак крајем XVI века и филм „Бановић Страхиња” (1981.) снимљен по мотивима српске народне песме [[Бановић Страхиња (песма)|Бановић Страхиња]]. <ref>{{cite journal|title=Ватрослав Мимица, редитељ "Бановић Страхиње"|journal=РТВ ревија|date=новембар 1980.|url=http://www.yugopapir.com/2014/05/vatroslav-mimica-reditelj-banovic.html|accessdate=14. 10. 2017}}</ref> Сценарио за филм је написао у сарадњи са [[Александар Петровић (редитељ)|Александром Сашом Петровићем]]. <ref>{{cite web|title=Александар Петровић|url=http://aleksandarpetrovic.org/literarna-dela/knjige-autor-aleksandar-petrovic/|website=aleksandarpetrovic}}</ref> 2001. године на филмском фестивалу у Пули Мимица је добио награду за допринос кинематографији током своје каријере. <ref>{{cite web|title=Пулски филмски фестивал|url=http://arhiv.pulafilmfestival.hr/ea/48-pulski-filmski-festival/index.html|website=arhiv.pulafilmfestival|accessdate=14. 10. 2017}}</ref> ▼
▲Након тога Мимица је направио још неколико филмова , од којих су најважнији „Сељачка''Сељачка буна 1573. ”'' (1975 .) који приказује како су сељаци на северу данашње Хрватске и суседним подручјима данашње Славоније, измучени злостављањем и искоришћавањем од стране локалних феудалаца попут окрутног [[Фрањa Тахиj|Фрање Тахија]], подигли устанак крајем XVI века ; и филм „Бановић''Бановић Страхиња”Страхиња'' (1981 .) снимљен по мотивима српске народне песме ''[[Бановић Страхиња (песма)|Бановић Страхиња]] ''. <ref>{{cite journal|title=Ватрослав Мимица, редитељ "Бановић Страхиње"|journal=РТВ ревија|date=новембар 1980.|url=http://www.yugopapir.com/2014/05/vatroslav-mimica-reditelj-banovic.html|accessdate=14. 10. 2017}}</ref> Сценарио за филм је написао у сарадњи са [[Александар Петровић (редитељ)|Александром Сашом Петровићем]]. <ref>{{cite web|title=Александар Петровић|url=http://aleksandarpetrovic.org/literarna-dela/knjige-autor-aleksandar-petrovic/|website=aleksandarpetrovic}}</ref> 2001. године на филмском фестивалу у Пули Мимица је добио награду за допринос кинематографији током своје каријере. <ref>{{cite web|title=Пулски филмски фестивал|url=http://arhiv.pulafilmfestival.hr/ea/48-pulski-filmski-festival/index.html|website=arhiv.pulafilmfestival|accessdate=14. 10. 2017}}</ref>
== Приватни живот ==
Отац је холивудског режисера Сергије[[Серђо Мимица-Гецан|Серђа Мимице-Гецана]].
== Филмографија (редитељска) ==
* ''Самац'' (1958)
* ''Каубој Џими'' (1957)
* ''У Олуји”Олуји'' (1952)
== Продуцентска остварења ==
* [https://www.hrstud.unizg.hr/_download/repository/Radic%3A_Filmovi_Vatroslava_Mimice.pdf Филмови Ватрослава Мимице]
{{нормативна контрола}}{{портал бар|Биографија|Филм|Југославија|Хрватска}}
{{DEFAULTSORT:Мимица, Ватрослав}}
[[Категорија:Рођени 1923.]]
[[Категорија:Југословенски редитељи]]
[[Категорија:Југословенски сценаристи]]
[[Категорија:Хрватски сценаристи]]
[[Категорија:Хрватски продуценти]]
[[Категорија:Југословенски партизани]]
| 