Фрања Асишки — разлика између измена
Садржај обрисан Садржај додат
Нема описа измене |
|||
Ред 27:
'''Франческо Асишки'''<ref>{{citation|last1=Пешикан|first1=Митар|last2=Јерковић|first2=Јован|last3=Пижурица|first3=Мато|title=[[Правопис српскога језика]]|year=2010|publisher=Матица српска|location=Нови Сад|isbn=978-86-7946-079-0|chapter=Речник|pages=485-}}</ref> ({{јез-ит|Francesco d'Assisi}}, [[1182]] — [[3. октобар]] [[1226]]) је оснивач [[Франческовци|Франческовског реда]]. Рођен је као Ђовани Франческо Бернардоне. Отац му је био трговац из [[Асизи]]ја а мајка Францускиња (одатле наводно име Франческо, тј. Француз). У младости је водио весео, бонвивански живот. За време рата с [[Перуђа|Перуђом]] пада у заробљеништво, да би након ослобођења из заробљеништва тешко оболео. У заробљеништву и за време болести доживљавао је дубоке псхилошке промене које налазе свој израз у његовој новој концепцији религиозности.
Након оздрављења и проживљених психолошких промена напушта имућну родитељску кућу и одевен у врећу послужује губавце и поправља рушевине цркве. Суграђани су га испочетка сматрали чудаком, па и лудаком али његово проповедање о апсолутном еванђеоском сиромаштву у доба оштро наглашених класно-економских разлика у [[феудализам|феудалном]] друштву, налази присталице међу народом и сиромашним слојевима грађанства. Број Франческове покорничке браће с временом је све више растао те се покрет светог сиромаштва шири великом брзином и постаје претња за
Живот Франческа Асишког и његове прве редовничке браће окитила је легенда (''Bonaventurina Legenda major i Legenda minor, Fioretti, Dicta Egidii'' итд.) многим фантастичним детаљима (проповед птицама, добијање светих рана на брду Алверни, путовање на Исток међу сараценске невернике). Од незнатне дружине мале браће, која је живела без одређених правила, поводећи се углавном само за личним Франческовим примером развио се још за Франческовог живота јак ред који делује по читавој [[европа|Европи]]. Међутим, удаљавање од првобитних идеала доскора доводи у Франческовачком реду до несугласица и Франческо који нема способности вође и организатора препушта управу реда другоме [[1220]]. године. Но, ред се ипак с временом расколио на [[конвентуалци|конвентуалце]] (који су били за ублажавање правила о сиромаштву) и [[опсерванти|опсерванте]] (који су задржали захтев за сиромаштвом). У [[19. век]]у од опсерваната су се одвојили [[капуцини]] (због још строжег захтева за непосједовањем материјалних добара). Поред њих настали су и терцијари (трећереци) тј. ред чији чланови могу бити и жене и мушкарци, могу поседовати имовину, ступати у брак и уопште живети световним животом.
| |||