Нобелова награда — разлика између измена
Садржај обрисан Садржај додат
м →увод |
. |
||
Ред 1:
{{Инфокутија Награда
| назив = Нобелова награда
| тренутна_награда =
| слика = Nobel Prize.png
| натпис_слике =
| додељује_се_за = Изузетни доприноси за човечанство у области [[Нобелова награда за хемију|хемије]], [[Нобелова награда за економију|економије]], [[Нобелова награда за књижевност|литературе]], [[Нобелова награда за мир|мира]], [[Нобелова награда за физику|физике]], [[Нобелова награда за физиологију или медицину|физиологије или медицине]]
| додељује = {{Plainlist|
* [[Шведска академија]]
* Нобелов комитет Шведске краљевске академије наука
* Нобелов комитет Каролинска института
* Норвешки Нобелов комитет
}}
Ред 15:
* [[Норвешка]] (награда за мир)
}}
| локација =
| прво_додељивање =
| последње_додељивање =
| тренитни_добитник =
| званични_сајт = {{URL|http://nobelprize.org/}}
}}
[[Датотека:Nobel Prize Diploma Fritz Haber 1918.JPG|thumb|300px|right|Лауреати добивају богато
'''Нобелова награда''' је интернационална награда, коју годишње додељују шведске и норвешке институције, као знак признања за академска, културна, и/или научна достигнућа. По жељи шведског научника и проналазача [[Алфред Нобел|Алфреда Нобела]], ова награда је установљена 1895. године. Први пут је додељена 1901. године и то из области хемије, књижевности, мира, физике, психологије и медицине.<ref>[http://www.bbc.co.uk/news/magazine-11500373 "Which country has the best brains?"]. BBC News. 8 October 2010. Retrieved 6 December 2011.</ref> У периоду између 1915. и 2015. године, Нобелова награда из области економских наука је додељена 573 пута, а добило је 900 људи и организација. Церемонија доделе Нобелове награде се одржава у [[Стокхолм]]у ([[Шведска]]) једном годишње, у свим до сада установљеним категоријама, изузев церемоније доделе Нобелове награде за мир која се одржава у [[Осло|Ослу]] ([[Норвешка]]). Сваки добитник или [[лауреат]], прима златну медаљу, диплому и извесну суму новца коју одређује Нобелова фондација. Нобелова награда се сматра најпрестижнијом наградом из области [[књижевност]]и, медицине, физике, хемије, мира и економије.<ref>{{harvnb|Shalev|2002|pp=}}</ref>
Шведска краљевска академија наука додељује Нобелову награду за физику, хемију и меморијалну награду из области економских наука, док Нобелово веће института Каролинска ([[Солна]], Шведска) додељује Нобелову награду из области психологије и медицине. Такође, Шведска академија додељује и Нобелову награду за књижевност, а Нобелову награду за мир додељује Норвешки Нобелов комитет.
Ред 38:
Према Нобеловој жељи, Норвешки Нобелов комитет је задужен за доделу награде за мир.
=== Нобелова фондација ===
== Прве награде ==▼
{{Main article|Нобелова фондација}}
[[Датотека:Alfred Nobels will-November 25th, 1895.jpg|thumb|left|alt=A paper with stylish handwriting on it with the title "Testament"|Тестамент Алфреда Нобела наводи да 94% његове укупне имовине треба да буде кориштено за успостављање Нобелових награда.]]
[[Нобелова фондација]] је основана као приватна организација 29. јуна 1900. Њена функција је управљање финансијским средствима и администрацијом Нобелових награда.<ref name="Levinovitz14">[[#Levinovitz69|Levinovitz]], p. 14</ref> У складу са Нобеловим [[тестамент]]ом, примарни задатак фондације је управљање имовином коју је Нобел оставио. [[Роберт Нобел|Роберт]] и [[Лудвиг Нобел]] су учествовали у нафтном бизнису у Азербејџану, и према шведском историчару Е. Баргенгрену, који је проучавао архиве Нобелове породице, „одлука да се дозволи повлачење Алфредовог новца из [[Баку]]а, је била одлучујући фактор који је омогућио успостављање Нобелових награда”.<ref>{{cite web|url=http://azer.com/aiweb/categories/magazine/42_folder/42_articles/42_readersforum.html|title=Nobel Prize Funded from Baku|publisher=''[[Azerbaijan International]]''|accessdate=25 December 2010}}</ref> Још један важан задатак Нобелове фондације је да пласира награде на међународном нивоу и да надгледа неформалну администрацију везану за награде. Фондација не учествује у процесу селекције Нобелових лауреата.<ref name="Levinovitz15">[[#Levinovitz69|Levinovitz]], p. 15</ref><ref name="Feldman16">[[#Feldman|Feldman]], p. 16</ref> По много чему, Нобелова фондација је слична [[Инвестициона компанија |инвестиционој компанији]], у смислу да она инвестира Новелов новац да би се створила солидна база финансирања за награде и административне активности. Нобелова фондација је изузета од свих пореза у Шведској (од 1946) и од инвестиционих пореза у Сједињеним Државама (од 1953).<ref name="Levinovitz17-18">[[#Levinovitz69|Levinovitz]], pp. 17–18</ref> Од 1980-тих, фондацијине инвестиције су постале профитабилније и 31. децембра 2007, средства која су под контролом Нобелове фондације износила су 3,628 милијарди шведских ''круна'' (-{c}-. УС$560 милиона).<ref name="Levinovitz15-17">[[#Levinovitz69|Levinovitz]], pp. 15–17</ref>
Према њеном статуту, Фондација се састоји од одбора са пет шведских или норвешких грађана, са седиштем у Стокхолму. [[Председавајући |Председника Одбора]] именује шведски [[Privy Council of Sweden |краљ у савету]], док остала четири члана именују [[старатељ |повереници]] институција за доделу награда. [[Executive director|Извршни директор]] се бира међу [[Одбор директора |члановима одбора]], заменика директора именује краљ у савету, и два заменика именују повереници. Међутим, од 1995, све чланове одбора бирају повереници, а извршног директора и заменика директора именују сами чланови одбора. Поред одбора, Нобелову дондацију сачињавају институције за доделу награда (Шведска краљевска академија наука, Нобелова скупштина у Каролинска института, Шведска академија, и Норвешки Нобелов комитет), повереници тих институција, и [[Ревизија |ревизори]].<ref name="Levinovitz15-17"/>
▲=== Прве награде ===
[[Датотека:Röntgen, Wilhelm Conrad (1845-1923).jpg|thumb|upright|right|alt=A black and white photo of a bearded man in his fifties sitting in a chair. |[[Вилхелм Конрад Рендген]] је награђен првом наградом за физику за његово откриће [[Рендгенски зраци |рентгенских зрака]].]]
Када је установљена Нобелова фондација, Нобелов комитет је почео сакупљање [[номинација]] за доделу награда. Након тога, комитет је послао прелиминарни списак кандидата институцијама за доделу награда. Нобелов комитет је за ужи избор за награду из области физике поставио [[Вилхелм Рендген|Вилхелма Рендгена]], захваљујуђи његовом открићу [[X-зрак]]а и Филипа Ленарда који је открио катодне зраке. Академија Наука је изабрала Рендгена за добитника награде.<ref>{{harvnb|Levinovitz|Ringertz|2001|p=134}}</ref><ref>{{harvnb|Levinovitz|Ringertz|2001|pp=117–118}}</ref> Последњих деценија 19. века многи хемичари су дали значајан допринос науци. Академија је примила 20 номинација, од којих је 11 било за Џејкобса вант Хофа.<ref>Crawford, Elisabeth (November 2001).[https://web.archive.org/web/20060203183205/http://physicsweb.org/articles/world/14/11/7 "Nobel population 1901–50: anatomy of a scientific elite"] .[http://physicsworld.com/ Physics World]. Archived from the original on 3 February. (2006). стр. 118.</ref> Џејкобсу је додељена награда за открића из области хемијске термодинамике.<ref>{{harvnb|Levinovitz|Ringertz|2001|p=81}}</ref>{{sfn|Feldman|2001|p=205}}
Линија 44 ⟶ 54:
Прва Нобелова награда за мир, отишла је у руке швајцарског бизнисмена и друштвеног активисте Жона Хенрија Дунанта, због његове улоге у оснивању Међународног покрета Црвеног крста и покретању Женевске конвенције, док је заједничка награда за мир додељена француском пацифисти Фредерику Пасију, оснивачу Лиге мира и поменутом активисти Жону Хенрију Дунанту.
=== Други светски рат ===
У 1938. и 1939, [[Адолф Хитлер]]ов [[Трећи рајх]] је забранио тројици лауреата из Немачке ([[Richard Kuhn |Рихарду Куну]], [[Адолф Бутенант |Адолфу Бутенанту]], и [[Герхард Домаг |Герхарду Домагу]]) да приме њихове награде.<ref name="Levinovitz23">[[#Levinovitz69|Levinovitz]], p. 23</ref> Они су имали прилику касније да приме диплому и медаљу.<ref name="Wilhelm85">[[#Wilhelm69|Wilhelm]], p. 85</ref> Мада је Шведска званично била неутрална током Другог светског рата, награде нису регуларно додељиване. Године 1939, награда за мир није била додељена. Награде нису додељене ни у једној категорији тиком периода 1940–42, због немачке [[Немачка окупација Норвешке |окупације Норвешке]]. Наредне године, све награде су додељене изузев награда за мир и књижевност.<ref>{{cite web|url=http://nobelprize.org/nobel_prizes/lists/all/ |title=All Nobel Laureates |publisher=[[Nobel Foundation]]|accessdate=15 January 2010}}</ref>
Током окупације Норвешке, три члана Норвешког нобеловог комитета су побегла у егзил. Преостали чланови су избегли прогоне Немаца тако што је Нобелова фондација изјавила да је зграда Комитета у [[Осло|Ослу]] била у шведском власништву. Тако је та локација била уточиште од немачке војске, која није била у рату са Шведском.<ref name="Abrams23">[[#Abrams|Abrams]], p. 23</ref> Ови чланови су наставили са радом одбора, мада награде нису додељиване. Године 1944. Нобелова фондација, заједно са три члана у егзилу, постарала се да се номинације поднесу за награду за мир, тако да се награда могла поново доделити.<ref name="Levinovitz23"/>
=== Награда за економске науке ===
{{Main article|Нобелова награда за економију}}
[[File:Worldmapnobellaureatesbycountry2.PNG|thumb|Мапа Нобелових лауреата по земљама]]
Године 1968, [[Шведска национална банка |-{Sveriges Riksbank}-]] (Шведска национална банка) славила је своју 300. годишњицу донирајући велику суму новца Нобеловој фондацији да успостави награду у част Нобела. Наредне године, [[Нобелова награда за економију |Нобелова меморијална награда за економске науке]] је први пут додељена. Шведско краљевско друштво је добило одговорност селекције лауреата. Први лауреати награде за економију су били [[Рагнар Фриш]] и [[Јан Тинберген]] „за развој и примену динамичких модела за анализу економских процеса”.<ref name="Feldman343">[[#Feldman|Feldman]], p. 343</ref><ref name="Levinovitz207">[[#Levinovitz69|Levinovitz]], p. 207</ref> Управни одбор Нобелове фондације је одлучио да након тог проширења увођење дадатних награда неће бити дозвољено.<ref name="Levinovitz20">[[#Levinovitz69|Levinovitz]], p. 20</ref>
== Контроверзе и критицизми==
{{Main article|Контроверзе Новелове награде}}
=== Контроверзни примаоци===
[[Датотека:Henry A. Kissinger, U.S. Secretary of State, 1973-1977.jpg|thumb|upright|Када је то објављено да ће [[Хенри Кисинџер]] бити награћен наградом за мир, два члана норвешког Нобеловог комитета су из протеста дала оставку.]]
Међу другим критицизмима, Нобелов комитет је био оптуживан да има политичку агенду, и да су изостављани заслужнији кандидати. Они су исто тако били оптуживани за [[Евроцентризам |евроцентризам]], посебно у погледу награда за књижевност.<ref name="Abramsxiv">[[#Abrams|Abrams]], p. xiv</ref><ref name="Feldman65">[[#Feldman|Feldman]], p. 65</ref><ref name="Sarasota Herald-Tribune - 20 Sep 1981">{{cite news|first=William|last=Tuohy|title=Literature Award Hardest for Nobel Prize Panel|date=20 September 1981|publisher=Sarasota Herald Tribune|url=https://news.google.com/newspapers?nid=1755&dat=19810920&id=FZ0cAAAAIBAJ&sjid=DGgEAAAAIBAJ&pg=6245,2424225|page=58|accessdate=9 March 2010}}</ref>
;Награда за мир
Међу највише критикованим Нобеловим наградама за мир је она којом су награђени [[Хенри Кисинџер]] и [[Ле Дук Тоу]]. То је довело да давања оставке два члана Норвешког Нобеловог комитета. Ле Дук Тоу је одбио награду.<ref name="topten">{{cite news|last=de Sousa |first=Ana Naomi |title=Top ten Nobel Prize rows|url=http://www.timesonline.co.uk/tol/news/world/article6868007.ece|accessdate=25 May 2010|publisher=Times Newspapers Limited|work=The Times|date=9 October 2009 |location=London}}</ref> Кисинџер и Тоу су били награђени због преговора о прекиду ватре између [[Северни Вијетнам |Северног Вијетнама]] и Сједињених Држава у јануару 1973. Међутим, када је најављена награда, обе стране су још увек биле у сукобу.<ref name="Abrams219">[[#Abrams|Abrams]], p. 219</ref> Многи критичари су мишљења да Кисинџер није био мировњак, већ насупрот томе, да је одговоран за проширење рата.<ref name="Feldman315">[[#Feldman|Feldman]], p. 315</ref><ref name="Abrams315">[[#Abrams|Abrams]], p. 315</ref>
[[Јасер Арафат]], [[Шимон Перес]], и [[Јицак Рабин]] су добили награду за мир 1994. године због њихових напора да остваре мир између Израела и Палестине.<ref name="Feldman315"/><ref name="Levinovitz183">[[#Levinovitz69|Levinovitz]], p. 183</ref> Одмах након што је најављена награда, један од пет норвешких чланова Нобеловог комитета осудио је Арафата као терористу и поднео је оставку.<ref name="Feldman15-16">[[#Feldman|Feldman]], pp. 15–16</ref> Додатне сумње о Арафату биле су широко изражене у различитим новинама.<ref name="Abrams302-306">[[#Abrams|Abrams]], pp. 302–306</ref>
Још једна контроверзна награда за мир је била она којом је награђен [[Барак Обама]] [[2009 Nobel Peace Prize|2009. године]].<ref>{{cite news|first1=Steven|last1=Erlanger |first2=Sheryl Gay|last2=Stolberg |title=Surprise Nobel for Obama Stirs Praise and Doubts |date=2009-10-09|work=The New York Times |url=https://www.nytimes.com/2009/10/10/world/10nobel.html?_r=1|publisher=Arthur Ochs Sulzberger, Jr.|accessdate=2010-04-01}}</ref> Номинације су затворене само једанаест дана након што је Обама ступио на дужност као [[председник Сједињених Америчких Држава]], али се стварна процена остварена током наредних осам месеци.<ref name="philp">{{cite news|url=http://www.timesonline.co.uk/tol/news/world/us_and_americas/article6868833.ece|title=How the Nobel Peace Prize winner is decided|last=Philp|first=Catherine|date=10 October 2009|work=The Times|publisher=Times Newspapers Limited|location=London|accessdate=25 May 2010}}</ref> Сам Обама је изјавио да он није сматрао да заслужује награду,<ref>{{cite news |url=https://www.reuters.com/article/topNews/idUSTRE5981JK20091009?sp=true|title=Obama is surprise winner of Nobel Peace Prize |accessdate=9 October 2009 |date=9 October 2009 |publisher=Reuters}}</ref> нити да је вредан друштва у које би га она ставила.<ref>{{cite web |url=http://www.whitehouse.gov/the_press_office/Remarks-by-the-President-on-Winning-the-Nobel-Peace-Prize/ |title=Remarks by the President on winning the Nobel Peace Prize |accessdate=1 April 2010 |date=9 October 2009 |publisher=[[The White House]] |deadurl=yes |archiveurl=http://webarchive.loc.gov/all/20091014210725/http://www.whitehouse.gov/the_press_office/Remarks-by-the-President-on-Winning-the-Nobel-Peace-Prize/ |archivedate=14 October 2009 |df=dmy-all }}</ref> Добитници пређашњих награда за мир су били подељени, неки су сматрали да је Обама заслужио ову награду, а други су изјавили да није остварио достигнућа вредна такве награде. Обамина награда, заједно са претходним наградама за мир [[Џими Картер |Џимија Картера]] и [[Ал Гор]]а, исто тако је подстакла оптужбе о [[Левица|левичарском]] бајасу.<ref>{{cite news|last= Naughton|first= Philippe|title= President Obama humbled: I do not deserve the Nobel Peace Prize|date= 9 October 2009|publisher=Times Newspapers Limited|work= The Times|url= http://www.timesonline.co.uk/tol/news/world/us_and_americas/article6868457.ece|accessdate=8 June 2010 |location=London}}</ref>
== Категорије ==
Награде се додељују у више различитих дисциплина:
* [[Нобелова награда за физику]]
* [[Нобелова награда за хемију]]
Линија 55 ⟶ 92:
== Остале награде у свету ==
Премда најпознатија, Нобелова награда није и једина која се додељује. У [[Сједињене Америчке Државе|САД]] је јако позната [[Пулицерова награда]], која се исто као и Нобелова додељује у више категорија. Али, исто тако постоје и награде које су специфичне за поједине друштвене или научне категорије. Тако се нпр. у [[математика|математици]] додељује [[Филдсова медаља]] и [[Абелова награда]] (додељује је краљ [[Норвешка|Норвешке]]). Архитекти се могу надати награди [[Прикерова награда|Прикеровој]] награди. У [[рачунарство|рачунарству]] се додељује [[Тјурингова награда]], [[Воластонова медаља]] иде за [[геологија|геологију]], док [[Rolf Schock Prizes|Шокова награда]] бива додељена за [[логика|логику]], [[филозофија|филозофију]], математику, [[уметност]] и [[музика|музику]]. Награда [[Кјото награда|Кјото]] се додељују у три категорије: напредна технологија, основне науке и уметност с филозофијом.
Постоји и хумористична страна света научних награда. Таква је награда [[Nagrada Ig Nobel|Иг Нобел]], који се додељује за "достигнућа која нису смела бити учињена и не смеју бити поновљена".
Линија 82 ⟶ 119:
{{Други пројекти
| commons = Nobel Prize
| wikispecies =
| wiktionary = Нобелова награда
| wikiversity =
| wikibooks =
| wikisource =
| wikiquote =
| wikinews = Нобелова награда
}}
| |||