Ватрослав Мимица — разлика између измена
Садржај обрисан Садржај додат
Нема описа измене |
Нема описа измене |
||
Ред 5:
== Рад на филму ==
Након рата, Мимица је наставио студирање медицине, али упоредо пише књижевне и филмске критике. Филмску каријеру започиње 1950. године када је постао директор студија [[Јадран филм|Јадран филма]]. Међутим, две године касније, Мимица је напустио ову филмску компанију због неслагања с њеним креативним концептима. Његов деби као независног редитеља и сценаристе је филм ''У Олуји'' (1952). У другој половини 1950-их Мимица је постао заинтересован за анимиране филмове и постао је један од водећих директора Загребачке школе анимираног филма и направио је неколико значајних остварења.<ref>{{cite web|title=Анимирани филмови: Ватрослав Мимица|url=http://www.matica.hr/vijenac/318/Janus%20hrvatskoga%20filma/|website=matica.hr|accessdate=14. 10. 2017}}</ref> Године 1960. Мимица се повукао из свере анимираног филма (иако је његов последњи посао у анимацији био филм ''Ватрогасци'' (1971) и вратио се играним филмовима, од којих су најпознатији награђивани ''Прометеј с острва Вишевице'', ''Сељачка буна'' и последње остварење ''Бановић Страхиња''.<ref>{{cite web|title=Филмови Ватрослава Мимице|url=http://www.imdb.com/name/nm0590791/|website=imdb}}</ref>
1961. године заједно са италијанским колегама екранизује историјску драму ''Сулејман Освајач''. Филм ''Прометеј с острва Вишевице'' (1964) добио је у Пули 1965. године Златну арену за филм (ex aequo) и специјалну награду на IV Московском међународном филмском фестивалу.<ref>{{cite web|title=Филмски лексикон|url=http://film.lzmk.hr/clanak.aspx?id=1502|website=film.lzmk.hr}}</ref>
За филм ''Понедељак или уторак'' (1966) Мимица је освојио Златну Арену за најбољу режију. Потом се вратио традиционалним филмовима и први од њих је ''Догађај'' (1969). Следећим филмом, ''Храњеник'' (1970), поново враћа гледаоце на тему Другог светског рата. Размишљајући о дешавањима у концентрационом логору Мимица је покушао да анализира суштину тоталитаризма у конкретној историјској ситуацији и зло као један од аспеката људске природе.<ref>{{cite web|last1=Harton|first1=Andrew James|url=http://www.kinoeye.org/01/05/horton05.php|title=Kinoeye|accessdate=14. 10. 2017}}</ref>
Након тога Мимица је направио још неколико филмова, од којих су најважнији ''Сељачка буна 1573.'' (1975) који приказује како су сељаци на северу данашње [[Хрватска у унији са Угарском|Хрватске]] и суседним подручјима данашње [[Славонија|Славоније]], измучени злостављањем и искоришћавањем од стране локалних феудалаца попут окрутног [[Фрањa Тахиj|Фрање Тахија]], подигли устанак крајем XVI века; и филм ''Бановић Страхиња'' (1981) снимљен по мотивима српске народне песме ''[[Бановић Страхиња (песма)|Бановић Страхиња]]''.<ref>{{cite journal|title=Ватрослав Мимица, редитељ "Бановић Страхиње"|journal=РТВ ревија|date=новембар 1980.|url=http://www.yugopapir.com/2014/05/vatroslav-mimica-reditelj-banovic.html|accessdate=14. 10. 2017}}</ref> Сценарио за филм је написао у сарадњи са [[Александар Петровић (редитељ)|Александром Сашом Петровићем]].<ref>{{cite web|title=Александар Петровић|url=http://aleksandarpetrovic.org/literarna-dela/knjige-autor-aleksandar-petrovic/|website=aleksandarpetrovic}}</ref> 2001. године на филмском фестивалу у Пули Мимица је добио награду за допринос кинематографији током своје каријере.<ref>{{cite web|title=Пулски филмски фестивал|url=http://arhiv.pulafilmfestival.hr/ea/48-pulski-filmski-festival/index.html|website=arhiv.pulafilmfestival|accessdate=14. 10. 2017}}</ref>
== Приватни живот ==
| |||