Ватрослав Мимица — разлика између измена

м
Разне исправке; козметичке измене
м (Разне исправке; козметичке измене)
'''Ватрослав Мимица''' ([[Омиш]], [[25. јун]] [[1923]]) југословенски је и хрватски филмски редитељ, сценариста и продуцент, творац неких од најпознатијих остварења југословенске кинематографије, а српској публици најпознатији као режисер филма о епском српском јунаку [[Бановић Страхиња|Бановић Страхињи]]. По мишљењу Петербурске федерације кино-штампе Ватрослав Мимица је највећи хрватски режисер и продуцент.<ref>{{cite web|url=http://www.pfkspb.ru/article_project/430/|title=Балканские фильмы в советском прокате|accessdate=2. 7. 2015.}}</ref>
 
== Биографија ==
Пре [[Други светски рат у Југославији|Другог светског рата]] уписао је [[Медицински факултет Универзитета у Загребу]], а за време фашистичке [[НД Хрватска|НД Хрватске]] године 1942. постаје члан [[СКОЈ|Савеза комунистичке омладине Југославије (СКОЈ)]]. Од 1943. се прикључио југословенским партизанима и учествовао у [[Народноослободилачка борба народа Југославије|Народноослободилачкој борби]] у склопу партизанских санитетских јединица.<ref>{{cite web|last1=Harton|first1=Andrew James|url=http://www.kinoeye.org/01/05/horton05.php|title=Kinoeye|accessdate=14. 10. 2017}}</ref>
 
== Рад на филму ==
Након рата, Мимица је наставио студирање медицине, али упоредо пише књижевне и филмске критике. Филмску каријеру започиње 1950. године када је постао директор студија [[Јадран филм|Јадран филма]]а. Међутим, две године касније, Мимица је напустио ово предузеће због неслагања с његовим креативним концептима. Његов деби као независног редитеља и сценаристе је филм ''У Олуји'' (1952). У другој половини 1950-их Мимица је постао заинтересован за анимиране филмове и постао је један од водећих директора Загребачке школе анимираног филма и направио је неколико значајних остварења.<ref>{{cite web|title=Анимирани филмови: Ватрослав Мимица|url=http://www.matica.hr/vijenac/318/Janus%20hrvatskoga%20filma/|website=matica.hr|accessdate=14. 10. 2017}}</ref> Године 1960. Мимица се повукао из свере анимираног филма, иако ће његов последњи посао у анимацији бити филм ''Ватрогасци'' (1971), и вратио се играним филмовима, од којих су најпознатији награђивани ''[[Прометеј с отока Вишевице]]'', ''[[Сељачка буна 1573.]]'' и последње остварење ''[[Бановић Страхиња (филм)|Бановић Страхиња]]''.<ref>{{cite web|title=Филмови Ватрослава Мимице|url=http://www.imdb.com/name/nm0590791/|website=imdb}}</ref>
 
1961. године заједно са италијанским колегама екранизује историјску драму ''Сулејман Освајач''. Филм ''[[Прометеј с отока Вишевице]]'' (1964) добио је у Пули 1965. године Златну арену за филм (ex aequo) и специјалну награду на IV Московском међународном филмском фестивалу.<ref>{{cite web|title=Филмски лексикон|url=http://film.lzmk.hr/clanak.aspx?id=1502|website=film.lzmk.hr}}</ref>
За филм ''Понедељак или уторак'' (1966) Мимица је освојио Златну Арену за најбољу режију. Мотиве латентног људског зла Мимица испитује у филмовима ''[[Каја, убит ћу те!|Каја, убит ћу те!]]'' (1967) и ''[[Храњеник]]'' (1970). <ref>{{cite web|title=У сенци Холокауста|url=http://www.matica.hr/vijenac/320/U%20sjeni%20Holokausta/|website=matica.hr|accessdate=14.10.2017.}}</ref> Након филма ''[[Каја, убит ћу те!|Каја, убит ћу те!]]'' (1967) враћа се традиционалним филмовима и први од њих је ''Догађај'' (1969). Следећим филмом, ''[[Храњеник]]'' (1970), поново анализира зло као један од аспеката људске природе и суштину тоталитаризма у конкретној историјској ситуацији враћајући гледаоце на тему Другог светског рата и дешавањима у нацистичком концентрационом логору.<ref>{{cite web|last1=Harton|first1=Andrew James|url=http://www.kinoeye.org/01/05/horton05.php|title=Kinoeye|accessdate=14. 10. 2017}}</ref>
Након тога Мимица је направио још неколико филмова, од којих су најважнији ''[[Сељачка буна 1573.]]'' (1975) који приказује како су сељаци на северу [[Хрватска у унији са Угарском|Хрватске]] и суседним подручјима [[Славонија|Славоније]], измучени злостављањем и искоришћавањем од стране локалних феудалаца попут окрутног [[ФрањaФрања ТахиjТахиј|Фрање Тахија]], подигли устанак крајем XVI века; и филм ''[[Бановић Страхиња (филм)|Бановић Страхиња]]'' (1981) снимљен по мотивима српске народне песме ''[[Бановић Страхиња (песма)|Бановић Страхиња]]''.<ref>{{cite journal|title=Ватрослав Мимица, редитељ "Бановић Страхиње"|journal=РТВ ревија|date=новембар 1980.|url=http://www.yugopapir.com/2014/05/vatroslav-mimica-reditelj-banovic.html|accessdate=14. 10. 2017}}</ref> Сценарио за филм је написао у сарадњи са [[Александар Петровић (редитељ)|Александром Сашом Петровићем]].<ref>{{cite web|title=Александар Петровић|url=http://aleksandarpetrovic.org/literarna-dela/knjige-autor-aleksandar-petrovic/|website=aleksandarpetrovic}}</ref> 2001. године на филмском фестивалу у Пули Мимица је добио награду за допринос кинематографији током своје каријере.<ref>{{cite web|title=Пулски филмски фестивал|url=http://arhiv.pulafilmfestival.hr/ea/48-pulski-filmski-festival/index.html|website=arhiv.pulafilmfestival|accessdate=14. 10. 2017}}</ref>
 
== Приватни живот ==
* ''[[Храњеник]]'' (1970)
* ''[[Догађај]]'' (1969)
* ''[[Каја, убит ћу те!|Каја, убит ћу те!]]'' (1967)
* ''[[Понедељак или уторак]]'' (1966)
* ''[[Прометеј с отока Вишевице]]'' (1964)
* ''[[Позивница]]'' (1970)
* ''[[Догађај]]'' (1969)
* ''[[Каја, убит ћу те!|Каја, убит ћу те!]]'' (1967)
* ''[[Понедељак или уторак]]'' (1966)
* ''[[Прометеј с отока Вишевице]]'' (1964)
* ''[[Тифусари]]'' (1963)
* ''[[Женидба господина Марципана]]'' (1963)
* ''[[Самац]]'' (1958)
* ''[[Каубој Џими]]'' (1957)
* ''[[У олуји|У Олуји]]'' (1952)
 
== Продуцентска остварења ==
1.572.075

измена